Побатаљено — покварено, оштећено.¹⁾

Побенавити — полудјети.²⁾

Побијен — повређен.³⁾

Побирачи — брвна изнад прозора.⁴⁾

Побјешњати — побјешњети, побјеснити, јако се наљутити, разјарити се.⁵⁾

Побојати се — уплашити се.⁶⁾

Побусити — обложити бусовима (бусеновима) траве.⁷⁾

Повалити — 1.⁸⁾ оборити на земљу 2.⁹⁾ похвалити („пофалити”) 3. недостајати, пофалити (од фалити — недостајати).

Поватати — похватати.¹⁰⁾

Поватати коње — упрегнути коње.¹¹⁾

Поваздан — по цијели дан, читав дан. Ваздан — увијек/увек, све дневно вријеме.¹²⁾

Поведеније — владање, понашање.¹³⁾

Повезача — бијела марама коју су носиле удате жене, као знак брачног статуса.¹⁴⁾

Повести се — оклизнути се.¹⁵⁾

Повица — врста сељачког колача, као пита са (најчешће) бијелим сиром.¹⁶⁾

Повијач — сирово тање дрво за притезање натоварених дрва у колима.¹⁷⁾

Повијача — конопчић/канап за везање вуне на преслици.¹⁸⁾

Повиленити — подивљати, разјарити се, полудјети.¹⁹⁾

Повишњак или површњак — поруб код старих сељачких „гаћа” (панталона) кроз који се провлачи учкур.²⁰⁾

Повитак — трака од платна, са којом су се некада повијала мала дјеца (бебе).²¹⁾

Повјесмо — влакно од конопље или лана припремљено за предење. Веже се око преслице.²²⁾

Повлађивати — одобравати, слагати се.²³⁾

Поводац — улар, коноп/канап за вођење животиње.²⁴⁾

Поводањ — поплава.²⁵⁾

Поводити или повађати — 1. опонашати некога или нешто 2.²⁶⁾ појачан полни нагон код крава, кад траже бика.

Повођани — први долазак младине родбине у посјету након удаје.²⁷⁾

Повр — поврх, изнад, преко. Види и навр.²⁸⁾

Повраћеница — жена коју муж отјера, па се врати (поврати) првобитној кући.²⁹⁾

Повразац — дршка на посуди, од жице или конопа/канапа за ношење.³⁰⁾

Повразача — јаче ткано платно величине око 30 цм са 30 цм. У сваком углу је имало учвршћене крајеве јачег конца. Намјена је била ношење хране на њиву, као у некој врећи.³¹⁾

Повторити — поновити.³²⁾

Повучен — тих, миран, срамежљив.³³⁾

Поган — отрован, загађен, лош.³⁴⁾

Погнати — 1.³⁵⁾ потјерати након заустављања (нпр. коње) 2.³⁶⁾ повести некоме неки терет.

Погодити се — договорити се око нечега, најчешће око цијене.³⁷⁾

Погорелац — човјек коме је изгорјела кућа.³⁸⁾

Погруштати — поставити груштове (потпорње, ослонце).³⁹⁾

Погујшчар — човјек који само тражи како да се добро наједе, обично на туђи рачун. Гујсца/гујзца — гузица, стражњица. Види и погузија.⁴⁰⁾

Погуст — прилично густ.⁴¹⁾

Погузија — онај који воли да једе. Види и погујшчар.⁴²⁾

Под — 1. простор по којем се хода 2.⁴³⁾ таван.

Подабирати — 1.⁴⁴⁾ плијевити биљке откидајући доње листове, или сувишне код лозе 2.⁴⁵⁾ трошити нешто слабог квалитета а чувати боље.

Подагра — болест гихт.⁴⁶⁾

Подашити — ставити нови ђон на стари и истрошени.⁴⁷⁾

Подаврети — подупрјети/подупрети.⁴⁸⁾

Пода се — испод себе.⁴⁹⁾

Подбачати се или подбочити се — 1.⁵⁰⁾ ићи помоћу штапа, поштапати се, ослањати се на нешто 2.⁵¹⁾ подбочити — помоћи некоме, дати му ослонац.

