Прав здрав — невин, без кривице.¹⁾

Правдати се — свађати се.²⁾

Право казивати — говорити истину.³⁾

Правитељство — држава,⁴⁾ влада, централна власт.⁵⁾

Праг — 1. простор око улаза у кућу 2.⁶⁾ каналић у који се сади поврће и кромпир.

Прајз — Прус.⁷⁾

Прангија — 1.⁸⁾ врста пушке кремењаче 2. петарда.

Пранђед — прађед, прадјед, прадеда.⁹⁾

Пракљача — дрвена направа за прање веша. Веш се ударао и рибао ради бољег прања.¹⁰⁾

Прасац — мужјак свиње.¹¹⁾

Пратар — фратар.¹²⁾

Працјеп — дио воловских кола.¹³⁾

Праћица — дио запрежних кола.¹⁴⁾

Праћке — дио на предњем дијелу запрежних кола.¹⁵⁾

Првачити — започети први са пјесмом, коју други онда прате.¹⁶⁾

Првак — 1.¹⁷⁾ човјек који првачи.

Првати — летјети, махати крилима.¹⁸⁾

Први глас — прво сазнање о нечему, кад се нешто први пута чује.¹⁹⁾

Прво — 1. број један, прије осталих 2.²⁰⁾ прије/пре („морам ићи прво него киша удари”). Види и попрво.

Првутати — правити први лет (птица).²¹⁾

Прдачити се — 1.²²⁾ одударати са неодговарајућим понашањем или одијелом 2.²³⁾ шегачити се, правити спрдњу.

Прдавац — врста гљиве.²⁴⁾

Прдекана — затвор.²⁵⁾

Прдекнити или прдекнути — јаче прднути.²⁶⁾

Прђати — прдити, прдјети/прдети.²⁷⁾

Пржина — 1.²⁸⁾ врста ситне пјесковите земље 2. велика врућина.

Пребеглица — бегунац, онај који је пребегао на непријатељску страну, издајник.²⁹⁾

Пребацити кључ — прокључати (вода, јело, и сл).³⁰⁾

Пребергати — претражити, прећи све.³¹⁾

Пребити — 1. истући 2.³²⁾ поломити („пребио сам држаље на коси”) 3. подмирити дугове размјеном.

Пребити коју — разговарати са неким, размјенити новости.³³⁾

Пребјег — човјек који је побјегао из једне државе у другу.³⁴⁾

Преболна — болест која се може пребољети.³⁵⁾

Пребортати — пребољети. Види и бортање.³⁶⁾

Превагнути или превагнити — претегнути, нагнути на једну страну као на ваги.³⁷⁾

Преваљен — преврнут, срушен.³⁸⁾

Преварбан — префарбан, обојан/обојен.³⁹⁾

Преварбати — префарбати, обојати/обојити.⁴⁰⁾

Превалити — преврнути, срушити.⁴¹⁾

Преватати — погрешно упрегнути коње, лијевог на десну страну и десног лијево.⁴²⁾

Превијача — машина за чишћење житарица превијавањем.⁴³⁾

Превијавање — одвајање нечисти од зрња житарица, машински или ручно уз помоћ вјетра. Ручно се то радило тако да се при вјетру нешто жита баци у зрак (ваздух) из посуде или сита/решета. Вјетар би однио лакшу нечист и прашину, а теже жито би се ухватило у посуду или сито/решето.⁴⁴⁾ („идемо превијавати/превијати жито”).

Превијати — очистити жито, пасуљ и сл. од нечисти.⁴⁵⁾

Превршено — без врхова стављике.⁴⁶⁾

Превршити — очистити врхове стабљике.⁴⁷⁾

Прегнати — превести, претјерати с једног мјеста на друго мјесто.⁴⁸⁾ Види и прећерати.

Прегонити — 1.⁴⁹⁾ претјеривати стоку на друго мјесто 2.⁵⁰⁾ увеличавати, претјеривати.

Прегонити се — супротстављати се, сучељавати се око нечега.⁵¹⁾

Прегорјети — 1.⁵²⁾ прежалити нешто или некога.

Прегрије — гријехови/грехови.⁵³⁾

Прегртати — превртати пепео, прашину и сл.⁵⁴⁾

Прегулити се — сломити се од посла, нарочито ако је човјек невичан послу.⁵⁵⁾

Предан — 1.⁵⁶⁾ пред зору, пред свитање. 2. посвећен нечему.

