Радул-бег и Бугарски краљ Шишман је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић у дјелу Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845.

На почетку пјесме Радул-бег затвара Мирчету војводу у тамницу, након спора око подјеле посједа у Каравлашкој и Карабогданској земљи. Након неколико година, Радул-бегу долази писмо од краља Шишмана из Бугарске, да му дође на крштење дјетета. Осјећајући превару и замку, Радул-бег пита своју жену за савјет, и она му препоручује да се савјетује са својим затвореним братом Мирчетом. Након првог одбијања, Радул прихвати Мирчетин савјет да у Трново код Шишмана иде са тројицом слугу, Србом Радосавом, Грчићем Манојлом и Ђуром Пијаницом. Тако и би, и након пута стигоше до Шишмана, који их лијепо дочека и почасти. Након неколико дана, Шишман донесе велику посуду са вином, али је Ђуро Пијаница испије и не осјетивши. Потом Шишман и његови почну на грчком да говоре како ће погубити Радула и остале, али то Грчић Манојло разумије и викне Срба Радосава на оружје. Радосав побије Шишманову пратњу и самог Шишмана, потом покупе његово благо, и оду у Букурешт.

0001    Мили Боже, на свему ти вала!

0002    Двије су се завадиле гује,

0003    Двије гује, два брата рођена:

0004    Завади се бего Радул-бего

0005    Са Мирчетом братом рођенијем;

0006    Да око шта, веће ни око шта,

0007    Око пусте земље Каравлашке,

0008    Каравлашке и Карабогданске:

0009    Мирко иште земље старјешинство,

0010    А не да му бего Радул-бего,

0011    Већ увати Мирчету војводу,

0012    Те га баци на дно у тавницу,

0013    Кључе баци у тихо Дунаво.

0014    Како баци кључе у Дунаво,

0015    Тако беже брата заборави.

0016    Но Мирчети Бог и срећа дала,

0017    У Радула добра љуба бјеше,

0018    Жао снаси милосна ђевера,

0019    Ноћом пусти ронце и рибаре,

0020    Те извади кључе од тавнице,

0021    Па огледа милосна ђевера,

0022    Носи њему танке преобуке,

0023    И рани га љебом бијелијем

0024    А напаја вином црвенијем.

0025    Тако стаде за три годинице,

0026    Кад настаде година четврта,

0027    Књигу пише краљу Шишманине,

0028    Од Трнова од земље Бугарске,

0029    Те је шиље бегу Радул-бегу:

0030    „О чу ли ме, бего Радул-бего!

0031    „Ево ми се мушко чедо нађе,

0032    „Но те кумим Богом истинијем

0033    „И нашем светијем Јованом,

0034    „Дођи мене ка Трнову граду,

0035    „Те ми крстиш у бешици сина,

0036    „Нек смо, бего, главни пријатељи!”

0037    Књига дође бегу Радул-бегу,

0038    А кад бего књигу проучио,

0039    Уд’рише му сузе од очију,

0040    На ум паде бегу Радул-бегу,

0041    Ђе ће њега краљу преварити,

0042    На невјери сама погубити,

0043    Пак дозивље љубу Анђелију,

0044    Оде шњоме бего говорити:

0045    „О чу ли ме, моја вјерна љубо!

0046    „Ево мене ситна књига стиже

0047    „Од Шишмана из земље Бугарске,

0048    „Краљ ме зове, да му крстим сина,

0049    „Но ја видим, ђе је пријевара,

0050    „Ђе ће краље мене да превари

0051    „И на вјери мене да погуби,

0052    „Да ми отме земље и градове

0053    „И зароби тебе за љубовцу;

0054    „Но ме свјетуј, моја вјерна љубо!”

0055    Женска страна мудро проговара:

0056    „Господару, бего Радул-бего!

0057    „Ђе су жене људе свјетовале?

0058    „Што л’ ћу и ја тебе свјетовати,

0059    „Кад ено ти свјета у тавници,

0060    „Брата твога, а ђевера мога,

0061    „Господара Мирка војеводе?

0062    „Он ће тебе мудро свјетовати.”

0063    Ал’ говори бего Радул-бего:

0064    „Мучи љубо, муком умукнула!

0065    „Јер помињеш Мирчету војводу?

0066    „И кости су њему иструнуле.”

