За вавје — заувијек/заувек. Види и вавје.¹⁾

За вида или завида — док се види, док траје дневна свјетлост.²⁾

Забавити се — 1.³⁾ задржати се код некога, остати дуго. Види и забаљати, забављен.

Забављен — 1.⁴⁾ заузет са неким послом. Виви и забаљати, забавити.

Забаглаисати — угладити, направити неку површину глатком (зид и слично).⁵⁾

Забаљати се — задржавати се дуже него што је потребно.⁶⁾

Забасати — изгубити се.⁷⁾⁸⁾

Забат — троугласти дио зида на челу куће.⁹⁾

Забашурити — сакрити.¹⁰⁾

Забезекнути се или забезекнити се — зачудити се, изненадити се, бити затечен нечим.¹¹⁾

Забичити се — накупити снагу добром исхраном и нерадом, постати „као бик”.¹²⁾

Заблокан — зачепљен.¹³⁾

Забрекнити или забрекнути — 1.¹⁴⁾ повећати обим, надути се 2.¹⁵⁾ довести буре у стање да из њега више не цури текућина/течност између дасака. То се ради врелом водом.

Забрензати или забремзати — закочити. Види и бремза.¹⁶⁾

Забрслати — убрзано, нејасно говорити. Види и брслати.¹⁷⁾

Забугарити — закукати са плачем. Види и бугарити.¹⁸⁾

Забурен — потопљен у текућину/течност.¹⁹⁾

Забурити — потппити нешто у текућину/течност. Види и забурен.²⁰⁾

Забусити — покрити бусом.²¹⁾

Завагивати — тетурати, кривудати, губити равнотежу.²²⁾

Завагнити — 1.²³⁾ нагнути се на једну страну 2.²⁴⁾ прећи на другу страну брда и тиме доћи ван видокруга.

Завадити се — посвађати се.²⁵⁾

Завадња — свађа.²⁶⁾

Завалити — 1.²⁷⁾ намјестити се удобно 2.²⁸⁾ за(х)валити се.

Заватити — захватити.²⁹⁾

Заватрити — запалити ватру.³⁰⁾

Завинтати — закочити запрежна кола. Види и винта, бремза, забремзати.³¹⁾

Завозит — својеглав, тврдоглав.³²⁾

Завојштити — заратовати. Војштити — ратовати.³³⁾

Заворањ — клин у воловском јарму.³⁴⁾

Завратак — задња страна врата дебљег човјека.³⁵⁾

Заврети — 1.³⁶⁾ спојити предња и задња кола (на срчаници) 2.³⁷⁾ нагло кренути са неким послом, навалити на посао.

Завриг — запршка за јело.³⁸⁾

Завригати — зачинити јело са завригом.³⁹⁾

Завркнити или завркнути — притегнути, или зашерафити/зашарафити.⁴⁰⁾

Заврљачити — бацити далеко.⁴¹⁾

Заврзан — деран, мангуп.⁴²⁾

Заврзлавати се — шалити се. Види и заврзан.⁴³⁾

Завурсетити — засмрдити.⁴⁴⁾

Заглаисати — исто као забаглаисати.⁴⁵⁾

Загламан — незналица, или скитница. Види и загламаст.⁴⁶⁾

Загламаст — блесав. Види и загламан.⁴⁷⁾

Заглавак — комад обрађеног дрвета који се ставља (углављује, „заглављује”) између држалице и ушица алатке. Тиме се боље причвршћује радни дио алатке.⁴⁸⁾

Загледати се — 1.⁴⁹⁾ испољити наклоност према особи супротног пола.

Заговарати — причом некоме одвлачити пажњу са неком тајном намјером.⁵⁰⁾

Загрдити — претјерати у нечем лошем.⁵¹⁾

Загрижен — 1.⁵²⁾ страствен, потпуно посвећен нечему, фанатик.

Загроктати — убрзано, испрекидано галамити, певати.⁵³⁾

Загуђати — зазимити се.⁵⁴⁾

Загуљен — 1.⁵⁵⁾ тврдоглав, тешке нарави.

Загуљенша — загуљен човјек.⁵⁶⁾

Загуњикати — јављање прасета.⁵⁷⁾

Задана — за дана, док траје дан.⁵⁸⁾

Задангубити — изгубити доста времена око нечега неважног.⁵⁹⁾

Заделати — 1.⁶⁰⁾ грубо отесати комад дрвета да одговара намјени 2.⁶¹⁾ заделати се — сав се предати раду (делу), тако да се ништа друго не примјећује.

