Садржај
Рјечник Ка
Ка
Ка - тобоже, као.1)
Каба
Каба (каба') - дрвена посуда сужена у доњем дијелу.2)
Кабадахија
Кабаничар
Кабаничар - златник са ликом цара Фрање Јосифа.5)
Кабаст
Кабаст - крупан, велике запремине.6)
Каблина
Каблина - дрвена посуда намијењена за скупљање хране за свиње.7)
Кабулити
Кабулити - може да значи:
Кавазбаша
Кавазбаша - старешина стражара, судских позивара, телохранитеља, код турских великодостојника.11)
Кавалир
Кавга
Кавга - препирка, свађа, туча.14)
Кавгаџија
Кавжења
Кавжења - кавге које трају дуго времена.17)
Каво
Каво - као. „Овај кру је тврд каво камен“.18)
Кадар
Кадар - 1. бити спреман, бити у стању (јеси ли ти кадар да то направиш).19)
Кадена
Кадена - ланац.20)
Кадија
Кадија - судија.21)
Кадуна
Кадуна - код Турака, прва султанова жена.22)
Казанџија
Казанџија - занатлија који израђује посуђе и друге предмете од бакра. Бакарно посуђе имало је ширу употребу, како у градским, тако и у сеоским срединама. Један је од најстаријих заната у Србији, а казанџијски еснаф је био прво занатско удружење. У занатлије су се убрајали и трговци бакром, калајем и разним казанџијским производима.23)
Казивати
Казивати - причати.24)
Казначеј
Казначеј - благајник.25)
Казначејство
Казначејство – благајна.26)
Казук
Казук - колац забијен на међи.27)
Каил
Каил - споразум, спреман, вољан.28)
Каима
Каима - турски папирни новац.29)
Каишати
Каишати - сјећи сланину на уске комаде, као каиш.30)
Кај
Кај - као, попут. „Овђе је вруће кај у Африци.“ Нема исто значење као у кајкавском говору, гдје кај означава упит (кај=шта/што).31)
Кај пањић
Кај пањић - дебео, пуначак (као мали пањ). Примјер: „Ево те кај пањић.“ Некада је то био похвалан израз, као нпр. за здраво и ухрањено дијете.32)
Кајмакали
Кајмакам
Кајмакам - може да значи:
Како спада
Како спада - како треба, како сљедује, правилно.37)
Какови
Какови - какав (… каковије ту нема риба …).38)
Калаба
Калаба - човјек раздрљен, раскопчане одјеће.39)
Каламјер
Каламјер - приручна мјера, еталон дужине за неки рад. Нпр. при прављењу куће се правио каламјер тако да размак међу летвама буде увијек једнак.40)
Калати
Калауз
Калауз - показивач пута.43)
Калдрма
Калдрма - каменом поплочан сокак или авлија.44)
Каликовати
Каликовати - жалити се, кукати, јадиковати.45)
Камашне
Камашне - кожне саре са каишићима које су се стављале око ногу, и ишле преко обуће све до кољена. Носиле су се по зими.46)
Камбра
Камбра - остава за пиће или храну.47)
Каменорезац
Каменорезац - занатлија који обликује сирове комаде стена у прецизне геометријске форме, грађевине, споменике, оруђа, разноврсне употребне, украсне и симболичке предмете.48) Најчешће оруђе за рад каменорезаца раније су били маљеви, чекићи и длета, а данас постоје савремене машине за обраду камена. Занат је присутан још на почетку цивилизације, а нарочито се развио од неолита. У Србији су се од давнина вађене камене громаде за израду надгробних споменика. У периоду ослобађања од вишевековног турског ропства, већ у другој половини 19. века, подизањем модерних грађевина у градовима, које су се правиле од тесаног камена. У то доба су каменоресци најбоље зарађивали од свих занатлија. Захваљујући руднику мермера на планини Венчац и граниту у селу Буковик, крај Аранђеловца, у овом делу Шумадије је пре више од века развијен каменорезачки занат.49)
Камињача
Камињача - види баџењача.50)
Камилавка
Камиш
Камиш - дио луле.53)
Камо ти
Камо ти - гдје ти је. Примјер: „Камо ти мотка, да га опалиш?“54)
Камчити
Камчити - мољакати. Искамчити - измољакати.55)
Канда
Канда - као да („Шта питаш, канда не знаш“).56)
Кандерисати
Кандерисати - наговарати.57)
Канити
Канити - намјеравати. „Ја сам канио да дођем код тебе.“58)
Кано
Кано - као.59)
Канун
Канун - закон, начело.60)
Кант
Кант - бок, бочна страна.61)
Кантар
Кантар - старинска гвоздена направа за мјерење тежине62) (масе).
Кантати
Кантати - котрљати, преко бочних страна, као нпр. кантати трупац.63)
Кантрига
Кантрига - фотеља или удобна столица.64)
Канцона
Канцона - песма.65)
Канчелић
Канчелић - намотај вуне или сличног материјала који треба премотати у клупко.66)
Канџија
Канџија - бич.67)
Канџијати
Канџијати - ударати са канџијом.68)
Канџилук
Канџилук или канџилиште - дршка за канџију, понекад украшена.69)
Канџилиште
Кањуштра
Кањуштра - торба, кеса.72)
Капац
Капац - способан, спреман, кадар.73)
Капјерати
Капјерати - одговарати како је ред и обичај.74)
Капница
Капница - маст која цури из печенке док се пече на ражњу.75)
Каприц
Каприц - инат.76)
Капрол
Капрол - каплар, војнички чин, данас десетар.77)
Капула
Капула - главица обичног (црног) лука. Види и капулица.78)
Капулица
Капулица - црни лук за сјеме. Види и капула.79)
Карабитњача
Караван
Караван - поворка робом натоварених кола, коња, камила.82)
Караван-сарај
Караван-сарај - велика зграда са собама за смештај путника и магацинима за смештај робе.83)
Каракуш
Каракуш - болест коња.84)
Каракушљив
Каракушљив - коњ који има болест каракуш.85)
Каранфилка
Каранфилка, арнаутка или пафтлија - тип западноевропске пушке који се користио од 17. до 19. века. Има дугу танку и глатку цев, танак и надоле повијен кундак, који се на крају проширује, тако да му облик помало личи на слово Т.86) Погодна је за борбе у брдовитим крајевима и за герилски начин ратовања, пошто има велики домет. Најраскошније украшена арнаутка је џефердар.87)
Карар
Карар - равнотежа, смисао.88)
Карасевдах
Карасевдах - тежак севдах, велика љубавна занесеност, љубавна меланхолија.89)
Карати
Карати - 1.90) псовати некога.
