Ала

• узвик чуђења, изненађења.¹⁾
• чудовиште, неман.²⁾

Ала селамет — бог нека је у помоћи.³⁾

Алајбег — војни старешина, старешина над спахијама.⁴⁾

Алакнути — викати.⁵⁾

Алалити — опростити нешто. У старом српском је алати, са значењем спријечити.⁶⁾

Аламуња — будала.⁷⁾

Алапача — брбљива жена. У архаичном српском алапаха, исто значење.⁸⁾

Алахеманет (турски Allaha emanet ola) или алахиманет⁹⁾ — поздрав збогом¹⁰⁾ или Бог те чувао!¹¹⁾

Албант — поткивач.¹²⁾

Албот — кревет грубе израде, од дрвених облица и слично.¹³⁾

Алдрмаш — бучно весеље или игра.¹⁴⁾

Алев — црвен.¹⁵⁾

Алем-кемен — драгуљ, дијамант.¹⁶⁾

Алим — учен човек.¹⁷⁾

Алосати — уништити, прождрети.¹⁸⁾

Алуга — коров, или неред на неком мјесту.¹⁹⁾

Алча — риђ, црвен.²⁰⁾

• Бошко М. Бућан, Рјечник српског говора Кордуна, Нови Сад, 2011, ИСБН 978-86-912939-4-9
• Иво Андрић, Кућа на осами - Речник турцизма, уредник Чедомир Мирковић, Вук Крањчевић, „Просвета” д.д., Београд, 1997, ИСБН 86-07-01079-4
• Меша Селимовић, Дервиш и смрт - Рјечник турских и мање познатих ријечи, уредник Манојло Вукотић, Компанија Новости а.д., Београд, 2004, стр. 407—414, ИСБН 86-7446-031-3
• Иван Клајн, Милан Шипка, Велики речник страних речи и израза - четврто издање, Прометеј, Нови Сад, 2008, ИСБН 978-86-515-0311-8
• Мирољуб Манојловић, Двор и породица књаза Милоша у Пожаревцу 1825-1839, Зборник 1, уредник Јасмина Николић, Историјски архив Пожаревац, 2011, ИСБН 978-86-84969-40-0
• Бора Станковић, Нечиста крв, Коштана, Српска књижевност у 100 књига, број 47, Матица српска, 1970.
• Петар Кочић, Јауци са Змијања, Српска књижевност у сто књига, број 46, Матица српска, Српска књижевна задруга, Нови Сад, Београд, 1972.
• Симеон Маринковић, Славица Марковић, Читанка за шести разред основне школе, уредник Анђелка Ружић, Креативни центар, Београд, 2015, ИСБН 978-86-529-0192-0

Rjecnik Al