Преданити или преданути — предахнути, одморити се.⁵⁷⁾

Предобити — побједити/победити.⁵⁸⁾

Председатељ — председник.⁵⁹⁾

Предурати — издржати, претрпјети/претрпети.⁶⁰⁾ Види и дурати.

Пређа — опредена влакна конопље или лана. То се звало пртена пређа, за разлику од вунене пређе.⁶¹⁾

Пређе — прије/пре.⁶²⁾

Прежагати — пререзати жагом (пилом, тестером), претестерисати, препилити. Од жагати - пилити, тестерисати.⁶³⁾

Прежати — вребати, пазити, чекати прилику за акцију.⁶⁴⁾

Преживсти — преживјети. Од живсти — живјети.⁶⁵⁾

Презида — преградни зид.⁶⁶⁾

Презорити — презрети, бити превише зрело.⁶⁷⁾

Презути се — обути другу обућу.⁶⁸⁾

Преиспољан — освједочен, свима познат.⁶⁹⁾

Прекабулити — прежалити.⁷⁰⁾

Прекардашити — претјерати, превршити мјеру.⁷¹⁾

Преки комад — попречна гредица код дрвених зграда.⁷²⁾

Прекинити се или прекинути се — уморити се од тешког рада.⁷³⁾

Прекрижити — 1.⁷⁴⁾ поставити доње греде при градњи дрвене куће.⁷⁵⁾

Прекрмити — прехранити стоку крмом, тако да има доста до нове крме.⁷⁶⁾

Прекршити — 1.⁷⁷⁾ преломити. Види и кршити.

Прелада — прехлада.⁷⁸⁾

Прелађен — прехлађен.⁷⁹⁾

Преладити се — прехладити се.⁸⁰⁾

Прелиминар — припреме за закључење мира, предуговор.⁸¹⁾

Прелити — 1. излити из једног у друго 2.⁸²⁾ ићи по прелима.

Прело — скуп људи, обично млађих, на коме се преде вуна. Ту се пјевало, шалило и причало, а одржавано је обично по кућама.⁸³⁾

Прелећати — 1.⁸⁴⁾ прелетјети 2.⁸⁵⁾ брзо претрчати 3.⁸⁶⁾ прескочити 4.⁸⁷⁾ рећи нешто што не треба, изланути се.

Премакнути — подбацити, не родити.⁸⁸⁾

Премда или прем — иако.⁸⁹⁾

Премет — штап или конопац причвршћен изнад пећи, за сушење одјеће.⁹⁰⁾

Преметнити се — предомислити се.⁹¹⁾

Премикати — 1.⁹²⁾ исцрпити се глађу или болешћу 2.⁹³⁾ дозлогрдити.

Премизљив — избирљив при јелу.⁹⁴⁾

Премићур — старешина у селу или катуну.⁹⁵⁾

Пренђело — углавном труло.⁹⁶⁾

Преноћати — преноћити. Види и ноћати.⁹⁷⁾

Прео — преко нечега.⁹⁸⁾

Преобука — види преоблачило.⁹⁹⁾

Преодати — преходати, обићи доста ходањем.¹⁰⁰⁾

Преодјети се — пресвући се у другу одјећу.¹⁰¹⁾

Преоправити — промјенити одјећу да те не препознају.¹⁰²⁾

Преорица — узорана њива која се поново оре, а није била засијана. Након јесењег орања поново се оре у прољеће да би се повећао принос.¹⁰³⁾

Препасти се — уплашити се.¹⁰⁴⁾

Препека — ракија препеченица.¹⁰⁵⁾

Препелица — 1. птица 2.¹⁰⁶⁾ сијено скупљено ради утовара или плашћења, у уздужне редове.

Препети — 1.¹⁰⁷⁾ преживјети кризу или болест 2.¹⁰⁸⁾ притегнути каиш за једну или више рупа 3.¹⁰⁹⁾ завезати краву на непашени дио ливаде са опашеног.

Препињати — тешко живјети у сиромаштву.¹¹⁰⁾

Препишати — престићи некога, бити бољи у нечему.¹¹¹⁾

Препочинити — предахнути, накратко одморити.¹¹²⁾

Препрашити — поново прекопати али плитко (кукуруз и сл.)¹¹³⁾

Препредало — онај који понавља исту причу.¹¹⁴⁾

Препрвати — прелетјети. Од првати — летјети, махати крилима.¹¹⁵⁾

Преранак — 1.¹¹⁶⁾ стока остављена за расплод 2.¹¹⁷⁾ поврће засађено да би се добило сјеме од њега.