Задерепати се — издерати се, викнути.⁶²⁾

Задијан — задихан.⁶³⁾

Задиванити се — запричати се. Види и диванити.⁶⁴⁾

Задрамити — утолити, задовољити потребе (утолити глад са мало хране, обавити нешто са мало новца итд.)⁶⁵⁾

Задригло — дебело, угојено.⁶⁶⁾

Задрт — тврдоглав.⁶⁷⁾

Задруга може означавати:

1. заједницу с већим бројем чланова повезаних блиским крвним сродством⁶⁸⁾
2. удружење основано ради обављања неке делатности⁶⁹⁾
3. заједницу, савез, људи уопште.⁷⁰⁾

Зађевен — задјевен/задевен, затакнут (нпр. цвијет у ревер капута).⁷¹⁾

Зађевица — 1. свађа 2.⁷²⁾ скривена увреда некоме упућена.

Зађумити се — бити заокупљен јелом.⁷³⁾

Зажваљен — (коњ) са жвалама у устима.⁷⁴⁾

Заждити — појурити.⁷⁵⁾

Зажећи — запалити (онда зажеже свијећу).⁷⁶⁾

Зажњирати или зажнирати — завезати обућу жњиравцима/жниравцима (пертлама). Жнирати/жњирати/шнирати — везати жниравце/узице/пертле на ципелама.⁷⁷⁾

Зазимити — период ниске температуре и снијега, права зима.⁷⁸⁾

Зазоран — неповјерљив.⁷⁹⁾

Заицати — убрзати, или нагло почети.⁸⁰⁾

Заинтачити се — заинатити се.⁸¹⁾

Заискати — затражити. Искати — тражити нешто од некога.⁸²⁾

Зајазити — поставити брану (уставу) на водотоку.⁸³⁾

Зајажен — преграђен браном. Види и зајазити.⁸⁴⁾

Зајетрити — зацрвенити се (кожа).⁸⁵⁾

Закајтити — записати.⁸⁶⁾

Закалати — поћи, кренути, отпочети, или нагло почети.⁸⁷⁾

Закартати — изгубити нешто на картама (карташкој игри).⁸⁸⁾

Заквашавати — квасити нешто водом.⁸⁹⁾

Закидати се — 1.⁹⁰⁾ хистерично се љутити.

Заклапити — запјенити/запенити.⁹¹⁾

Заклоњен — 1.⁹²⁾ заштићен од вјетра.⁹³⁾

Заклопити — 1. затворити, поклопити 2.⁹⁴⁾ заћутати.

Заковрнити — умријети.⁹⁵⁾

Закољ — отвор на врату створен ножем при клању.⁹⁶⁾

Закољенчити — везати коњу улар за једну ногу, тако да не може бјежати. Види и кољенчити.⁹⁷⁾

Закопитити — ојачати у економском смислу.⁹⁸⁾

Закорачити — 1. направити већи корак 2.⁹⁹⁾ кад коњ пређе штрањгу тако да му је између ногу, умјесто са стране.

Закрвити се — 1.¹⁰⁰⁾ жестоко се посвађати.

Закркати — 1.¹⁰¹⁾ нападати обилно и за кратко вријеме (снијег) 2.¹⁰²⁾ забити дубоко (нож и сл.).

Закрпатити — повикатити, издрати се.¹⁰³⁾

Закрулити — запјевати ојкачу.¹⁰⁴⁾

Закуњати — утонути у сан на тренутак. Куњати — бити у полусну, обично ван кревета.¹⁰⁵⁾

Заладити — захладити.¹⁰⁶⁾

Залапушити — продужити, наставити (ићи).¹⁰⁷⁾

Залетити се — затрчати се, поћи урадити нешто на брзину.¹⁰⁸⁾

Зализати се — зачешљати косу, или дотјерати се (средити се).¹⁰⁹⁾

Залотати се — запрљати се.¹¹⁰⁾

Залога — 1.¹¹¹⁾ закрпа 2.¹¹²⁾ ствар остављена као осигурање за уговорени посао, залог, заложба.

