На де или наде — узми, ево ти, изволи.¹⁾

На душак — испити наискап, без остатка.²⁾

На ипт — брзо (мљети).³⁾

На једвите јаде — једва, уз највећи напор.⁴⁾

На увак — запамтити шта се говори.⁵⁾

На вежњу — привезан, обично животиња.⁶⁾

На вр вршка — на врх вршка, на самом врху.⁷⁾

Набацити — измалтерисати, набацити малтер.⁸⁾

Набасати — изненада наићи на кекога или нешто.⁹⁾

Набијање — 1.¹⁰⁾ набијање конопље — обрада конопље на ступи.

Наблизо — близу.¹¹⁾

Набљудавати — надгледати, мотрити, надзирати.¹²⁾

Набурен — 1.¹³⁾ љут, смркнут човјек 2.¹⁴⁾ надуван, подклобучен.

Набодица — ситни лопов.¹⁵⁾

Набокати се — најести се.¹⁶⁾

Навалатати — наломити.¹⁷⁾

Навалице — кренути некоме са одређеном намјером, плански.¹⁸⁾

Навиљак — количина сијена која се може понијети на вилама.¹⁹⁾

Навлачак — јастучница, платнена навлака (пресвлака) за јастук.²⁰⁾

Наворано — наборано, увело.²¹⁾

Навр — наврх, на врху.²²⁾

Наврањити — види намечити се.²³⁾

Нага или нагао — онај који брзо или изненада реагује.²⁴⁾

Нагарити — 1. умазати гаром 2.²⁵⁾ појурити.

Нагазити — 1. стати на нешто 2.²⁶⁾ наићи на зачарано мјесто које може дати зле посљедице.

Нагибати — 1.²⁷⁾ нагињати 2.²⁸⁾ пити из флаше.

Нагонити — 1.²⁹⁾ присиљавати на нешто 2.³⁰⁾ тјерати около.

Награбусити — настрадати.³¹⁾

Награјисати — настрадати, лоше се провести.³²⁾

Нагрдити се — 1.³³⁾ унаказити се 2.³⁴⁾ набости се на нешто.

Нагунтан — може да значи:

1. натоварен³⁵⁾
2. онај који је на себе навукао много одеће.³⁶⁾

Надасе — изнад себе, подасе — испод себе.³⁷⁾

Надати се — 1.³⁸⁾ почети, дати се („надао се у бијег”).

Надбити — 1.³⁹⁾ дати младенцима већи дар у новцу од кума. То се углавном чинило злонамјерно, да би се кум омаловажио.

Надзиритељ — надзорник.⁴⁰⁾

Надимати — надувавати, повећавати запремину.⁴¹⁾

Надјевати — давати имена или називе („надио си ми лијепо име”).⁴²⁾

Надмудривати се — такмичити се у мудростима и памети.⁴³⁾

Надометнити или надометнути — 1. додати нешто 2.⁴⁴⁾ додати новац да би се изједначила вриједност робе приликом трампе.

Надомирити — додати до потребне количине.⁴⁵⁾

Надоштукати — продужити нешто, као нпр. спојити двије даске итд.⁴⁶⁾

Надрајисати — настрадати.⁴⁷⁾

Надреждити се — начекати се. Види и дреждити.⁴⁸⁾

Надрзнути — погледати за тренутак.⁴⁹⁾

Надуравати — такмичити се у издржљивости. Види и дурати.⁵⁰⁾

Надут — надувен.⁵¹⁾

Наерити се или нахерити се — накривити се.⁵²⁾

Наерен или нахерен — накривљен.⁵³⁾

Наеро или нахеро — накриво.⁵⁴⁾

Наждрокати се — добро се најести.⁵⁵⁾

Назбој — правити дупли откос приликом кошње. Откос пада у непокошени дио, а при повратку коси се други ред, док се истовремено и већ покошени откос враћа на покошени простор.⁵⁶⁾

Назобати се — најести се зрнасте хране.⁵⁷⁾

Назор — на силу, насилно.⁵⁸⁾

Назорице — пратити некога крадом.⁵⁹⁾

Назочан — присутан.⁶⁰⁾

Назубити — оштетити сјечиво алатке, тако да се на металу виде мање пукотине или утори.⁶¹⁾

Назути — обути.⁶²⁾

Назувачи — слично као натикачи, само назувачи обухваћају и пету.⁶³⁾

Наизма — наизмах, косити редом по један откос тако да увијек пада на већ покошени дио земље.⁶⁴⁾

Наиликан — накићен ђинђувама.⁶⁵⁾

Наја — мајка од миља.⁶⁶⁾

Најарити пећ — добро наложити пећ, да ватра јако гори.⁶⁷⁾

Најашити — 1.⁶⁸⁾ налетјети на неку препреку и настрадати.

