Радул-бег је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Сима Милутиновић Сарајлија. Објављена је најприје у дјелу Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.

0001    Мили боже чуда не чувена,

0002    што је жубор у бијелу двору,

0003    у бијелу двору Радул-бега,

0004    ал’ је жалост, ал’ велика радост?

0005    Нит’ је жалост, ни велика радост,

0006    мила су се браћа звадила,

0007    бег Радул-бег с Мирчетом војводом,

0008    да око шта , не би жалио,

0009    око двије бабове баштине,

0010    Каравлашку и Карабогданску.

0011    Сабљу вади бего Радул-бего

0012    те удара војеводу Мирка,

0013    удри брата по бедри лијевој.

0014    Колико га лахко ударио

0015    на бедри му сабљу пресијече

0016    и под сабљом од чохе чакшире,

0017    бог му даде ране не зададе.

0018    Вели бего: „Баштине су моје“!

0019    Вели Мирко: „Није него моје!

0020    На смрти ми је бабо оставио.“

0021    Кад се Мирко на невољи виђе,

0022    полу своје сабље извадио,

0023    те је брата бега ударио,

0024    удри њега по пасу свиленом,

0025    пресјече му двије пушке мале,

0026    код пушаках ноже оковане,

0027    а под ножим’ токе позлаћене,

0028    под токама зелену доламу,

0029    бог му даде ране не зададе.

0030    Уфатише бегова дружина,

0031    уфатише војводу Мирчету,

0032    те му више ударат не даше.

0033    Шћаше беже посјећ’ брата свога,

0034    ал’ му не да љубивна дружина:

0035    „Јазук ти је брата посјећ, беже,

0036    но баци га на дно у тавнице,

0037    а мори га и гладом и жедом,

0038    како њему таваница досади

0039    махом ће ти поклонит баштину.“

0040    Беже брата у тавницу баци

0041    те га мори и гладом и жеђи,

0042    тавновао за девет годинах,

0043    али Мирку и бог помагаше,

0044    имађаше снаху милостиву

0045    те ђевера у тавницу храни,

0046    све кријући до свог господара,

0047    господара бега Радул-бега.

0048    А кад наста година десета,

0049    ал’ је бега књига допанула

0050    он некаква цара Шишманина,

0051    зове њега на крштено кумство,

0052    а досад’ је царе преварио

0053    девет кумах те је изгубио,

0054    све Србаљах славније јунаках

0055    по избору ђе је који био,

0056    на том чеду, не било му живо!

0057    Књигу штије бего Радул-бего,

0058    књигу штије а љубовцу пита:

0059    „Што ћу моја, од живота, љубо?

0060    Да не пођем од бога не смијем,.

0061    ако л’ пођем, моја вјерна љубо,

0062    ја ћу лудо изгубити главу.“

0063    Али бегу љуба бесједила:

0064    „Ах луд ли си, мио господаре“

0065    Шта ти питаш једну женску главу,

0066    зар да тебе научи љубовца,

0067    кад је тебе бог и срећа дала

0068    те ти браца имаш старијега,

0069    старијега и разумнијега,

0070    који ће те, бего, научити.„

0071    А кад бего љубу разумио,

0072    сузе рони, овако говори:

0073    “Прођи ме се, моја вјерна љубо!

0074    Немој моје ране вријеђати,

0075    није шала ни годину данах,

0076    а некмоли настала десета,

0077    да је мене брате у тавници,

0078    ни му давам пива ни јестива,

0079    већ су му се кости распануле.

0080    А ох Мирко, врло добро моје!

0081    Да си мене, брате, у животу,

0082    ти би мене, брате, научио.„

0083    Пак с’ удари руком по кољену,

0084    пукла му је чоха на кољену,

0085    пукла кожа и полила крвца.

0086    Ал’ му опет љуба бесједила:

0087    “Да ну узми кључе од тавнице,

0088    да ако ти бог и срећа даде

0089    те ти брата у животу нађеш

0090    који ће те, бего, сјетовати.„

0091    А то беже и дочека једва

0092    па отвори тавницу проклету,

0093    викну бего с тавничкије’ вратах:

0094    “Ко је вође Мирчета војвода,

0095    нек излази на двор из тавнице,

0096    зове њега братац Радоване,

0097    одвеће си, брате, тавновао.„

0098    Скочи Мирко између сужањах,

0099    а кад га је бегу угледао:

0100    “Благо мене, брате добро моје!„

0101    Кад затекох тебе у животу.“

0102    Руке шире, у лице се љубе,

0103    ал’ је Мирко тешко засужњио,

0104    нокти су му како у крилаша (орла),

0105    руса коса пала преко паса.

