Паветина — бршљан који расте по дрвећу.¹⁾

Падавица — епилепсија.²⁾

Пафтлија, арнаутка или каранфилка — тип западноевропске пушке који се користио од 17. до 19. века. Има дугу танку и глатку цев, танал и надоле повијен кундак, који се на крају проширује, тако да му облик помало личи на слово Т.³⁾ Погодна је за борбе у брдовитим крајевима и за герилски начин ратовања, пошто има велики домет. Најраскошније украшена арнаутка је џефердар.⁴⁾

Пажвати — јести брзо и много.⁵⁾

Пазар може да значи:

1. пијаца⁶⁾
2. пијачни дан⁷⁾
3. купопродаја⁸⁾
4. трговање⁹⁾
5. сајам¹⁰⁾
6. куповина или купљена роба.¹¹⁾

Паздрк — 1.¹²⁾ комад дрвета, батина или сл. 2.¹³⁾ мушки сполни/полни орган.

Паздркача — мушкобањаста жена.¹⁴⁾

Паздркан — дјечак који постаје младић.¹⁵⁾

Паздркнити или паздркнути — 1.¹⁶⁾ ударити неког 2.¹⁷⁾ микнити под 3 3.¹⁸⁾ умријети/умрети.

Пајпа — пропуст за проток воде на цести, или цијев.¹⁹⁾

Пајтање — завршни рад приликом састављања дуга на бурету.²⁰⁾

Пајтар — човјек који врши пајтање.²¹⁾

Пајтати — мљети најфиније брашно.²²⁾

Пакаретно — ружно или неприкладно обучен.²³⁾

Паклић — кутија цигарета.²⁴⁾

Пакљати — варати, обмањивати.²⁵⁾

Паландра — неуредна, незграпна жена. Види и палаворда.²⁶⁾

Паламари — исцјепана одјећа која виси у комадима.²⁷⁾

Паламудити — лагати, причати неискрено.²⁸⁾

Палаворда — лијен, неуредан, или неспретан човјек. Види и паландра.²⁹⁾

Палци — 1.³⁰⁾ прсти 2.³¹⁾ паоци (жбице, пречкице) у точку старих кола.

Палица — види кучица.³²⁾

Палир или палјер — пословођа, надзорник радника на грађевини.³³⁾

Палисаци — дашчана облога сјеника.³⁴⁾

Палма — 1. врста дрвета 2.³⁵⁾ сложено сијено у сјенику 2.³⁶⁾ простор у сјенику за смјештај сијена.

Палошина — дугачак мач.³⁷⁾

Палучак — комадић њиве увучен између брегова, шуме и сл.³⁸⁾

Паља — већи смотак, често смотак новца.³⁹⁾

Памрав — цријевни паразит код коња.⁴⁰⁾

Памуклија — памучан.⁴¹⁾

Пангур — суд за пиће.⁴²⁾

Пандрцати — задиркивати.⁴³⁾

Пандруси — дроњци, комади одјеће.⁴⁴⁾ Понекад и праменови косе.

Панога — 1.⁴⁵⁾ издвојени дио села 2.⁴⁶⁾ један крак зуба 3.⁴⁷⁾ надземни дио рачвастог дрвета.

Панта — попречна гредица прибијена преко рога на кући, да се овај не растури под теретом кровне конструкције.⁴⁸⁾

Пантале — панталоне, хлаче.⁴⁹⁾

Пантљив — онај који добро памти.⁵⁰⁾

Пантови — металне споне које везују осовину точкова са запрежним колима.⁵¹⁾

Панцијер — оклоп.⁵²⁾

Пањигати — играти се гуркајући се (дјеца).⁵³⁾

Пањкати — досађивати, узнемиравати, оговарати.⁵⁴⁾

Пањколити — критиковати, изазивати некога.⁵⁵⁾

Паочњак — клин у воловском јарму, кориштен при орању.⁵⁶⁾

Папар — бибер (зачин за јело).⁵⁷⁾

Папјер — папир, хартија.⁵⁸⁾

Папоњци — прсти.⁵⁹⁾

Паприца — метални дио на врху млинског вретена, у удубљењу које се налази у горњем млинском камену. Служи да омогући покретање камена.⁶⁰⁾

Парати — цјепати/цепати нешто.⁶¹⁾

Парци или парњаци — вршњаци. Парац или парњак — вршњак.⁶²⁾

Парип — коњ.⁶³⁾⁶⁴⁾

Парити — 1.⁶⁵⁾ успоређивати 2. излагати воденој пари.