Подбадати — провоцирати.⁵²⁾

Подбити се — озљедити стопало пјешачењем.⁵³⁾

Подбочањ — подупирач, ослонац за подбачање.⁵⁴⁾

Подбој — други откос при кошњи на збој.⁵⁵⁾

Подбрадањ — дио јарма испод врата вола.⁵⁶⁾

Подбунити — 1.⁵⁷⁾ имати натекло лице 2. потицати на побуну.

Подјаривати / подјарити — ложити ватру да што боље гори.⁵⁸⁾

Подина — остатак стога, доњи дио.⁵⁹⁾

Подиванити — попричати.⁶⁰⁾

Подивјачити (се) — живјети одвојено од људи и понашати се дивље („дивје”).⁶¹⁾

Подлокан — поткопан водом.⁶²⁾

Подложице — дио ткалачког разбоја у облику педала. С њима се преклапа основа да би се привукла потка.⁶³⁾

Подлогач — уложак за обућу од дебелог платна или коже.⁶⁴⁾

Подљевак — млин којему вода пролази испод млинског кола.⁶⁵⁾

Подмести — додати брашно или мекиње свињској храни, да буде јестивије за свиње.⁶⁶⁾

Подмета — густа смјеса куване воде и кукурузног брашна, која се додаје слатком млијеку да би се добило кисело млијеко.⁶⁷⁾

Подмирити — платити, дати што припада. Види и намирити.⁶⁸⁾

Подница — даска у поду (у кући, на колима, на мосту итд.).⁶⁹⁾

Поднимљен — наслоњен са главом на шаке.⁷⁰⁾

Подножњи — види подложице.⁷¹⁾

Подобар — 1.⁷²⁾ јако добар 2.⁷³⁾ већи („подобар број људи”).

Подобрити се — постати добар.⁷⁴⁾

Подполковник — потпуковник.⁷⁵⁾

Подпрд — спрдња.⁷⁶⁾

Подпрдљив — подругљив, онај који збија спрдњу.⁷⁷⁾

Подраган — помилован. Види и драгати.⁷⁸⁾

Подрамњачи — предзадња брвна при врху на попречним зидовима дрвене куће.⁷⁹⁾

Подранити — рано устати, уранити.⁸⁰⁾

Подрепина — 1.⁸¹⁾ каиш испод репа товарних коња 2.⁸²⁾ полтрон, улизица.

Подробац — остатак јела у посуди.⁸³⁾

Подрокљице — подсукња. Рокље — сукња.⁸⁴⁾

Подрожњача — дугачка уздужна греда на зиду куће на коју се учвршћују рогови.⁸⁵⁾

Подсјеке — попречни комади грађе који се полажу на земљу при градњи куће.⁸⁶⁾

Подугачак — прилично дугачак.⁸⁷⁾

Подуљи — подужи.⁸⁸⁾

Подумјента или подумента или подамент — 1.⁸⁹⁾ уздужна доња носива греда код дрвених кућа, лежи на темељу 2. темељ.

Подушје — узимање јела и пића након сахране, за покој душе.⁹⁰⁾

Подуторити — направити нове уторе (жљебове) на каци.⁹¹⁾

Подвеза — види бинда под 1.⁹²⁾

Под вјеру — у повјерењу.⁹³⁾

Подвољак — подбрадак.⁹⁴⁾

Подвр — подврх, скоро пуно, близу врха.⁹⁵⁾

Пођекад — понекад.⁹⁶⁾

Пођељач — алатка за скидање коре и обраду дрвета, за ђељање.⁹⁷⁾

Поженити — оженити све синове.⁹⁸⁾

Поживсти — поживјети.⁹⁹⁾

Поздер — отпад лана или конопље при изради влакана, крути комадићи стабљике.¹⁰⁰⁾

Позеру — помало. Зеру/зера — мало, скоро ништа.¹⁰¹⁾

Позерицу — мало по мало.¹⁰²⁾

Позобати — 1.¹⁰³⁾ појести зрневље жита 2.¹⁰⁴⁾ добити („појести”) батине.

Поискати — тражити некоме вашке у коси.¹⁰⁵⁾ Искати — тражити.

