Дибидус или дибидуз — потпуно, сасвим, докраја.¹⁾

Диван — може бити:

1. разговор. (…ал смо се лијепо продиванили…).²⁾
2. савет, сенат, влада.³⁾

Диванџија — човјек вјешт говору. Види и диван.⁴⁾

Дивјака или дивјакиња — дивља или самоникла воћка.⁵⁾

Дивји — дивљи. (…дивја мачка…).⁶⁾

Дивањкати — ћаскати, необавезно причати (од диванити).⁷⁾

Дижва — посуда за мужњу млијека.⁸⁾

Дизати реп — додворавати се некоме.⁹⁾

Дизгин — каиш на узди.¹⁰⁾

Дијак — писар дворске канцеларије.¹¹⁾

Дијање — дисање.¹²⁾

Дика — 1.¹³⁾ понос, 2.¹⁴⁾ особа која се воли.

Дикота — љепота, милина.¹⁵⁾

Диљка — сакупљено сијено, спремно за утовар у кола или плашћење (стављање у пластове).¹⁶⁾

Диљом или диљем — по дужини.¹⁷⁾

Дирјачити или диринчити — радити тешке послове дуго времена.¹⁸⁾

Дирјек — ступац или колац.¹⁹⁾

Диринчити или дирјачити — радити тешке послове дуго времена.²⁰⁾

• Бошко М. Бућан, Рјечник српског говора Кордуна, Нови Сад, 2011, ИСБН 978-86-912939-4-9
• Бора Станковић, Нечиста крв, Коштана, Српска књижевност у 100 књига, број 47, Матица српска, 1970.
• Петар Кочић, Јауци са Змијања, Српска књижевност у сто књига, број 46, Матица српска, Српска књижевна задруга, Нови Сад, Београд, 1972.
• Милан Стевановић, Цар Урош, Књига-комерц, Београд, 2004, ИСБН 86-7712-031-9

Rjecnik Di