0106    Води брата у бијеле дворе,

0107    брже зове три хитра бербера,

0108    један мије, други косу брије,

0109    а трећи му нокте сарезује,

0110    мила снаха доноси хаљине

0111    у свом двору што има најљепше,

0112    туцаклука опростише Мирка

0113    па сједоше хладно пити вино.

0114    Кад се браћа напојише вина,

0115    онда брату беже говорио:

0116    „Што ћу, беже, од живота мога?“

0117    Па му даде књигу из њедарах

0118    што му царе Шишманине пише.

0119    Виђе Мирко што му царе пише

0120    пак он хоће и мене десетог.„

0121    “Ал’ ћу поћи, али поћи нећу,

0122    хоћу л’, брате, своју водит војску?

0123    Ја се, богме, бојим пријеваре,

0124    цар је девет кумах узгубио

0125    пак он хоће и медне десетог.„

0126    Мирко брату тијо говорио:

0127    “Пођи, брате, бити ти не море,

0128    бој се бога и светог Јована,

0129    ал’ не води војске николико.

0130    Јесу л’ живе три бабове слуге?

0131    Је л’ жив, брате Пијавица Ђуро?

0132    Је л’ жив, брате, Грчићу Манојло?

0133    Је л’ брате, Злопогледа Вуче?

0134    Ако буде вино пити хладно,

0135    пије вино Пијавица Ђуро

0136    за стотину добрије’ јунаках;

0137    ако буде грчки бесједити,

0138    зна Манојло дванаест језиках

0139    те те, брате, преварит не могу;

0140    ако л’ буде бритком сабљом сјећи,

0141    море сјећи Злопогледа Вуче

0142    за пет стотин’ добрије јунаках,

0143    кано, брате, Србаљ од старине.„

0144    А кад га је бего разумио,

0145    опеми се и пође на кумство

0146    и поведе три бабине слуге,

0147    виђе с’ собом не води никога.

0148    А кад дође цару Шишманину,

0149    цареве га угледале страже

0150    страже цару на муштулук трчу:

0151    “Муштулук нам, царе господаре!

0152    Ето кума бега Радул-бега

0153    и не води николико војске,

0154    него цигле до три слуге своје,

0155    богме ћеш га лахко изгубити.„

0156    Цар им дава небројено благо,

0157    колико је, скоту, мило било,

0158    те на кумство губити кумове

0159    и варати богом истинијем,

0160    богом варат и светим Јованом,

0161    бог га убиј и свети Јоване!

0162    Лијепо је бега дочекао

0163    па их води на бијелу кулу,

0164    примио им коње и оружје,

0165    ал’ Вук не да сабље са бедрице:

0166    “Старица ме проклињала мајка

0167    ја брез сабље да не пијем вино,

0168    па кад скинем сабљу са бедрице

0169    није мене вино пробитачно,

0170    стиже ми се клетав материна.„

0171    Ту сједоше ладно пити вино,

0172    а цар купи сву господу своју,

0173    пију вино за три б’јела дана,

0174    за три дана и три ноћи тавне,

0175    ни спавају, нит’ се распасују,

0176    а све царе наваљује вино

0177    не би л’ како Србље опојио,

0178    не би ли их, курва, преварио,

0179    али Србљим’ и бог помагаше

0180    те их вином опит не могаше.

0181    Кад се царе на невољи нађе,

0182    грчки своју слугу дозиваше:

0183    “Слуго моја, донеси нам вина

0184    чашу малу од осамнес’ оках

0185    тер је подај моме куму бегу,

0186    ако куме не попије вино,

0187    упута је изгубио главу.„

0188    А то слуша Грчићу Манојло,

0189    српски зове Пијавицу Ђура:

0190    “Чуј се, Ђуро, ето вина на те!„

0191    А то Ђуро једва и дочека,

0192    из руке му чашу докопао,

0193    попио је, брка несквасио,

0194    па још иште: „Дај ми, царе вина!

0195    Чашу вишу од четерест оках,

0196    готов бијах умријет од жеђи,

0197    пак ја мишљаг да ти нејмаш вина.“

0198    Даде слуга и дочека једва,

0199    ал’ је пије Пијавица Ђуро

0200    но напија цару Шишманину:

0201    “Здрав да си ми, царе Шишманину!