Поитити или поитати — пожурити.¹⁰⁶⁾

Поиздаље — из даљега, са удаљености.¹⁰⁷⁾

Појац — пјевач црквених пјесама.¹⁰⁸⁾

Појагмити се или јагмити се — отимати се око нечега.¹⁰⁹⁾

Појак — прилично јак.¹¹⁰⁾

Појање — црквено пјевање. Види и појац.¹¹¹⁾

Појармати се — отимати се око нечега с неким.¹¹²⁾

Поједе ме! — израз очаја, кад те неко нервира дуже вријеме.¹¹³⁾

Појемчити — учврстити концем прије шивања, или нешто привремено учврстити. Тако се хаљина појемчи и испроба, па ако све одговара тек онда се шије.¹¹⁴⁾

Појептин — појефтин/појевтин, прилично јефтин/јевтин.¹¹⁵⁾

Покарати — бацити клетву на некога, или га критиковати. Види и карати.¹¹⁶⁾

Покаретити (се) — унаказити се неприкладним одјевањем.¹¹⁷⁾

Покасно — прилично касно.¹¹⁸⁾

Покашње — много касније.¹¹⁹⁾

Покладање — када више људи једе једном кашиком, на смјену. Некада није било кашика за све. Види и укласти.¹²⁰⁾

Поклати се — потући се, посвађати се.¹²¹⁾

Поклепати — отковати, наоштрити алатку. Види и клепати.¹²²⁾

Поклепавати — 1.¹²³⁾ поново клепати косу, али не потпуно, само исправити „жицу” 2.¹²⁴⁾ противрјечити, супротстављати се ријечима.

Поклепити се — сагнути главу због стида или осјећаја кривице.¹²⁵⁾

Покор — кајање.¹²⁶⁾

Покорлатити — повезати стоку заједно да не побјегну.¹²⁷⁾

Покрепати — угинути у већем броју. Од крепати — угинути.¹²⁸⁾

Покрп — уштеђевина, стечевина („покрп кућу чува”).¹²⁹⁾

Покрпити се — економски се опоравити.¹³⁰⁾

Покрвити се — посвадити се до туче.¹³¹⁾

Покумпорти — залисци, зулуфи.¹³²⁾

Полагашко или полагаћко — полагано.¹³³⁾

Полак — 1.¹³⁴⁾ половина, половица, пола 2.¹³⁵⁾ наспрам, према („ја се равнам полак ње”).

Полапан — прождрљив, похлепан.¹³⁶⁾

Полазник или положник — први посјетилац у кући на Божић, честитар.¹³⁷⁾

Полећати — потрчати.¹³⁸⁾

Полећети — полетјети.¹³⁹⁾

Полетан — брз, хитар.¹⁴⁰⁾

Полезно — корисно.¹⁴¹⁾

Полза — корист.¹⁴²⁾

Полице — 1.¹⁴³⁾ половине кромпира исјечене по дужини, обично за печење на пећи. Кора се оставља. Касније се кромпири посоле и једу 2. врста намјештаја.

Полијен — прилично лијен/лењ.¹⁴⁴⁾

Полијевка — 1.¹⁴⁵⁾ јело од надробљеног круха/хљеба/хлеба заливеног са киселим кајмаком који је разријеђен са топлом водом 2.¹⁴⁶⁾ палента зачињена запршком направљеном од брашна и паприке, размућеном у врелој води.

Полисити — упљеснивити се, обрасти са плијесни.¹⁴⁷⁾

Полке — жалузине на прозорима.¹⁴⁸⁾

Половњача — 1.¹⁴⁹⁾ жена средњих година.

Полуг — јаје које се стави у гнијездо гдје кокоши носе.¹⁵⁰⁾

Полутан — особа мијешане националности, „пола наша”.¹⁵¹⁾

Получити — примити, добити.¹⁵²⁾

Помада — крема за лице.¹⁵³⁾

Помаљати се — показивати се однекуда, провиривати.¹⁵⁴⁾

Поманитати — полудјети. Од манит — луд.¹⁵⁵⁾

Пометеник — онај кога је завејала мећава.¹⁵⁶⁾

Пометина — онај који се лијено вуче, посебно када је нешто хитно.¹⁵⁷⁾

Пометнити или пометнути — ставити нешто.¹⁵⁸⁾

Помећарка — служавка.¹⁵⁹⁾

Помилкити — помиловати.¹⁶⁰⁾

Помиљати — показивати.¹⁶¹⁾

Помолити се — 1.¹⁶²⁾ показати се да те неко види, појавити се 2. молити се.