Преранити — прехранити. Од ранити — хранити.¹¹⁸⁾

Прерјечити се — посвађати се.¹¹⁹⁾

Преручити — истрести из једне посуде у другу.¹²⁰⁾

Пресамићен — пресавијен, због болести, глади и сл.¹²¹⁾

Пресврнити или пресврнути — пресавити, обично једно преко другога (пресврнити рукаве — савити доњи дио рукава на горњи, као код кошуље). Пресврнут — пресавијен.¹²²⁾

Преслица — дрвена направа за ручно предење вуне, кудјеље (куђеље) и др.¹²³⁾

Пресло — тања четвртаста гредица за огради између два ступца. На њу се усправно прибијају летве. Два пресла су између ступаца.¹²⁴⁾

Пресонтати или пресантати — увјерити некога да промијени мишљење, или уради нешто што раније није хтио.¹²⁵⁾

Престаљати — 1.¹²⁶⁾ имитирати некога 2.¹²⁷⁾ шалити се на нечији рачун.

Престрашен — преплашен, застрашен.¹²⁸⁾

Престрављен — јако уплашен.¹²⁹⁾

Престрава — страх.¹³⁰⁾

Престрт — покривен или прекривен („сто је био брзо престрт”).¹³¹⁾

Претензија — полагање права на нешто.

Прежгана јува — врста сељачке супе/јухе.¹³²⁾

Префрљити — претурити преко главе.¹³³⁾

Прећерати — 1.¹³⁴⁾ превршити мјеру, дозлогрдити 2.¹³⁵⁾ претјерати стоку с једног мјеста на друго.

Пречати — ићи попреко, не обичним путем.¹³⁶⁾

Прече — важније (то ми је прече од свега).¹³⁷⁾

Пречитати — прочитати.¹³⁸⁾

Пређа — конац од конопље.¹³⁹⁾

Прегача — дио женске ношње на Кордуну и другдје. Носила се преко кошуље на задњој страни тијела, од кукова до дужине сукње. Била је украшена срмом и перлицама.¹⁴⁰⁾

Прегонити се — 1.¹⁴¹⁾ упорно заступати мишљења 2. прегонити — тјерати нешто са једног мјеста на друго.

Прекодрт — немиран, несташан.¹⁴²⁾

Прекопитнити се — пребацити се преко главе.¹⁴³⁾

Прелити — 1. излити нешто из једнога у друго 2.¹⁴⁴⁾ ићи по прелима.

Преља — 1.¹⁴⁵⁾ жена која преде 2.¹⁴⁶⁾ уређај за предење.

Прељевак — млин код којег вода долази на врх млинског кола са лопатицама. Та врста је много ефикаснија он онога којем вода удара на доњи дио млинског кола.¹⁴⁷⁾

Премандурити се — 1.¹⁴⁸⁾ пресвући се 2.¹⁴⁹⁾ направити на себи неку промјену.

Премет — вјешалица, носач.¹⁵⁰⁾

Преоблачило — одјећа за пресвлачење (преоблачење).¹⁵¹⁾

Претабирити — претражити, прелистати.¹⁵²⁾

Претеслимити — предати.¹⁵³⁾

Претећи — 1.¹⁵⁴⁾ престићи 2.¹⁵⁵⁾ рећи прије саговорника 3.¹⁵⁶⁾ остатак новца након измирења обавеза („претекло је доста да се купи нова ливада”).

Претицати — 1.¹⁵⁷⁾ престизати, бити бржи 2.¹⁵⁸⁾ упадати у ријеч некоме.

Претрнути или претрнити — „следити” се од страха, укочити се, добити жмарце.¹⁵⁹⁾

Претржац — прекупац, препродавац, шверцер.¹⁶⁰⁾

Преудати се — поново се удати.¹⁶¹⁾

Преузети — 1. узети нешто од другога 2.¹⁶²⁾ овладати („болест ме је преузела”) 3.¹⁶³⁾ проширити се свуда („овај коров је сву башту преузео”).

Преша — хитна потреба, хитња, журба.¹⁶⁴⁾

Прешеран — пробирљив.¹⁶⁵⁾

Прешко — пријесно, сирово.¹⁶⁶⁾

Прибити — приковати ексерима/чавлима.¹⁶⁷⁾

Прибојшица — вјештачка/умјетна храна (вода и шећер) за паројчени пчелињи рој.¹⁶⁸⁾

Приблазнити — привући, примотати к себи.¹⁶⁹⁾

Приватити — прихватити.¹⁷⁰⁾

Привирати — помагати да се терет извуче (као кола из блата и сл).¹⁷¹⁾

Привити — 1.¹⁷²⁾ учврстити куђељу на преслицу раси предења.

