Разрушење манастира Тврдоша. Около половине 16. вијека је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић. Објављене су у овом облику у дјелу Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.

0001    Санак сниосамоуче ђаче

0002    У Тврдошу б’јелу манастиру,

0003    Да се свила присојкиња гуја,

0004    Вас манастир репом опасала,

0005    А на олтар наслонила главу,

0006    И зинула, хоће да прождере

0007    Тридест ђака, тридест калуђера

0008    И у ћивот свеца Василију.

0009    У страху се ђаче пробудило,

0010    А од страха трипут прекрстио,

0011    Пред иконом уждио кандило,

0012    Те се моли, у страху говори:

0013    ”Помоз’, Боже, и сви свети!

0014    ”Учувајте нашег манастира

0015    ”Од сна грдна и душманске руке. ”

0016    Питао га старац игумане:

0017    ”Ча је, сине, самоуче ђаче,

0018    ”Те се молиш, а сузе прољеваш

0019    ”Прије вакта и прије сабаха?

0020    ”Али ти је жао навичаја,

0021    ”Или жалиш старе родитеље,

0022    ”Или ти је књига омрзнула? ”

0023    Вели њему самоуче ђаче:

0024    ”Није мени жао навичаја,

0025    ”Нити жалим моје родитеље,

0026    ”Нити ми је књига омрзнула,

0027    ”Но сам ноћас грдни сан уснуо:

0028    ”Да се свила присојкиња гуја,

0029    ”Опасала нашег манастира,

0030    ”На олтару наслонила главу,

0031    ”А зинула да нас све прождере

0032    ”И у ћивот свеца Василију. ”

0033    Кад игуман зачу лакрдију,

0034    Па је ђаку санак тумачио:

0035    ”Што манастир гуја опасала,

0036    ”То ће њега околити Турци;

0037    ”Што на олтар наслонила главу,

0038    ”Свега ће га Турци похарати,

0039    ”Похарати па га оборити;

0040    ”Што зинула, хоће да прождере,

0041    ”То ће моју одасјећи главу,

0042    ”Погубити ђаке, калуђере. ”

0043    То постаја, за дуго не било,

0044    Но самано до петнаест дана,

0045    Подиже се паша Осман паша

0046    Из Мостара из Херцеговине

0047    Су његово тридесет делија,

0048    И пред њима делибаша Ибро,

0049    Право иду б’јелу манастиру,

0050    И манастир Тврдош опасаше.

0051    Пред црквом је коња одјахао,

0052    А слуге му прострше саџаке.

0053    Сједе паша, припали чибука,

0054    Па говори делибаши Ибру:

0055    ”Ибрахиме, моја десна руко,

0056    ”Ти дозови старца игумана,

0057    ”Нек отвори влашку богомољу,

0058    ”Нек м’ изнесе светитеља Васа,

0059    ”Да га видим што Власи вјерују,

0060    ”Очајника Божјег отпадника,

0061    ”Којега су на сунцу сушили

0062    ”Од Петрова до Илијна дана. ”

0063    Зове Ибро оца игумана:

0064    ”Пахомије, црни калуђере,

0065    ”Игумане, силан каурине,

0066    ”Зове тебе паша Осман паша,

0067    ”Да отвориш влашку богомољу,

0068    ”Да изнесеш светитеља Васа,

0069    ”Којега сте на сунцу сушили

0070    ”Од Петрова до Илијна дана,

0071    ”Да видимо у што вјерујете. ”

0072    Кад то зачу старац Пахомије,

0073    Он поскочи на ноге јуначке,

0074    Па истрча на црковна врата,

0075    Поклања се паши Осман-паши,

0076    Пољуби га у скут и у руку,

0077    Смјерно збори, јуначки говори:

0078    ”Не дам, пашо, светитеља Васа

0079    ”Док је мене на рамену главе

0080    ”И док ми је тридест калуђера,

0081    ”И толико ђака соколова.

0082    ”Но те молим, и руке ти љубим,

0083    ”Да се прођеш наше сиротиње,

0084    ”Наше цркве и нашега свеца. ”

0085    Разљути се паша Осман паша,

0086    Па говори делибаши Ибру:

0087    ”Лом’те врата од бијеле цркве,

0088    ”Изнес’те ми у кивоту свеца,

0089    ”Да га спржим пред црквена врата. ”

0090    То изрече, на ноге скочио,

0091    Довати се сабље у балчаку.

0092    Ал’ да видиш Божије чудеса,

0093    И чудеса Божјег угодника,

0094    Обје паши усахнуше руке,

0095    Окренуше на затиљак уста.