0067    Кад то зачу љуба Радулова,

0068    Она оде на тавничка врата,

0069    Те изведе Мирчету војводу,

0070    Одведе га у бијеле дворе,

0071    Па добави млада берберина,

0072    Те обрија Мирчету војводу,

0073    Обуче му господско од’јело,

0074    Оде шњиме бегу на чардаке.

0075    Кад га виђе бего Радул-бего,

0076    Пред њиме је на ноге скочио,

0077    Руке шири, те г’ у лице љуби,

0078    А пита га за јуначко здравље:

0079    „Јеси ли ми, брате, у животу?”

0080    Проговара Мирчета војвода:

0081    „Јесам, брате, али у рђаву:

0082    „Убила ме рђа од тавнице,

0083    „Једва носим у костима душу.”

0084    Оде му се бего туговати,

0085    Шта му пише краљу Бугарине:

0086    „Но чу ли ме, мој брате Мирчета!

0087    „Свјетуј мене и научи, брате,

0088    „Хоћу л’ ићи граду Трновоме,

0089    „И повести триста Угричића?”

0090    Ал’ му вели Мирчета војвода:

0091    „О мој брате, бего Радул-бего!

0092    „Што ће тебе триста Угричића,

0093    „Тек да буде триста удовица;

0094    „Но јесу л’ нам наше старе слуге?

0095    „Јели ђегођ Србе Радосаве?

0096    „Јели шњиме Пијаница Ђуро?

0097    „Служи л’ јоште Грчићу Манојло?”

0098    Ал’ говори бего Радул-бего:

0099    „Јесу нама у животу слуге:

0100    „Дома нам је Грчићу Манојло

0101    „И са њиме Пијаница Ђуро;

0102    „Нема овђе Срба Радосава,

0103    „Већ га кажу у Видину граду.”

0104    Али вели Мирчета војвода:

0105    „Пиши књигу Србу Радосаву,

0106    „Нек те чека на води Босути,

0107    „А ти узми двије вјерне слуге,

0108    „Пак ти иди граду Трновоме,

0109    „Не плаши се краља Шишманина:

0110    „Ако стане рујно пити вино,

0111    „Пиће за те пијаница Ђуро;

0112    „Ако л’ оду Грчки говорити,

0113    „Говориће Грчићу Манојло;

0114    „Ако л’ буде мејдан дијелити,

0115    „Дијелиће Србе Радосаве.”

0116    Кад то зачу бего Радул-бего,

0117    Књигу посла Србу Радосаву,

0118    Да га чека на води Босути,

0119    А он оде с двије вјерне слуге;

0120    Таман бјеше на воду студену,

0121    Ал’ ето ти Срба Радосава,

0122    Шњим се бего у лице пољуби,

0123    Раде бега у скут и у руку,

0124    Па одоше Трновоме граду.

0125    Лијепо их дочекао краљу:

0126    Коње води у ахаре доње,

0127    Бега води на горње чардаке,

0128    За готову совру засједоше.

0129    Пише вино за неђељу дана,

0130    С краљем пије дванаест риџала,

0131    А са бегом цигле до три слуге.

0132    Често гледа беже Радул-беже,

0133    Често гледа у бијеле дворе,

0134    Хоће ли му кумче донијети;

0135    Ал’ да видиш краља Шишманина,

0136    Ђе донесе једну купу вина,

0137    Купа, кажу, од дванаест ока,

0138    Наздрави је бегу Радул-бегу,

0139    Бег је даде Пијаници Ђуру,

0140    Ђуро попи, ништа не осјети.

0141    Кад то виђе краље Бугарине,

0142    Он отиде грчки говорити,

0143    Да погуби бега Радул-бега

0144    И његове до три вјерне слуге;

0145    Но Манојло Грчки разабрао,

0146    Па довикну Срба Радосава:

0147    „Зар не видиш, ђе смо изгинули?”

0148    А кад зачу Србе Радосаве,

0149    Он потрже мача зеленога,

0150    Те погуби краља Шишманина,

0151    Око њега дванаест риџала,

0152    Трново му похараше града,

0153    Из ризнице покупише благо,

0154    Одведоше коње и соколе,

0155    Отидоше ка Букрешу граду.

0156    Тешко брату једном без другога!

• Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета.
• Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845. Исто издата и у Београду, 1988.

---

Radul-beg i Bugarski kralj Sisman