Садржај
Рјечник Ки
Ки
Ки - као (… Сведно ки да ји један ћаћа правијо …).1)
Кигана
Кигана - кајгана.2)
Киданица
Киданица - прозорчић на штали (стаји), служи за избацивање ђубра (стајњака).3)
Кидати
Кидати - 1.4) чистити простор од стајског ђубра.
Кијамет
Кика
Кика - плетеница косе.7)
Кикаш
Кикаш - човјек дугачке и неуредне косе.8)
Кикетлин
Кикетлин - ланчић испод доње вилице коња, стављао се само немирним коњима ради лакше контроле.9)
Кикот
Кикот - смијех, хихотање, хихот.10)
Киљара
Кима
Кима - крмача, назив одмиља.13)
Киндишљив
Кинеће
Кинеће - нека неће, не мора.16)
Киније
Киније - нека није.17)
Кинити
Кипјерати
Кипјерати - хранити, уздржавати.20)
Кирајџија
Кирајџија - закупац, станар.21)
Киријаши
Киријаши - људи који коњима извлаче дрва из шуме, или превозе неку робу, за накнаду (кирију).22)
Киријати
Киријати - радити као киријаш.23)
Кис
Кис - коњска опрема за киријање.24)
Кисати
Кисати - тихо плакати, уздисати.25)
Киселина
Киселина - 1.26) кисели или млијечни производи.
Кита
Кита - 1.27) украс од вуне на коњима.
Китајка
Китајка - горња хаљина од памучне тканине.28)
Китина
Китина - оно што личи на грозд, плодно (провлачим се испод ка китина роднијех воћака).29)
Кићош
Кићош - лијепо обучен младић, кицош.30)
Киферити
Киферити - бјежати.31)
Кичица
Кичменица
Кичменица - кичма.34)
Киштра
Киштрица
Киштрица - дрвени сандучић.37)
Литература
- Бошко М. Бућан, Рјечник српског говора Кордуна, Нови Сад, 2011, ИСБН 978-86-912939-4-9
- Љубомир Кокотовић, Гут бај Бродвеј ело Вранс, ГНБ „Жарко Зрењанин“, Зрењанин, 1996.
- Иво Андрић, Кућа на осами - Речник турцизма, уредник Чедомир Мирковић, Вук Крањчевић, „Просвета“ д.д., Београд, 1997, ИСБН 86-07-01079-4
- Бора Станковић, Нечиста крв, Коштана, Српска књижевност у 100 књига, број 47, Матица српска, 1970.
- Петар Кочић, Јауци са Змијања, Српска књижевност у сто књига, број 46, Матица српска, Српска књижевна задруга, Нови Сад, Београд, 1972.
Rjecnik Ki