Најјуначнији — најхрабрији.⁶⁹⁾

Најкашње — на крају.⁷⁰⁾

Најпрви — први, најважнији. Најпрво — прво, најважније.⁷¹⁾

Најволити — највише волити („најволим своју маму”).⁷²⁾

Најменик — човјек унајмљен (најмљен) за неки посао.⁷³⁾

Најпослије — на крају, најпосле.⁷⁴⁾

Најправије — најисправније.⁷⁵⁾

Најпречи — најважнији.⁷⁶⁾

Најпрви — први, прије осталих.⁷⁷⁾

Најпрво — најприје, прије свега.⁷⁸⁾

Највећма — највише.⁷⁹⁾

Најзадњи — задњи, посљедњи, последњи.⁸⁰⁾

Нак — метална направа за тучу, боксер.⁸¹⁾

Наканити се — одлучити се („коначно се наканио да покоси траву”).⁸²⁾

Наказан — ружан.⁸³⁾

Накастити — наумити.⁸⁴⁾

Накечити се — накривити се на једну страну.⁸⁵⁾

Накесерити се — наљутити се.⁸⁶⁾

Наки — онакав, таки — такав.⁸⁷⁾

Накиће — накит, украси, накићевина.⁸⁸⁾

Наклапати — причати без аргумената, или упразно.⁸⁹⁾

Накласти — насути (обично храну у тањур/тањир). Види и укласти.⁹⁰⁾

Накладен — насут храном (обично тањур/тањир).⁹¹⁾

Нако — онако.⁹²⁾

Наколници — неваљалци.⁹³⁾

Накомица — човјек склон тучи.⁹⁴⁾

Накомице — ударити некога право, директом.⁹⁵⁾

Накресати се — напити се.⁹⁶⁾

Накркати се — најести се.⁹⁷⁾

Накршити — наломити, кршити — ломити.⁹⁸⁾

Накукрес — наопако (нешто радити).⁹⁹⁾

Налагајеми — наређен.¹⁰⁰⁾

Наладити се — прехладити се, нахладити се.¹⁰¹⁾

Налбант — поткивач коња.¹⁰²⁾

Налбатин — поткивач за поткивање коња и волова.¹⁰³⁾

Налегењати се — напити се воде.¹⁰⁴⁾

Наличити — сличити на некога.¹⁰⁵⁾

Налично — слично.¹⁰⁶⁾

Налокати се — напити се алкохола.¹⁰⁷⁾

Налубурити се — напити се тако да стомак искочи.¹⁰⁸⁾

Налуд — луцкаст.¹⁰⁹⁾

Наљоскати се — напити се алкохола.¹¹⁰⁾

Нама! — 1.¹¹¹⁾ одмах, намах („нама да си ође дошао”).

Намастир — манастир.¹¹²⁾

Намечити се — навадити се на нешто.¹¹³⁾

Наметати — 1. стављати поврх нечега 2.¹¹⁴⁾ припремити основу за ткање 3.¹¹⁵⁾ додавати новац до потребног износа („наметно је што је валило”).

Наминожјерати се — обилато се најести.¹¹⁶⁾

Намирити — 1.¹¹⁷⁾ измирити дуг 2.¹¹⁸⁾ нахранити стоку 3.¹¹⁹⁾ напунити године („кад се намире три године”).

Намирен — задовољен, подмирен, сређен, урађен.¹²⁰⁾

Намислити — одлучити.¹²¹⁾

Намјерице — 1.¹²²⁾ с одређеном намјером, намјерно 2.¹²³⁾ отприлике, одока.