Привор — једна или више запрега (коња или волова) које помажу другој запрези, која сама не може извући неки терет.¹⁷³⁾

Привозити — довозити нешто кући, ко дрво из шуме и сл.¹⁷⁴⁾

Привуза — узица.¹⁷⁵⁾

Приготовити — спремити.¹⁷⁶⁾

Пригнати — притјерати нешто ближе нечему.¹⁷⁷⁾

Приграбљавати — привлачити сијено са грабљама према неком мјесту , обично тамо гдје ће бити стог.¹⁷⁸⁾

Приделати — доградити објекат уз постојећи.¹⁷⁹⁾

Приженити се — доћи живјети у женину кућу након женидбе.¹⁸⁰⁾

Пријањати — лијепити се уз нешто, припијати се.¹⁸¹⁾

Пријеклад — жељезни сталак на који се наслањају дрва на огњишту. С тиме је и симбол постојаности кућног огњишта.¹⁸²⁾

Пријестолник — котарски предстојник, срески начелник.¹⁸³⁾

Прикасно — доста касно. Види и покасно.¹⁸⁴⁾

Приказати — 1. показати 2.¹⁸⁵⁾ продати нешто испод стварне цијене.

Прикладати — присипати јело.¹⁸⁶⁾

Прикрајчити — бити пред завршетком неког посла.¹⁸⁷⁾

Прикричати — озбиљно упозорити некога због нечега, и поновити то више пута.¹⁸⁸⁾

Прикрпити се — везати се за некога, прикључити се незван.¹⁸⁹⁾

Прикучити — приближити, дохватити.¹⁹⁰⁾

Прилетити — прискочити, доћи у помоћ.¹⁹¹⁾

Приличније — више одговарати, бити ближе, бити подесније.¹⁹²⁾

Прилјевати — приливати, досипати нешто.¹⁹³⁾

Приметати — додавати.¹⁹⁴⁾

Примити се — 1.¹⁹⁵⁾ прихватити се неке обавезе 2. почети расти (биљка и сл.)

Примјерити — измјерити тако да се један комад познате дужине прислони уз нови комад. Нпр. при резању дасака, једна се измјери, па се користи као мјерило за све остале.¹⁹⁶⁾

Примлад — доста млад, малољетан.¹⁹⁷⁾

Примотати се — прићи, доћи.¹⁹⁸⁾

Прионити или прионути — залијепити се, „као крух за дно тепсије”.¹⁹⁹⁾

Припадом — радити на махове неки посао.²⁰⁰⁾

Припаштити — доћи (кући), привући се.²⁰¹⁾

Припека — велика врућина, жега.²⁰²⁾

Припети — завезати, обично завезати краву на дужи ланац на ливади, тако да може пасти у круг.²⁰³⁾

Припјан — пијан али не много, полупијан.²⁰⁴⁾

Приплећак — мањи комад земље на некој стрмини.²⁰⁵⁾

Припон — ланац са којим је крава припета (везана) на ливади.²⁰⁶⁾

Приповидити — испричати („ајде ти сад нама приповиди гдје си био”).²⁰⁷⁾

Приповједати — причати о разним догађајима.²⁰⁸⁾

Приправити — припремити, спремити.²⁰⁹⁾

Припушћати — пуштати мужјака животиње да оплоди женку.²¹⁰⁾

Присегнити се — заклети се, дати заклетву.²¹¹⁾

Прислонити — ставити једну ствар уз другу, тако да се додирују.²¹²⁾

Присмока — оно што се једе уз крух или присмаче (месо итд).²¹³⁾

Присмакати — јести присмоку.²¹⁴⁾

Приспати — заспати на тренутак.²¹⁵⁾

Приспјети — стићи, доћи.²¹⁶⁾

Приста — 1.²¹⁷⁾ пристао, ночит, згодан 2.²¹⁸⁾ стигао, дошао 3. сложио се, пристао на нешто.

Пристав — судски или административни службеник.²¹⁹⁾

Пристављати или пристаљати — ставити нешто на пећ да се кува („пристави воду да прокува”).²²⁰⁾

Пристати — 1. сложити се 2.²²¹⁾ нестати („ђе ли је он пристао”).

Притакнити — примаћи.²²²⁾

Притатарити — 1.²²³⁾ пригријати 2.²²⁴⁾ пристићи некога 3.²²⁵⁾ приљубити се уз некога.