Заложба — исто као залога под 2.¹¹³⁾

Залудан — беспослен.¹¹⁴⁾

Замандалити — закључати врата.¹¹⁵⁾

Заманити — замахнути.¹¹⁶⁾

Замантати се — осјетити вртоглавицу.¹¹⁷⁾

Замаћи — заћи за нешто, изгубити се из вида.¹¹⁸⁾

Заметнити — 1.¹¹⁹⁾ загубити 2.¹²⁰⁾ започети нешто 3.¹²¹⁾ почети нешто узгајати 4.¹²²⁾ загрнути се.

Замлата — види шаула.¹²³⁾

Замоћи — види закопитити.¹²⁴⁾

Заморан — 1.¹²⁵⁾ уморан од рада или старости.

Замуљен — затрпан муљем (од поплаве).¹²⁶⁾

Занечати се — упорно одбијати.¹²⁷⁾

Занемоћати — онемоћати, изгубити снагу.¹²⁸⁾

Занијети — 1.¹²⁹⁾ остати трудна 2.¹³⁰⁾ помјерити у страну (занијети кола и сл.).

Занеснажити — направити неред, запрљати.¹³¹⁾

Зановјет — шала, виц. Види и зановјетно.¹³²⁾

Зановјетно — шаљиво, безбрижно. Види и зановјет.¹³³⁾

Зановијетало — 1.¹³⁴⁾ шаљивџија. Види и зановјет.

Зановјетати или зановетати — 1.¹³⁵⁾ изражавати незадовољство 2.¹³⁶⁾ шалити се, или траћити вријеме. Види и зановјет.

Заноћати — провести ноћ код некога, преноћити.¹³⁷⁾

Заобилце — потпуно доста, колико треба (нпр. храна).¹³⁸⁾

Заова — мужева сестра.¹³⁹⁾

Заопучити — кренути, или вратити се.¹⁴⁰⁾

Заормати — види уормати.¹⁴¹⁾

Заошијати — види заицати.¹⁴²⁾

Запађе — западна страна, или мјесто неприступачно сунчевим зрацима.¹⁴³⁾

Запаприти — додати папар (бибер).¹⁴⁴⁾

Запара — спарина, оморина.¹⁴⁵⁾

Запарити — насути врућу воду у буре тако да забрекне. Тиме буре престаје да цури.¹⁴⁶⁾

Запарложити се — запустити се. Види и парлог.¹⁴⁷⁾

Запасти — 1.¹⁴⁸⁾ нападати (снијег и сл.) 2.¹⁴⁹⁾ допасти у нешто/некоме („Марка је запала књига, а Јована западне мотика”).

Запаздрљити — недовољно забити (нпр. колац у земљу).¹⁵⁰⁾

Запећак — 1.¹⁵¹⁾ мјесто крај пећи 2.¹⁵²⁾ слабо мјесто у друштву или породици, позадина.

Заплакивати — започињати плач више пута током дана.¹⁵³⁾

Заповидити — наредити, заповједити/заповедити.¹⁵⁴⁾

Запорањ — сирова дужа мотка за стезање натоварених дрва у запрежним колима. Види и баскија.¹⁵⁵⁾

Запоравити — почети се опорављати након болести.¹⁵⁶⁾

Запрашити се — исто као упрашити се.¹⁵⁷⁾

Запрдница — незгода, неприлика.¹⁵⁸⁾

Запретати — 1.¹⁵⁹⁾ затрпати жаром и пепелом (нпр. приликом печења кромпира са љуском) 2.¹⁶⁰⁾ стишати ватру.

Запркетити се — запустити се (нпр. бити прљав, или необријан, или неошишан).¹⁶¹⁾

Запртити — дићи терет на раме. Види и упртити, прт, упрта.¹⁶²⁾

Заптија — полицајац, редар,¹⁶³⁾ жандарм.¹⁶⁴⁾

Заптити — држати, ухватити.¹⁶⁵⁾

Запутити се — поћи на пут, кренути негдје.¹⁶⁶⁾

Запуштити — запустити, занемарити.¹⁶⁷⁾

Зарадан — заслужан за нешто добро учињено.¹⁶⁸⁾

Зарадовати се — обрадовати се.¹⁶⁹⁾

Зарајтати — потрошити.¹⁷⁰⁾

Заракијати се — дуго сједити пијући ракију.¹⁷¹⁾

Заран — рано, на време.¹⁷²⁾

Зарацити — одметнути се.¹⁷³⁾

Зарећи се — дати ријеч, дати обећање.¹⁷⁴⁾

Зарф — украшена метална чашица за филџан кафе.¹⁷⁵⁾

Зарозгати — запјевати/запевати.¹⁷⁶⁾

Заручен — 1.¹⁷⁷⁾ заузет или испуњен неким садржајем (нпр. посуда).