Кардашити
Кардашити - псовати.91)
Кармине
Кармине - јело приправљено за учеснике сахране, задушна вечера.92)
Карпуза
Карпуза - лубеница.93)
Карта
Карта - 1.94) разгледница или поштанска дописница.
Касаблија
Касаблија - становник касабе.95)
Касар
Касар - војно утврђење.96)
Кастиле
Кастиле - хотимично, управо.97)
Kатана
Kатана – коњаник.98)
Катил
Катихизис
Катихизис - књига вере у православљу. Реч је настала од старогрчке речи (грчки κατηχισμός), што значи вјеровати. У катихизису књизи укратко су представљена основна начела сваке вjере. У катихизису се излажу истине о Богу, човеку и свијету и њиховим међусобним односима.101)
Катмер
Катмер - каранфил.102)
Катор
Катор - направа за сновање (ради ткања).103)
Катун
Катун - привремено пастирско насеље, летња насеобина пастирског становништва у планини.104)
Калфа
Калфа - помоћник мајстору, који после шегртског стажа, положио испит за калфу.105)
Каца
Каца - већа дрвена отворена посуда, слична бурету, али најшира на врху. Користила се нпр. за кисели купус. Види и качица.106)
Каћа
Каћа (или каја) - назив одмиља за мало женско теле.107)
Каур
Каур или каурин - неверник, који није муслиман.108)
Качак
Качак - одметник од власти, бегунац.109)
Качар
Качар, бачвар или пинтер - је занатлија који користи различите технике прераде дрвета као што су: цепање, тесање, савијање и слагање дуга, бушење и друге. Пре употребе дрво се суши и до две године.110) Ова делатност је постојала још код Старих Словена. Израђиване су мање посуде равних бокова, а касније велике посуде попут бачви, буради и каца. У средњем веку занат се развио с процватом градова и трговине. После ослобођења од Турака с подручја тадашње Аустроугарске је пристигао већи број занатлија с новим знањима, алатима и технологијама. Између два светска рата Србија је била међу највећим европским извозницима вина, ракије, џемова и пекмеза, који су се транспортовали у бурадима. Качари су били печалбари, обилазили су села и вароши где су израђивали своје производе и поправљали их. Занат је данас у изумирању, али се качарски производи још увек користе за чување вина и кишељење купуса.111)
Качица
Качица - мања каца.112)
Кашица
Кашица - врста јела, тарана.113)
Кашње
Кашње - касније, послије.114)
Каштигати
Каштигати (или каштиговати) - казнити.115)
Каштиговати
Каштиговати (или каштигати) - казнити.116)
Литература
- Бошко М. Бућан, Рјечник српског говора Кордуна, Нови Сад, 2011, ИСБН 978-86-912939-4-9
- Мирољуб Манојловић, Двор и породица књаза Милоша у Пожаревцу 1825-1839, Зборник 1, Јасмина Николић, Историјски архив Пожаревац, 2011, ИСБН 978-86-84969-40-0
- Љубомир Кокотовић, Гут бај Бродвеј ело Вранс, ГНБ „Жарко Зрењанин“, Зрењанин, 1996.
- Иво Андрић, Кућа на осами - Речник турцизма, уредник Чедомир Мирковић, Вук Крањчевић, „Просвета“ д.д., Београд, 1997, ИСБН 86-07-01079-4
- Љиљана Алексић, Први српски устанак и обнова српске државе - Оружје, Галерија САНУ, Историјски музеј Cрбије, Београд, 2004, 8670253682
- Милован Витезовић, Драгомир Брајковић, Читанка Косовског боја, Војислав Митић, Завод за уџбенике и наствна средства Београд, 1989.
- Бора Станковић, Нечиста крв, Коштана, Српска књижевност у 100 књига, број 47, Матица српска, 1970.
- Јелена Пауновић Штерменски, Филип Христић - дипломата и политичар (1819–1905) - докторска дисертација, Београд, 2013.
- Петар Кочић, Јауци са Змијања, Српска књижевност у сто књига, број 46, Матица српска, Српска књижевна задруга, Нови Сад, Београд, 1972.
- Милан Стевановић, Цар Урош, Књига-комерц, Београд, 2004, ИСБН 86-7712-031-9
- Симеон Маринковић, Славица Марковић, Читанка за осми разред основне школе, Анђелка Ружић, Креативни центар, Београд, 2012, ИСБН 978-86-7781-978-1
- Милорад Сијић, Значајни људи Крушевца: (1833-1944), Епархија крушевачка, Крушевац, 2012, ИСБН 978-86-89241-013
- Каменорезачки занат, Етнографски музеј, Београд
- Качарски (бачварски, пинтерски) занат, Етнографски музеј, Београд
- Група аутора, Историјски извори за такмичење у седмом разреду основне школе, Београд, 2010.
Rjecnik Ka