Поможено — помогнуто, или ефикасно.¹⁶³⁾

Понапак — прилично гадан, или зао. Напак — гадан, зао.¹⁶⁴⁾

Понапако — на несрећу, по злу, неваљало.¹⁶⁵⁾

Понеснажити — почистити, направити ред.¹⁶⁶⁾

Понијети се — правити се важан („јако се понио одкад живи у граду”).¹⁶⁷⁾

Пондиљак — понедјељак/понедељак.¹⁶⁸⁾

Понеџевати се или понеџеверати се — свађати се, отимати се.¹⁶⁹⁾

По новцима — према новчаним могућностима. Изговара се све заједно (поновцима).¹⁷⁰⁾

Поњава или поњавац — дебљи прекривач.¹⁷¹⁾

Поњатије — разумевање.¹⁷²⁾

Поњурити — пасти, срушити се.¹⁷³⁾

Попаприти — побиберити. Види и папар.¹⁷⁴⁾

Попарати — поцјепати/поцепати.¹⁷⁵⁾

Попаран — поцјепан/поцепан.¹⁷⁶⁾

Попасно доба — може бити касно поподне, када се стока поново изводи на пашу.¹⁷⁷⁾ време када се стока враћа с јутарње паше, око 9 сати ујутро.¹⁷⁸⁾

Попасти — 1.¹⁷⁹⁾ појести траву на неком мјесту 2.¹⁸⁰⁾ зграбити, дограбити.

Попаша — штета начињена бесправном пашом на туђем имању или забрањеном земљишту.¹⁸¹⁾

Попењати — закопчати (дугмад).¹⁸²⁾

Попечитељ — министар, секретар.¹⁸³⁾

Попић — врста инсекта, зрикавац, скакавац.¹⁸⁴⁾

Попишманити се — 1.¹⁸⁵⁾ понашати се бахато 2.¹⁸⁶⁾ промијенити првобитну одлуку, поколебати се.

Поплајбати — повући плајбу.¹⁸⁷⁾

Попланити — бити ван себе од узбуђења или страха.¹⁸⁸⁾

Поплашан или поплашен — заплашен, усплахирен, изгубљен.¹⁸⁹⁾

Поплашно или поплашено — уплашено, заплашено.¹⁹⁰⁾

Поплен или поплун¹⁹¹⁾ — дебљи покривач за кревет, јорган.¹⁹²⁾

Поплетњача — мотка из плетене ограде.¹⁹³⁾

Поповина — свештенички позив, поповски доходак.¹⁹⁴⁾

Поправдати се — посвађати се.¹⁹⁵⁾

Попуштити — попустити.¹⁹⁶⁾

Попутбина или попутвина — храна и пиће спремљени за даљи пут.¹⁹⁷⁾

Порадсебе — ради својих физиолошких потреба.¹⁹⁸⁾

Порашати — поквасити кишом или росом.¹⁹⁹⁾

Поребарке — постранце, ребрима прво (пролазити кроз уски пролаз).²⁰⁰⁾

По реда — пола дана.²⁰¹⁾

Поредовник — сувласник млина који има право да меље жито у одређено вријеме (по реду).²⁰²⁾

Поренити — натрљати са хреном („рен”, биљка) стијенке каце у којој ће се киселити купус.²⁰³⁾

Пориктати или нариктати — средити, довести у ред.²⁰⁴⁾

Поримити — покатоличити.²⁰⁵⁾

Порјадочно — по реду,²⁰⁶⁾ редом.

Порјак — порилук.²⁰⁷⁾

Порта — може да значи:

1. врста дасака од чамовине²⁰⁸⁾
2. капија.²⁰⁹⁾

Порубити — 1.²¹⁰⁾ ставити поруб на тканину 2.²¹¹⁾ одрезати комад дрвета да буде по мјери.

Поручити — 1.²¹²⁾ послати поруку 2.²¹³⁾ поручити се — руковати се у знак поздрава.