Засипати се — 1.¹⁷⁸⁾ види усипати се.

Засолити — посолити.¹⁷⁹⁾

Засрамити се — застидјети се, посрамити се.¹⁸⁰⁾

Застаница или заставница или застраница (често и застан'ца итд.) — доња или горња страница кревета, изнад узглавља и испод ногу.¹⁸¹⁾

Застиђати се — застидјети/застидети се.¹⁸²⁾

Засторањ — 1.¹⁸³⁾ крпа којом се затвара торба кад се напуни брашном, након мљевења у млину. 2.¹⁸⁴⁾ крпа за покривање посуђа.

Застријети — прекрити. Види и застрт.¹⁸⁵⁾

Застрт — прекривен (сто и др.).¹⁸⁶⁾

Заструг — чанак од дрвета с поклопцем.¹⁸⁷⁾

Заступити — ући, завладати.¹⁸⁸⁾

Засукан — уврнут, увијен (примјењена је торзија).¹⁸⁹⁾

Засун — дрвена пречка којом се затварају врата (обично изнутра), реза.¹⁹⁰⁾

Засути — 1.¹⁹¹⁾ насути жито у млински кош ради мљевења.

Засушити — 1.¹⁹²⁾ престати давати млијеко.

Затаслачити — грубо затесати дрво.¹⁹³⁾

Затега — еластично тање дрво за притезање дрва у колима уз помоћ ланца. Види и баскија, запорањ.¹⁹⁴⁾

Зателебати се — заљубити се.¹⁹⁵⁾

Затијем — затим.¹⁹⁶⁾

Затрандати — испрљати просторије са прљавом обућом.¹⁹⁷⁾

Затравити — опчинити, зачарати.¹⁹⁸⁾

Затуркесати — говорити турски.¹⁹⁹⁾

Затутукнут — неук, примитиван. Види и тутлан.²⁰⁰⁾

Заувар — за корист. Види и ување.²⁰¹⁾

Заузети — 1. освојити 2.²⁰²⁾ заузети се — нешто урадити за некога.

Зауларити — ставити коњу улар.²⁰³⁾

Зацаклити — застаклити, остаклити.²⁰⁴⁾

Заценити се — остати без даха због плача или смијеха.²⁰⁵⁾

Зацјенити — тражити неумјерено високу цијену.²⁰⁶⁾

Зацопан — заљубљен.²⁰⁷⁾

Зацрљенити се — зацрвенити се у лицу. „Црљено” = црвено.²⁰⁸⁾

Зачамати — заспати, захркати.²⁰⁹⁾

Зачеврљити — 1.²¹⁰⁾ лоше затесати (колац и сл.) 2.²¹¹⁾ „пецнути” некога опаском.

Зачети — почети.²¹²⁾

Зачибушити — запалити лулу (чибук) или цигарету.²¹³⁾

Зашкаљити — затесати дрво.²¹⁴⁾

Зашпарати — уштедјети/уштедети. Види и пришпарати. Германизам.²¹⁵⁾

Зашушкати — 1.²¹⁶⁾ затворити све отворе на кући да не улази хладноћа 2.²¹⁷⁾ добро покрити мало дијете у кревету.

• Зоран Вацић, „Зуби“ Лазе Илића, Пројакат Растко, 22. 5. 2014.
• Љубомир Кокотовић, Гут бај Бродвеј ело Вранс, ГНБ „Жарко Зрењанин”, Зрењанин, 1996.
• Бора Станковић, Нечиста крв, Коштана, Српска књижевност у 100 књига, број 47, Матица српска, 1970.
• Петар Кочић, Јауци са Змијања, Српска књижевност у сто књига, број 46, Матица српска, Српска књижевна задруга, Нови Сад, Београд, 1972.
• Симеон Маринковић, Славица Марковић, Читанка за шести разред основне школе, уредник Анђелка Ружић, Креативни центар, Београд, 2015, ИСБН 978-86-529-0192-0
• Бошко М. Бућан, Рјечник српског говора Кордуна, Завичајни клуб Кордунаша Београд, 2011, ИСБН 978-86-912939-4-9

Rjecnik Za