Намјерити се — наићи на некога, или се устремити на некога.¹²⁴⁾

Намрешкати — наборати.¹²⁵⁾

Намртво — до смрти (истука га намртво).¹²⁶⁾

Нана — мајка од миља.¹²⁷⁾

Нанадити — продужити спајањем (нпр. спојити двије даске).¹²⁸⁾

Нануле — врста отворене дрвене обуће која се носи око куће.¹²⁹⁾ Састоји се од комада лепо израђеног дрвета, понекад украшеног седефима, са потпетицама. Каиш се навлачи преко прстију.¹³⁰⁾

Наодати се — находати се, дуго ходати.¹³¹⁾

Наорбати се — нарадити се.¹³²⁾

Наормалан — нормалан, уобичајен, психички здрав.¹³³⁾

Нападице — уочљиво, нападно.¹³⁴⁾

Напак — гадан, опасан човјек, незгодне нарави.¹³⁵⁾

Напако — наопако, неисправно, погрешно.¹³⁶⁾

Напасати — дотјерати говеда на ливаду да пасу (једу траву).¹³⁷⁾

Напендучити се — обући одјећу нескладне боје и/или изгледа, нпр. као кад стара жена обуче кратку сукњу жуте боје.¹³⁸⁾

Наперити — нанишанити, уперити.¹³⁹⁾

Напесерити — 1.¹⁴⁰⁾ начепрљити 2.¹⁴¹⁾ средити нешто по нечијој жељи.

Наплавак — дио земљишта који често плави вода.¹⁴²⁾

Наплавци — даске на запрежним колима које се стављају изнад обичних страница, тако да се може утоватити више кукуруза и сл.¹⁴³⁾

Напој — храна за свиње, види и мећа.¹⁴⁴⁾

Наполи — 1. упола 2.¹⁴⁵⁾ обављати посао (најчешће у пољу) за накнаду од половине прихода (или приноса).

Напојиште — мјесто за напајање стоке.¹⁴⁶⁾

Напосати се — насисати се, од посати — сисати.¹⁴⁷⁾

На пошљетку — на посљетку, на послетку, на крају.¹⁴⁸⁾

Наповарити — 1.¹⁴⁹⁾ наговорити 2.¹⁵⁰⁾ навадити се.

Напраљен — направљен.¹⁵¹⁾

Напрашинати се — најести се.¹⁵²⁾

Направа — 1. справа, уређај 2. украсна трака од платна извежена свилом. Пришивала се на мушке и женске кошуље уздуж отвора, од крагне (оковратника) до средине стомака.¹⁵³⁾

Напршњак — напрстак. То је метална капица која се користи при шивењу да се избјегну убоди, и да се лакше протјера игла кроз дебело платно.¹⁵⁴⁾

Напрво — испред, напријед/напред, сприједа/спреда.¹⁵⁵⁾

Напунтати — нахушкати.¹⁵⁶⁾

Напутити — 1.¹⁵⁷⁾ наговорити некога на нешто 2.¹⁵⁸⁾ посавјетовати некога.

Напутно — упутно, паметно.¹⁵⁹⁾

Нарамак — количина која се може донијети на рамену, обично дрво за огрјев.¹⁶⁰⁾

Наранити — нахранити.¹⁶¹⁾

Нарањен — нахрањен.¹⁶²⁾

Наратак — дио плетене чарапе (за стопало).¹⁶³⁾

Наравнати — 1.¹⁶⁴⁾ направити 2.¹⁶⁵⁾ договорити се око цијене приликом купопродаје (наравнати се).

Наредан — уредан, спреман.¹⁶⁶⁾

Наредити се — 1.¹⁶⁷⁾ постићи споразум, погодити се 2.¹⁶⁸⁾ извршити велику нужду.

Народити се — имати много потомака.¹⁶⁹⁾

Нарољати се — напити се алкохола.¹⁷⁰⁾

Нарошен — 1.¹⁷¹⁾ љут, нераспложен.

Нарозати — наборати, намрешкати.¹⁷²⁾

Наруковање — претходна регрутација, тј. пре-евиденција војних обвезника.¹⁷³⁾

Наружити — изгрдити некога.¹⁷⁴⁾

Насадити — 1.¹⁷⁵⁾ ставити квочку на јаја да излеже пилиће 2.¹⁷⁶⁾ ставити мотику или другу алатку на држалицу 3.¹⁷⁷⁾ нашалити се с неким.

Насаканда — жена дугих ногу, која иде као на штулама.¹⁷⁸⁾

Насандрљити — исто као начепрљити.¹⁷⁹⁾

Насиђати се — насједити се, дуго сједити. Од сиђати — сједити/седети.¹⁸⁰⁾

Наске — нас, код нас („у наске је најбоље”).¹⁸¹⁾

Наслон — наткривено место, надстрешница за овце.¹⁸²⁾

Наставити — 1. продужити 2.¹⁸³⁾ ставити на ватру да се кува.

