Прилози
Прилози или адверби, непроменљиве врсте речи којима се означавају време, место, начин, количина и узрок.1) Они одређују појединачне речи, најчешће глаголе, придеве, именице или именичке заменице, а могу да одређују и читаву реченицу.2)
Значење прилога
По значењу, прилози се могу поделити на прилоге за:
- место: близу, тамо, овде, горе, доле, увис, местимично. У ову групу спадају и упитни прилози: где, куда, одакле.3)
- време: сад(а), некад(а), одмах, повремено, често, давно, ноћу. У исту групу спадају и упитни прилози: када(а), откуд(а), докле4)
- начин: тако, некако, лако, пажљиво, успешно, а одговарајући упитни прилог је како.5)
- узрок: зато, отуда, стога и упитни прилог зашто.8)
У реченици, прилози најчешће врше службу прилошких одредби за време, место, начин, количину и узрок, а могу стајати уз глаголе, придеве (врло паметан, сасвим добар), друге прилоге (потпуно исправно, врло добро), именице (прилози за колочину - много људи, мало другова)9) или именичке заменице. Често, зависно од контекста прилози могу бити и реченични:10)
- Овај проблем се једноставно решава.
- То једноставно, није тачно.
Порекло прилога
Придеви могу бити немотивисани: јуче, често, близу, рано, пре.11)
Већина прилога је настало од других врста речи:12)
- од падежних облика именица: дању, лети, кришом13)
- од скупова речи: јесенас, данас14)
- од бројева: двапут, трипут15)
- од заменица:16)
Упитни прилози су приказани у првој колони. Упитни прилог куда може означавати место, али и правац и циљ кретања. Прилог тамо означава циљ кретања и удаљено место.
Одрични прилози се користе у реченицама са двоструком негацијом:
- Нигде га не нађосмо.
- Никуд нисмо пошли.
- Никада неће доћи.
- Никако се нисмо сложили.
У последњем реду су прилози који се користе у упитним или погодбеним реченицама:
- Јеси ли их игде видео?
- Хоћемо ли икуда ићи?
- Да ли ће икада престати?
- Ако се икада будемо сложили.
- од придева, већином се користе у средњем роду једнине придева.17)
Изузеци су прилози у мушком роду једнине настали од прилога који се завршавају на -ски, -чки, -шки:18) математички, херојски, мучки.
Постоје и прилози настали од трпних глаголских придева: одушевљено, оправдано.
Сложени прилози
Сложени прилози настају спајањем предлога са неком другом врстом речи (именица, придев или прилог)19)
- предлог + именица: догодине, побогу, успут (уз + пут)
- предлог + придев: издалека, убудуће, укратко
- предлог + прилог: уназад, отад (од + тада), замало
- предлог + заменица: затим, потом, стога
- прилог за место + предлог:
- до + где → докле
- од + где → одакле
- до + овде → довде
- од + овде → одавде
- до + ту → дотле
- од + ту → одатле
- од + горе → одозго
- од + доле → одоздо.
Поређење прилога
Иако су прилози непроменљиве речи, неки од њих имају облике поређења. Могуће је поредити све прилоге који су настали од описних придева. Компаратив се увек гради од средњег рода придева, а суперлатив од суперлатива придева, односно од префикса нај- и компаратива.20)
Најчешће се пореде прилози за начин.21)
Литература
- Милош Милошевић, Граматика српског језика, Змај, Београд, 2007, ИСБН 978-86-489-0598-7
- Иван Клајн, Граматика српског језика, уредник Светлана Стипчевић, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 2005, ИСБН 86-17-13188-8
- Радојко Гачевић, Милан Тасић, Српски језик - приручник за основну школу, уредник Милош Јевтић, Београдска књига, 2009, ИСБН 978-86-7560-263-2
Prilozi