0202    Ако чашу ову не попијеш,

0203    кунем ти се српском вјером правом

0204    да на теби твоје главе нејма.„

0205    Попи Ђуро, ћеиф начинио,

0206    а другу је цару насипао.

0207    Добро пије царе Шишманине,

0208    добро пије, ал’ се не познава,

0209    док виш’ чаше и дријемат стаде,

0210    ал’ још вина Пијавица иште.

0211    Кад се царе виђе на невољи,

0212    грчки зове крвава џелата:

0213    “Пођи, слуго, у камару тајну,

0214    на се удри одијело страшно,

0215    рисовине и међедовине,

0216    а устакни калпак од три вука,

0217    пригрни се страшном лавчетином,

0218    под скут узми сабљу од мејдана

0219    тер ти бегу посијеци главу.„

0220    Ал’ га слуша Грчићу Манојло,

0221    српски зове Злопогледа Вука:

0222    “Чекај, Вуче, ето ти џелата!

0223    На њему је одијело страшно,

0224    голу носи сабљу под пазухом

0225    да он бегу посијече галву.„

0226    У то доба џелат из камаре,

0227    а кад га је угледао Вуче,

0228    скочи Вуче к’о да се помами,

0229    пак је бритку сабљу извдио,

0230    а завика Вуче иза гласа:

0231    “Та што си се, курво нагрдио?!

0232    Знаш ли, курво, твоју ли те нену,

0233    да се Србљи још не препадају

0234    од живијех лавах и вуковах,

0235    а некмоли мртвије мјешинах.„

0236    Џелат маче сабљу испод скута

0237    да он бегу посијече гаву,

0238    жестоко га Вуче дочекује.

0239    Двије су се сабље удариле

0240    више главе бега Радул-бега,

0241    ал’ у Вука боља сабља бјеше,

0242    џелатову сабљу пресијече,

0243    пак му русу главу откинуо,

0244    тад’ посјече и цар’ Шишманина.

0245    Поче сјећи сву редом господу,

0246    он сијече оздо уз трпезу.

0247    Кад се Вуче врати низ трпезу,

0248    све сијече, а из грла виче:

0249    “Ко је вођен бего Радул-бего?

0250    Нека бјежи, уклони се с пута,

0251    крвца ми се на очи навукла,

0252    у незнању посјећ ћу му главу!„

0253    Све исјече, нико не утече.

0254    Кад изљегли из бијеле куле,

0255    те сидоше у мермер авлију,

0256    ал’ ето ти цареве царице,

0257    носи она у наручју сина:

0258    “Бог ми с тобом, мој милосни куме!

0259    Та нијесмо још чедо крстили,

0260    нити смо се, куме, даровали!„

0261    Ал’ јој Вуче’ вако бесједио:

0262    “Дај, крстимо, кад је тако дивно,

0263    а ми смо се амо даровали,

0264    и за те је дара остануло!„

0265    Пак јој чедо о кам ударио,

0266    нек од врага не остане трага,

0267    а куму је замлатом удрио,

0268    ни живу је земља не шчекала,

0269    сад нек вара на кумство јунаке!

0270    Ал’ се беже коња дофатио,

0271    Вук без преше у дворе улази

0272    те узима три товара блага.

0273    Виче беже: „Ајде, болан Вуче!“

0274    Кога си се врага препануо?

0275    Док ја узмем штогод за хашлука,

0276    кад дођемо двору бијеломе

0277    зашто ћу се с браћом напит вина,

0278    хоће мене дружба прекорити:

0279    “Ђе си био, шта си нам донио?„

0280    Шћаше беже оставит Вука,

0281    ал’ без Вука није бегу пута,

0282    док се Вуче коња дофатио,

0283    натовари три товара блага,

0284    цару дворе огњем запалио,

0285    нек не вара на кумству јунаке.

0286    Здраво дошли двору бијеломе

0287    а находе Мирчету војводу

0288    па га бего грли и целива,

0289    дарова му бабове баштине,

0290    Каравлашку и Карабогданску:

0291    “Ти с’ ми, брате, живот одржао,

0292    а шћадијах погинути лудо,

0293    свуколику изгубити војску,

0294    но ето ти бабовина твоја.

0295    А сад здраво, моја браћо драга,

0296    бог вам дао здравље и весеље,

0297    не било га ко брата губио!

• Сима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.

---

Radul-beg