0096    Још је Богу и то мало било.

0097    Ведро бјеше, па се наоблачи,

0098    Сташе пуцат’ муње и громови,

0099    И падати крваво камење,

0100    Уби њему половину друга,

0101    А у цркву полак побјегоше.

0102    Препаде се паша Осман паша,

0103    Клече паша на гола кољена,

0104    Игумана страшно заклињаше:

0105    ”Игумане, манастирска главо,

0106    ”Ја те кумим Богом истинијем,

0107    ”И вашијем свијема свецима,

0108    ”Те сакупи бутум калуђере,

0109    ”Обуц’те се по Божијем чину

0110    ”У одежде и у петраиље,

0111    ”Подигните крсте и иконе,

0112    ”А пред њима уждите канђела,

0113    ”Молите се Богу по закону

0114    ”Из светије староковни књига,

0115    ”Мол’те Бога, и ја му се молим,

0116    ”Нек устави муње и громове,

0117    ”Нек ми обје поповрне руке,

0118    ”А поврати уста ђе с’ и била,

0119    ”Кунем ти се дином и ћитапом,

0120    ”Па џамијом и свечевом брадом,

0121    ”Чудан ћу вам прилог оставити,

0122    ”Чудан прилог за живота мога:

0123    ”Сваког года о Митрову дану,

0124    ”Докле траје мојега кољена,

0125    ”Два товара бистрога зејтина,

0126    ”Два товара мире и тамјана,

0127    ”Товар воска жута ц’јеђенога,

0128    ”И кандило од дванајест ока

0129    ”Све од срме златом намазано. ”

0130    Кад игуман пашу разумио,

0131    Он окупи тридест калуђера,

0132    Уљегоше у бијелу цркву,

0133    Обукоше свето одијело,

0134    Златоткане крстасте одежде

0135    И дугачке златне петраиље,

0136    Отворише књиге староковне,

0137    Те се моле Богу по закону,

0138    И читају масла и денија.

0139    Бога моле, и умолише га,

0140    Престадоше муње и громови,

0141    Преста падат’ крваво камење,

0142    Пашине се повратише руке,

0143    Са затилка повратише уста.

0144    Оде паша у Мостару своме,

0145    Игуману целивао руку.

0146    И што паша рече, не порече.

0147    Сваког вакта о Митрову дану

0148    Шиље паша што је обећао.

0149    То трајало дванаест година.

0150    Разбоље се паша Осман паша,

0151    Разбоље се хоће умријети,

0152    На самрт му клетва на ум пала.

0153    Препаде се, виђе умријеће,

0154    Па дозива свог Алију сина:

0155    ”О Алија, мој рођени сине,

0156    ”Ја умирем с овога свијета,

0157    ”Ти остаде пашом у Мостару,

0158    ”На поклон ти сва Херцеговина.

0159    ”Али знади, сине Али пашо,

0160    ”Да сам Богу емин учинио,

0161    ”И аманет Божиј оставио

0162    ”Манастиру Тврдошу влашкоме

0163    ”Предавати од год на годину

0164    ”Два товара бистра зеитина,

0165    ”А два друге мире и тамјана,

0166    ”Један товар воска претопљена.

0167    ”Него, сине, очине ти ране!

0168    ”Предаваћеш црквене дарове

0169    ”Докле тече нашега кољена.

0170    ”Немој рата с влашком богомољом. ”

0171    То изрече, а испусти душу.

0172    Он умрије, испуни заклетву,

0173    А на сина натовари клетву.

0174    Предавао за прву годину,

0175    И за другу даде под јесапом,

0176    А када се трећа напунила,

0177    Не хће Турчин предават’ аман’та.

0178    Силно Туре на зор настануло,

0179    Турчин био, Турски говорио:

0180    ”Осман-пашо, реметли бабајко,

0181    ”Твој не био ни од пашинице,

0182    ”Но од твоје витке бедевије,

0183    ”И на крмску кожу ја клањао,

0184    ”Ако више предаво харача.

0185    ”Но ћу силну покупити војску,

0186    ”Херцеговце крсту душманине,

0187    ”Поробићу б’јела манастира,

0188    ”И бијелу госпођину цркву,

0189    ”Из ње силно покупити благо,

0190    ”Па ћу удрит’ лагум на све стране,

0191    ”Оборити у једну гомилу:

0192    ”Свеца ћу им на ватру сажећи,

0193    ”Пахомију на колац набити,

0194    ”Који рају на закон окреће;

0195    ”Јанићију млада уфатити,

0196    ”Обје ћу му одасјећи руке,

0197    ”А оба му ока извадити,

0198    ”Који пише руком јеванђеља;

0199    ”Партенија коњма растрзати,

0200    ”Који влашчад учи књиге писат’ ,

0201    ”И чатити књиге свакојаке;

0202    ”Ђаке ћу им бутум повјешати,

0203    ”Тако моју вољу испунити. ”

0204    Што је момче собом говорило,

0205    Наумило, те је урадило.