Наставленије — упутство, наређење.¹⁸⁴⁾

Насулити се — намирити се.¹⁸⁵⁾

Натакарити — ставити.¹⁸⁶⁾

Натандрљити — поставити нешто траљаво, тако да сваки час може пасти.¹⁸⁷⁾

Натаврљати — наићи на некога или нешто.¹⁸⁸⁾

Натегарити — натоварити нешто на себе, оптеретити се.¹⁸⁹⁾

Натешта или натршта — на празан желудац, гладан.¹⁹⁰⁾

Натикачи — плетени обојци који су ишли од прстију до пета (пете нису обухваћене). Натакну се на прсте.¹⁹¹⁾

Натиснити — појурити.¹⁹²⁾

Натоврљати или натаврљати — напричати.¹⁹³⁾

Натрескати се — напити се алкохола.¹⁹⁴⁾

Натревити или натрефити — наићи.¹⁹⁵⁾

Натрунити — напунити труњем (крупном прашином), напрашити, запрашинати.¹⁹⁶⁾

Натукнити — натукнути, наговјестити.¹⁹⁷⁾

Наћерати — натјерати, натерати.¹⁹⁸⁾

Наћулити — подићи уши у смјеру звука (животиње), ослушкивати.¹⁹⁹⁾

Наћвара — предебела жена.²⁰⁰⁾

Наћве — дрвена посуда слична кориту, за мијешење тијеста.²⁰¹⁾

Наук — поука, савјет.²⁰²⁾

Наука — 1.²⁰³⁾ навика.

Науљешено — подигнуто (сијено од земље).²⁰⁴⁾

Науправ — како треба.²⁰⁵⁾

Наузнак — лећи на леђа.²⁰⁶⁾

Наужити — 1.²⁰⁷⁾ накупити, 2.²⁰⁸⁾ науживати (се), 3.²⁰⁹⁾ бити изложен („баш сам се наужио страве”).

Нациљати — нанишанити.²¹⁰⁾

Нацјелце — ходати по неугаженом снијегу („цјелцу”), без „пртине” (угаженог пута).

Нацољити — преварити.²¹¹⁾

Начепрљити — 1.²¹²⁾ поставити нешто тако да сваког трена може пасти или срушити 2.²¹³⁾ сјести на нестабилно мјесто с ког се лако пада.

Начинити — направити.²¹⁴⁾

Начитан — 1.²¹⁵⁾ школован, онај са пуно знања.

Начути — чути непотпуну или непровјерену информацију.²¹⁶⁾

Наџак баба или наџик баба — гадна баба, или гадна жена, више погрдан назив.²¹⁷⁾

Наџак или наџек — мала сјекирица у облику чекића, са дужом дршком.²¹⁸⁾

Наџик баба или наџак баба — гадна баба, или гадна жена, више погрдан назив.²¹⁹⁾

Нашљедник — насљедник.²²⁰⁾

Нашевуљено — намјерно лоше сложено, да изгледа као већа количина.²²¹⁾

Нашљокан — пијан.²²²⁾

Нашљокати се — напити се алкохола.²²³⁾

Нашпанати — затегнути.²²⁴⁾

Наштукати — надодати, придодати, продужити нешто кратко.²²⁵⁾

• Бошко М. Бућан, Рјечник српског говора Кордуна, Нови Сад, 2011, ИСБН 978-86-912939-4-9
• Мирољуб Манојловић, Двор и породица књаза Милоша у Пожаревцу 1825-1839, Зборник 1, Јасмина Николић, Историјски архив Пожаревац, 2011, ИСБН 978-86-84969-40-0
• Љубомир Кокотовић, Гут бај Бродвеј ело Вранс, ГНБ „Жарко Зрењанин”, Зрењанин, 1996.
• Иво Андрић, Кућа на осами - Речник турцизма, уредник Чедомир Мирковић, Вук Крањчевић, „Просвета” д.д., Београд, 1997, ИСБН 86-07-01079-4
• Бора Станковић, Нечиста крв, Коштана, Српска књижевност у 100 књига, број 47, Матица српска, 1970.
• Петар Кочић, Јауци са Змијања, Српска књижевност у сто књига, број 46, Матица српска, Српска књижевна задруга, Нови Сад, Београд, 1972.
• Милорад Сијић, Значајни људи Крушевца: (1833-1944), Епархија крушевачка, Крушевац, 2012, ИСБН 978-86-89241-013

Rjecnik Na