Ки — као (…Сведно ки да ји један ћаћа правијо…).¹⁾

Кигана — кајгана.²⁾

Киданица — прозорчић на штали (стаји), служи за избацивање ђубра (стајњака).³⁾

Кидати — 1.⁴⁾ чистити простор од стајског ђубра.

Кијамет — може бити:

• невријеме, непогода⁵⁾
• страшни суд, пропаст.⁶⁾

Кика — плетеница косе.⁷⁾

Кикаш — човјек дугачке и неуредне косе.⁸⁾

Кикетлин — ланчић испод доње вилице коња, стављао се само немирним коњима ради лакше контроле.⁹⁾

Кикот — смијех, хихотање, хихот.¹⁰⁾

Киљара — 1.¹¹⁾ мањи тупи нож 2.¹²⁾ тупа тестера (пила).

Кима — крмача, назив одмиља.¹³⁾

Киндишљив — 1.¹⁴⁾ упоран, вриједан 2.¹⁵⁾ нагао.

Кинеће — нека неће, не мора.¹⁶⁾

Киније — нека није.¹⁷⁾

Кинити — 1.¹⁸⁾ искипјети (искипети) млијеко 2.¹⁹⁾ нагло се наљутити.

Кипјерати — хранити, уздржавати.²⁰⁾

Кирајџија — закупац, станар.²¹⁾

Киријаши — људи који коњима извлаче дрва из шуме, или превозе неку робу, за накнаду (кирију).²²⁾

Киријати — радити као киријаш.²³⁾

Кис — коњска опрема за киријање.²⁴⁾

Кисати — тихо плакати, уздисати.²⁵⁾

Киселина — 1.²⁶⁾ кисели или млијечни производи.

Кита — 1.²⁷⁾ украс од вуне на коњима.

Китајка — горња хаљина од памучне тканине.²⁸⁾

Китина — оно што личи на грозд, плодно (провлачим се испод ка китина роднијех воћака).²⁹⁾

Кићош — лијепо обучен младић, кицош.³⁰⁾

Киферити — бјежати.³¹⁾

Кичица — 1.³²⁾ зглоб изнад коњског копита 2.³³⁾ дио канџије.

Кичменица — кичма.³⁴⁾

Киштра — кутија, дрвени сандук.³⁵⁾³⁶⁾

Киштрица — дрвени сандучић.³⁷⁾

• Бошко М. Бућан, Рјечник српског говора Кордуна, Нови Сад, 2011, ИСБН 978-86-912939-4-9
• Љубомир Кокотовић, Гут бај Бродвеј ело Вранс, ГНБ „Жарко Зрењанин”, Зрењанин, 1996.
• Иво Андрић, Кућа на осами - Речник турцизма, уредник Чедомир Мирковић, Вук Крањчевић, „Просвета” д.д., Београд, 1997, ИСБН 86-07-01079-4
• Бора Станковић, Нечиста крв, Коштана, Српска књижевност у 100 књига, број 47, Матица српска, 1970.
• Петар Кочић, Јауци са Змијања, Српска књижевност у сто књига, број 46, Матица српска, Српска књижевна задруга, Нови Сад, Београд, 1972.

Rjecnik Ki