Корисничке алатке

Алатке сајта


рогожарски_р-313

Рогожарски Р-313

Рогожарски Р-313 (СИМ-XV), југословенски вишенаменски двоседи борбени авион, двомоторни самоносећи средњекрилац који је произведен 1940. године у југословенској фабрици авиона Рогожарски из Београда.1)2)

Пројектовање и развој

Лета 1937. у фабрици Рогожарски је под вођством инг. Симe Милутиновићa отпочет рад на пројектвању ловца-разарача првобитно означеног СиМ-XV, да би убрзо на захтев Команде војног ваздухопловства (КВВ) пројект преименован у Р-313. Израда прототипа је отпочета 1938. а завршена почетком 1940. када је почето испитивање прототипа. Први лет је изведен почетком априла 1940.године. Овако динамично одвијање пројекта омогућено је тиме што је инж. С. Милутиновић и фабрика Рогожарски од 1936. године развијала двомоторни авион СИМ-XIV за потребе поморског ваздухопловства Ратне морнарице Краљевине Југославије, који се показао као веома успешан авион. Сва позитивна искуства стечена на пројекту овог авиона су пренета на авион Р-313. У току пројекта дошло је до пренамене авиона од ловца-разарача у извиђача-лаки бомбардер.

Авион Р-313 је био погоњен са два мотора Walter Sagitta IIR снаге 550 КС, и упркос слабим моторима (јер у време кад је пројектован овај авион, Други светски рат је већ увелико трајао, што је онемогућавало избор оптималног мотора за овај авион), авион је показао изузетне перформансе, при тестирању прототипа постизао је брзину од 460 km/h. Још док је трајало испитивање прототипа КВВ је планирала израду серије од 25 авиона коју је омело избијање рата.

Технички опис

Авион Р-313 (СИМ-XV) је ратни авион за вишеструку употребу мање тонаже, двоседи самоносећи средњекрилац погоњен са два мотора. Авион је дрвене конструкције, труп елиптичног попречног пресека је у целости израђен од дрвета и обложен шпером. Реп авиона је имао удвојене вертикалне елиптичне стабилизаторе са кормилима правца и једним хоризонталним стабилизатором са кормилом висине. Крила су трапезастог облика са заобљеним крајевима. Носећа конструкција крила је од дрвета такође пресвучена шпером. На сваком крилу је био уграђен по један линијски мотор (редног распореда цилиндара) који је имао 12 цилиндара запремине од 18,4 литре, постављених у облику обрнутог слова V са ваздушним хлађењем Валтер Сагита (Walter Sagitta IIR) са компресором. На моторима су биле монтиране металне трокраке елисе са променљивим кораком. У кућишту носача мотора је био простор за увлачећи стајни трап. Трећи, зањи точак стајног трапа, који се налазио на репу авиона је био неувлачећи. Све гуме су биле нископритисне што је омогућавало коришћење авиона са лоше припремљених полетно слетних стаза. Резервоар за бензин запремине 680 литара се налазио у средишњем делу између крила тј. на њиховом споју. Авион је имао могућност да носи и додатне резервоаре горива што је важно за извиђачку варијанту ових авиона. Предвиђено је да извиђачка варијанта овог авиона буде опремљена камером, радио-станицом, једним фиксним топом калибра 20 mm и једним окретним митраљезом ФН калибра 7,92 mm. Као лаки бомбардер, авион је могао да понесе 4 бомбе од 106 kg типа Станковић у унутрашњости трупа авиона испод кабина. Хидраулична инсталација стајног трапа и врата за испуштање бомби су били од француске фирме Месиер.

Наоружање

Оперативно коришћење

До оперативног коришћења овог авиона није дошло, постојали су само планови. На бази резулатата испитивања прототипа авион је имао покретљивост ловачког авиона (могао је да изводи неке акробације) а по карактеристикама брзине, пењања и дужине полетања, био је приближан тадашњим савременим ловцима. У погледу поређења са страним разарачима био је међу бољима иако је имао знатно слабије моторе. Разматрана је могућност уградње снажнијих мотора ДБ Даимлер Бенц 601 или Ролс Роис „Мерлин“ али због избијања рата ова идеја је остала не реализована. Зна се да је планирана серија од 25 примерака ових авиона и да им је била намењена улога извиђачког и лаког бомбардерског авиона.

У Другом светском рату

У току Априлског рата прототип авиона Р-313 се налазио у саставу 603. тренажне ескадриле која се налазила на аеродрому Граб код Требиња. При полетању са аеродрома 12. априла 1941. авион је оштећен и напуштен при повлачењу. Немци су га заробили, пренели на земунски аеродром у мају месецу, проучили и продали својим савезницима Хрватима. Хрвати су га поправили у земунској фабрици Икарус и дали му назив „Независни“. Тај авион је на првом пробном лету после поправке 19. маја 1942. године доживео пад због саботаже. После овог пада више се није могао поправити. Тако је завршио авион кога су у стручној литератури популарно назвали „југословенски москито“ иако је конципиран и направљен знатно пре свог легендарног двојника.

Сродни чланци

Литература

  1. Ч. Јанић; Р-313, Београд,
  2. О. Петровић.; Војни аероплани Краљевине СХС/Југославије (Део II: 1931–1941), Лет 3/2004. Београд, 2004.
  3. Wcoll/Barker; Combat aircraft WWII, pp. 220; The Yugoslav Mosquito, Air Enthusiast, Vol.1 No2,July 1971,
  4. Љ. Тешић; Први и последњи лет „Независног“, Фронт бр.931, 4.06.1976;
  5. Encyclopedia of World Aircraft, Prospero Books, ISBN 1-894102-24-X.
  6. Јанић, Чедомир; Огњан Петровић (2010) (на sr). Век авијације у Србији 1910—2010 225 значајних летелица. YU-Београд: Аерокомуникације. . ISBN 978-86-913973-0-2..
  7. Ненадовић, Мирослав (1967) (на sr). Експериментална истраживања у развоју концепције летелица. YU-Београд: САНУ (Посебна издања)- Споменица књига 30. стр. 167-189.
  8. Grey, C.G. (1972). Jane's All the World's Aircraft 1938. London: David & Charles. ISBN 0-7153-5734-4.
  9. Gunston, Bill (1989). World Encyclopaedia of Aero Engines (2 ed.). Wellingborough: Patrick Stephens Ltd. ISBN 1-85260-163-9.

Спољне везе

2)
Јанић, Чедомир; Огњан Петровић (2010), Век авијације у Србији 1910-2010 225 значајних летилица. YU-Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-0-2.
рогожарски_р-313.txt · Последњи пут мењано: 2022/05/06 17:56