0206    Опреми се, оде у Стамболу

0207    На дивану цару честитоме,

0208    Пред њим клече, овако му рече:

0209    ”Аман, царе, земље господаре!

0210    ”Од зулума живјет’ не можемо,

0211    ”Од црније влшки калуђера.

0212    ”У Тврдошу б’јелу манастиру,

0213    ”У њему је тридест калуђера,

0214    ”И толико ђака књижавника;

0215    ”У њему је до триста ђемија,

0216    ”Сто читлука, двадест спаилука,

0217    ”Сто парипа коња седленика,

0218    ”Двјеста крава, а триста волова,

0219    ”Без јесапа коза и оваца.

0220    ”Избе су им препуњене вином,

0221    ”А амбари зоби и шенице,

0222    ”Таког блага ни у тебе нема.

0223    ”Уз њих раја уши уздигнула,

0224    ”Те нам руже дина и поштење.

0225    ”Него, царе, земље господаре,

0226    ”Подај мене изум и фермана,

0227    ”Да окупим Турке Херцеговце,

0228    ”Да разорим влашког манастира.

0229    ”Ако ли ми изум дати нећеш,

0230    ”Док ми праву рају потурчимо,

0231    ”Калуђери нас ће повлашити. ”

0232    Када султан зачу Али-пашу,

0233    Даде њему изум и фермана,

0234    Даде му га не рече ријечи.

0235    Султану се паша поклонио,

0236    И здраво се натраг повратио.

0237    Када паша у Мостару дође,

0238    Тури књиге на све потурице,

0239    Да му дођу граду у Требињу

0240    У неђељу на Цвјетоносије.

0241    Па се и он из Мостара крену,

0242    Собом води Мостарлије Турке,

0243    Узгред узе и Столачку војску,

0244    С Љуботинском војском се стадоше,

0245    Те одоше право пут Требиња,

0246    На манастир попријеко гледе.

0247    Трудна војска у Требиње сишла,

0248    Хоће шјутра зором да удари.

0249    Ал’ се диже светац Василије,

0250    Те он буди младе калуђере:

0251    ”На ноге се, црковни синови,

0252    ”Да бјежимо гором и планиниом

0253    ”Странпутице у брда камена

0254    ”У Острогу светом манастиру,

0255    ”Ево на нас силне Турске војске,

0256    ”Пред војском је паша Али-паша,

0257    ”Бранити се њима не можемо,

0258    ”Е је тако од Бога суђено,

0259    ”Да се руши манастир и црква

0260    ”За премнога наша сагрешења. ”

0261    Када свеца чуше духовници,

0262    Отворише пребијелу цркву,

0263    Покупише крсте и одежде,

0264    И све друго што је свето било,

0265    Целиваше Божије прилике,

0266    Прекрстише, Богу помолише,

0267    У плачу се с црквом растадоше,

0268    Побјегоше преко Љубомира,

0269    Латише се Бањанске планине.

0270    Ту их тавна ноћца оставила,

0271    А свијетли данак обасјао.

0272    А ни паша не стоји за луду,

0273    Но у зору на сат пред сабахом

0274    Диже своју силновиту војску,

0275    Околио б’јела манастира,

0276    Уређује шта ће и како ће,

0277    Па јуриша са свакоје стране.

0278    И кад виђе, нема калуђера,

0279    Поробише цркву и ћелије,

0280    Поробише, огњем запалише,

0281    Силно благо Турци ујагмише,

0282    Даше лагум на шеснаест страна,

0283    Манастир се у гомилу стресе,

0284    Ал’ се не да манастирска црква.

0285    Трипут у њу лагум постављаше,

0286    Ни ћемера дигнут’ не могоше,

0287    Но и данас тако стоји пуста,

0288    По њој Божиј свеци написани,

0289    Да се Турци од гр’јехова кају,

0290    И зулуме турају на рају.

• Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.
• Пјесме јуначке најстарије и средњијех времена, књига шеста, Београд, 1899.

---

Razrusenje manastira Tvrdosa. Okolo polovine 16. vijeka