Поручко доба — вријеме од ручка до ужине.²¹⁴⁾

Посати — сисати.²¹⁵⁾

Поселар — мушкарац који воли да обилази по селу, причајући.²¹⁶⁾

Поселарка — жена која воли да обилази по селу, причајући.²¹⁷⁾

Посестрити — прихватити као сестру. Посестрима — као сестра.²¹⁸⁾

Посиђати — сједити неко вријеме („доста сам посиђао, идем на посао”). Од сиђати — сједити.²¹⁹⁾

Посјед — сва имовина.²²⁰⁾

Посједочити — посвједочити, потврдити нечији исказ.²²¹⁾

Посјек — свињче које се храни за клање, товљеник.²²²⁾

Поскурица — танак мали хљеб кружног облика, који се употребљава у време причести.²²³⁾

Послоњач — столица са наслоном, наслоњач.²²⁴⁾

Посљетак — крај.²²⁵⁾

Посмрче — дијете рођено након смрти оца.²²⁶⁾

Поснажити — почистити.²²⁷⁾

Поспрдно — иронично, подругљиво.²²⁸⁾

Посрамити се — постидјети се. Срамити се — стидјети се.²²⁹⁾

Постад — завршетак дуге и уске њиве.²³⁰⁾

Постаљати — постављати.²³¹⁾

Постарати се — примјетно или јако остарити.²³²⁾

Постарија — 1.²³³⁾ старија 2.²³⁴⁾ она која није млада. Некад се дјевојка преко 20 година, а неудата, сматрала постаријом цуром.

Пострићи — подшишати. Од стрићи, стригати — шишати.²³⁵⁾

Поступице — пустити стоку да једе крму (сијено) под стогом.²³⁶⁾

Посукати — заврнути рукаве или ногавице.²³⁷⁾

Посве — потпуно.²³⁸⁾

Посврт — горњи дио мушких докољеница, ширине око 5 цм. Исплетен је од вуне друге боје а служио је за украс.²³⁹⁾

Потапушка — врста хазардне игре.²⁴⁰⁾

Потворник — сплеткарош, варалица, лажни достављач или тужитељ.²⁴¹⁾

Потећи — пожурити.²⁴²⁾

Потијо — потихо, прилично тихо. Види и тијо, тијано.²⁴³⁾

Потка — памук као компонента при ткању на тари (потка и основа).²⁴⁴⁾

Поткаитити — потписати.²⁴⁵⁾

Поткајлати — додатно учврстити, осигурати кајлом.²⁴⁶⁾

Поткит — вунене ресе на прегачи.²⁴⁷⁾

Поткитац — горњи дио прегаче са кратким вуненим ресама.²⁴⁸⁾

Поткова — метални додатак који се ставља коњима и воловима на „стопало”.²⁴⁹⁾

Поткован — 1.²⁵⁰⁾ онај који има поткове на ногама 2. зналац, стручњак за нешто.

Поткожити се — ојачати, поправити се (физички или финансијски).²⁵¹⁾

Поткрп — средства која ће помоћи економском опоравку, новчана или друга помоћ.²⁵²⁾

Потље — послије/после.²⁵³⁾

Потока — сукоб око имања или међа.²⁵⁴⁾

Потокуњити се — бити слабо расположен.²⁵⁵⁾

Поточ — потјера за неким.

Примјер је у овом одломку народне пјесме Турци за козе:

0070 још сјекоше да Тураках бјеше,

0071 но макоше с’ отле у планине

0072 и поточ се бјеше подигнула

0073 од Никшића и питоме Жупе.

Потпарен — спарушен, увенуо.²⁵⁶⁾

Потпарити се — спарушити се, увенути.²⁵⁷⁾

Потпасан — витак, без стомака.²⁵⁸⁾

Потпашај или потпошљај — платно за увијање око струка (због болести (кила и сл.) или дизања терета).²⁵⁹⁾

