О се — о себе (нпр. обрисати руке о себе).¹⁾

Ос — 1. оса (инсект). Види и осић.

Осаница — мршава крмача од које су одбијени прасићи (више не сисају).²⁾

Освједочити се — увјерити се.³⁾

Освртати се — 1.⁴⁾ окретати се иза себе 2.⁵⁾ вратити ударац, обично дијете родитељу.

Осић — врста инсекта — оса.⁶⁾

Осје — бодљикави дио класа код неких врста жита.⁷⁾

Осјећи — одсјећи.⁸⁾

Осјек — зид дрвене куће.⁹⁾

Осјерити — опрати вуну у топлој води први пут након стрижења.¹⁰⁾

Осјевине — мекиње, посије.¹¹⁾

Оскобљив — мршав, слабог апетита.¹²⁾

Оскоруша — крушка ситних опорих плодова (скупљају уста).¹³⁾

Ославити — 1.¹⁴⁾ попустити у јакости 2.¹⁵⁾ олабавити или попустити нечије повезе.

Осмица — 1.¹⁶⁾ размак од осам дана.

Осока — сточна мокраћа помијешана са водом, тече из ђубра.¹⁷⁾

Осолице — намјерно, са јасним циљем.¹⁸⁾

Осолити — 1.¹⁹⁾ посолити 2.²⁰⁾ уразумити некога.

Осом — осам.²¹⁾

Осовинац — носач точка запрежних кола.²²⁾

Остан — штап са иглом на једном крају, који служи за терање волова, посебно бивола.²³⁾

Остаљати — остављати.²⁴⁾

Остве — ости, прибор за риболов.²⁵⁾

Оствице — дашчица са чавлима (ексерима) која се понекад стављала старом телету на њушку да не би више сисало краву. Ако покуша сисати, убоде краву, па га она отјера.

Острагуша — врста старинске пушке која се пунила страга.²⁶⁾

Осуч — мноштво ситне дјеце у породици.²⁷⁾

Осук — може бити:

1. дио таре, тј. вратило на које се намотава пређа.²⁸⁾
2. низ, ред.²⁹⁾

Осургати — одмотати или расплести.³⁰⁾

• Бошко М. Бућан, Рјечник српског говора Кордуна, Нови Сад, 2011, ИСБН 978-86-912939-4-9
• Бора Станковић, Нечиста крв, Коштана, Српска књижевност у 100 књига, број 47, Матица српска, 1970.
• Петар Кочић, Јауци са Змијања, Српска књижевност у сто књига, 46, Матица српска, Српска књижевна задруга, Нови Сад, Београд, 1972.

Rjecnik Os