Парићати — спремити, припремити.⁶⁶⁾

Парлог — запуштено и необрађено земљиште.⁶⁷⁾

Паројчење — подјела роја пчела, који је напустио кошницу, на два дијела током једне године.⁶⁸⁾

Парожак — 1.⁶⁹⁾ тек изникао рошчић 2.⁷⁰⁾ један крај вила (алатке).

Парта — 1.⁷¹⁾ уска платнена трака за низање дуката 2.⁷²⁾ разнобојне траке за пришивање на одјећу или за уплетање у косу 3.⁷³⁾ прилика за женидбу.

Партија — 1.⁷⁴⁾ група људи на истом послу.

Парусија — дар манастиру за молитву.⁷⁵⁾

Паруштина — већа количина новца.⁷⁶⁾

Парцов — пацов, штакор.⁷⁷⁾

Пас — 1. животиња 2.⁷⁸⁾ струк.

Пасати — 1.⁷⁹⁾ одговарати, годити („ово ми баш паше”) 2.⁸⁰⁾ бити по мјери 3.⁸¹⁾ нестати („сва роба је већ пасала”).

Пасјак — лош човјек.⁸²⁾

Пасјалук — пасја злоба, пакост.⁸³⁾

Паскати — слати пса на некога, узнемиравати га.⁸⁴⁾

Паски — као пас.⁸⁵⁾

Паспаљ — прах који отпада при мљевењу жита.⁸⁶⁾

Пасма — 1.⁸⁷⁾ материјал за основу при ткању (памук) 2.⁸⁸⁾ начин бројања при сновању, једна пасма има 30 жица.

Пасти — 1.⁸⁹⁾ изгубити равнотежу и пасти 2.⁹⁰⁾ јести траву, 3.⁹¹⁾ пазити (пасте се — пазите се).

Пасти на ум — сјетити се, помислити.⁹²⁾

Паћан — веће свињче.⁹³⁾

Паћо! — узвик за дозивање свиња.⁹⁴⁾

Патарин — скитница, нерадник.⁹⁵⁾

Патрија — остатак старих шанчева на узвишењима, из времена борби против Турака.⁹⁶⁾

Патрити — нечије сљедовање, припадање некоме („њега патри та њива, а онога патри кућа”).⁹⁷⁾ припадати⁹⁸⁾ спадати у надлежност.⁹⁹⁾

Патрљак или батрљак — остатак од цјелине који је одсјечен, као остатак руке, комад гране дрвета итд.¹⁰⁰⁾

Патронташ — мјесто за муницију (патроне), фишеклија.¹⁰¹⁾

Паузина или повозна или баскија — дугачка дрвена греда које се ставља по дужини кола натоварених сијеном (поврх сијена), а на крајевима се притегне за кола тако да притисне сијено и спречава његово растурање.¹⁰²⁾

Пачати или пачати се — дирати, мијешати се у нешто (без потребе).¹⁰³⁾

Паша — 1. титула високих достојанственика у верској и војних лица у војној хијерархији ранг генерала. Увек се ставља иза имена.¹⁰⁴⁾ 2.¹⁰⁵⁾ испаша.

Пашалија — пашин човек.¹⁰⁶⁾

Пашалук — област којом управља један паша.¹⁰⁷⁾

Пашанац — муж женине сестре, пашеног.¹⁰⁸⁾

Пашинац — пашњак, мјесто за напасање. Ту се не коси.¹⁰⁹⁾

Пашчад — 1.¹¹⁰⁾ пси 2.¹¹¹⁾ погрдан назив за зле људе.

• Љубомир Кокотовић, Гут бај Бродвеј ело Вранс, ГНБ „Жарко Зрењанин”, Зрењанин, 1996.
• Иво Андрић, Кућа на осами - Речник турцизма, уредник Чедомир Мирковић, Вук Крањчевић, „Просвета” д.д., Београд, 1997, ИСБН 86-07-01079-4
• Бошко М. Бућан, Рјечник српског говора Кордуна, Завичајни клуб Кордунаша Београд, Београд, 2011.
• Љиљана Алексић, Први српски устанак и обнова српске државе - Оружје, Галерија САНУ, Историјски музеј Cрбије, Београд, 2004, 8670253682
• Бора Станковић, Нечиста крв, Коштана, Српска књижевност у 100 књига, број 47, Матица српска, 1970.
• Петар Кочић, Јауци са Змијања, Српска књижевност у сто књига, 46, Матица српска, Српска књижевна задруга, Нови Сад, Београд, 1972.
• Симеон Маринковић, Славица Марковић, Читанка за шести разред основне школе, Анђелка Ружић, Креативни центар, Београд, 2015, ИСБН 978-86-529-0192-0

Rjecnik Pa