Потпасати се — ставити појас, каиш. Види и потпашај.²⁶⁰⁾

Потподити или подподити — ставити под.²⁶¹⁾

Потпорањ — подупирач, ослонац.²⁶²⁾

Потпрдивати — исмијавати, ругати се.²⁶³⁾

Потпрдљив — онај који исмијава некога, онај који се руга.²⁶⁴⁾

Потрбушњак — дио коњске опреме, широки каиш који иде коњу испод стомака.²⁶⁵⁾

Потрган — покидан, распаран.²⁶⁶⁾

Потргати — покидати, распарати.²⁶⁷⁾

Потребит — човјек који има доста потреба, или сиромах.²⁶⁸⁾

Потревити или потрефити — погодити.²⁶⁹⁾

Потрти — уништити. Исто као затрти.²⁷⁰⁾

Потркљати — ставити тркље.²⁷¹⁾

Потркушице — обавезе.²⁷²⁾

Потрусити — посути мало нечега, или када снијег само мало падне. Од трусити — сипати нешто ситно (прашина, брашно и сл).²⁷³⁾

Потсјека — пањ на коме лежи подумијента куће.²⁷⁴⁾

Потукати — погодити.²⁷⁵⁾

Потуљен — нерасположен.²⁷⁶⁾

Потумплати — ставити нови ђон на обућу преко истрошеног старог.²⁷⁷⁾

Потура — 1. гура, угурава, од турати/турити („он потура цјепаницу у ватру”) 2.²⁷⁸⁾ новац/новчић.

Потвори — пакосна оговарања.²⁷⁹⁾

Полак — пола, половина.²⁸⁰⁾

Поћера — потјера, хајка.²⁸¹⁾

Поћерати — потјерати.²⁸²⁾

Поудати — удати све кћери.²⁸³⁾

Поцикуше — жене које подврискују (цичу) у сватовима, ради дизања расположења.²⁸⁴⁾

Поцукрен — пошећерен. Цукар — шећер.²⁸⁵⁾

Почепушати се — потући се.²⁸⁶⁾

Почијати — 1.²⁸⁷⁾ уситнити перје, очистити 2.²⁸⁸⁾ намјерно поцјепати нешто на ситне комадиће.

Починити или починути — одморити се.²⁸⁹⁾

Почитак или починак — одмор.²⁹⁰⁾

Почитовати — убјеђивати, држати придику.²⁹¹⁾

Поџапати (се) — посвађати се.²⁹²⁾

Поша — 1.²⁹³⁾ попадија, попова жена 2. пошао, кренуо.

Пошереметити се — покварити се, пореметити се.²⁹⁴⁾

Пошкаљце — укосо, нека косина.²⁹⁵⁾

Пошкропити — попрскати.²⁹⁶⁾

Пошљедник — насљедник/наследник.²⁹⁷⁾

Пошмигљив — поспрдан.²⁹⁸⁾

Пошпицати — саставити (нпр. саонице) са одговарајућим дрвеним клиновима („шпицама”).²⁹⁹⁾

Пошпрајцати — подупријети шпрајцовима.³⁰⁰⁾

Поштемаљ — 1.³⁰¹⁾ дужи шал или трака за увијање врата 2.³⁰²⁾ метални клин за пробијање зида, бетона и сл.

Поштивати — поштовати.³⁰³⁾

• Љубомир Кокотовић, Гут бај Бродвеј ело Вранс, ГНБ „Жарко Зрењанин”, Зрењанин, 1996.
• Мирољуб Манојловић, Двор и породица књаза Милоша у Пожаревцу 1825-1839, Зборник 1, Јасмина Николић, Историјски архив Пожаревац, 2011, ИСБН 978-86-84969-40-0
• Бошко М. Бућан, Рјечник српског говора Кордуна, Завичајни клуб Кордунаша Београд, 2011, 978-86-912939-4-9
• Јелена Пауновић Штерменски, Филип Христић - дипломата и политичар (1819–1905) - докторска дисертација, Београд, 2013.
• Бора Станковић, Нечиста крв, Коштана, Српска књижевност у 100 књига, број 47, Матица српска, 1970.
• Петар Кочић, Јауци са Змијања, Српска књижевност у сто књига, 46, Матица српска, Српска књижевна задруга, Нови Сад, Београд, 1972.
• Милан Стевановић, Цар Урош, Књига-комерц, Београд, 2004, ИСБН 86-7712-031-9
• Милорад Сијић, Значајни људи Крушевца: (1833-1944), Епархија крушевачка, Крушевац, 2012, ИСБН 978-86-89241-013

Rjecnik Po