Приторак — 1.²²⁶⁾ тор за стоку, обично приграђен уз кућу (одатле -при-) 2.²²⁷⁾ мјесто за стајско ђубриво (за ђубар).

Притући — дотући, убити.²²⁸⁾

Притулити — смањити јачину пламена лампе и тиме освјетљење.²²⁹⁾

Притува — привиђење, утвара.²³⁰⁾

Притувити се — привиђати се, утварати се.²³¹⁾

Пришипчити — бити некоме јако близу, пратити га у стопу.²³²⁾

Пришљамчити се — везати се уз некога превише наметљиво.²³³⁾

Пришпарати — приштедјети/приштедети. Од шпарати — штедјети. Германизам.²³⁴⁾

Пришт — 1. мало гнојно испупчење на кожи, акна или слично 2.²³⁵⁾ чир.

Приштунити — 1.²³⁶⁾ притиснути дио тијела са нечим (као прсте са вратима) 2.²³⁷⁾ прислилити некога да нешто призна 3.²³⁸⁾ осветити се некоме.

Примјеченије — напомена, примедба.²³⁹⁾

Притјежавати — поседовати.²⁴⁰⁾

Прићерати — 1.²⁴¹⁾ приближити нешто нечему 2.²⁴²⁾ привести неки посао близу краја. Види и ћерати.

Прићубити — 1.²⁴³⁾ примирити се у засједи 2.²⁴⁴⁾ приљубити се уз некога или нешто.

Приуза — конопац за разне намјене, поводац.²⁴⁵⁾

Прицмарити или прицмрљити — 1.²⁴⁶⁾ припећи (сунце).

Причврљити — притиснути.²⁴⁷⁾

Причињати — 1.²⁴⁸⁾ започињати неки посао 2. причињавање („нешто ми се причиња у даљини”).

Причети — почети неки посао.²⁴⁹⁾

Причепити — стати некоме на ногу својом ногом.²⁵⁰⁾

Пркно — ректум.²⁵¹⁾

Пркоњити се — дурити се, одбијати наређење, негодовати.²⁵²⁾

Прљак — 1.²⁵³⁾ попречна пречка (газиште) у љествама/лествама/мердевинама 2.²⁵⁴⁾ паок, жбица, пречкица у точковима сеоских кола.

Прљуга — 1.²⁵⁵⁾ врло слаба земља 2.²⁵⁶⁾ вртача, удубљење у тлу.

Прнити — 1.²⁵⁷⁾ залепршати крилима, полетјети 2.²⁵⁸⁾ прднути.

Прњав — човјек у прњама.²⁵⁹⁾

Прњица — дјечја пелена.²⁶⁰⁾

Прњкати — слабо и невољко јести.²⁶¹⁾

Прње — лоша, поцјепана или неуредна одјећа.²⁶²⁾

Прњо — одрпанац, човјек у прњама.²⁶³⁾

Пробазати — прошетати. Види и базати.²⁶⁴⁾

Пробесједити — проговорити неку ријеч.²⁶⁵⁾

Пробир — избор, велика понуда нечега.²⁶⁶⁾

Пробочити — пробости кроз тијело, жигнути.²⁶⁷⁾

Пробубати — разгласити.²⁶⁸⁾

Пробуџекати — грубо промјешати.²⁶⁹⁾

Прова — проја, кукурузни крух/хљеб/хлеб.²⁷⁰⁾

Провести се — проћи брже колима кроз село, и сл.²⁷¹⁾

Провиђати се — свитати, буђење дана, зора.²⁷²⁾

Провијант — сљедовање.²⁷³⁾

Провизација — дијељење хране сиромасима.²⁷⁴⁾

Проврћати — пробушити, избушити, провртити/провртјети/провртети рупу.²⁷⁵⁾

Провучница — нерадник, љењивац, онај који се провлачи од данас до сутра.²⁷⁶⁾

Провурина — лијен и искварен човјек.²⁷⁷⁾

Прогалица — чистина у шуми.²⁷⁸⁾

Прогледати — 1. отворити очи 2.²⁷⁹⁾ израз за истањену одјећу или посуду („лаче му прогледале на кољенима”) 3.²⁸⁰⁾ побољшано имовинско стање („тек ондак сам прогледао кад сам продао краву”).

Продиванити — проговорити. Од диванити — говорити, разговарати.²⁸¹⁾

Продометати се — сналазити се, домишљати се.²⁸²⁾

Проз — 1.²⁸³⁾ ради, због 2. проћи кроз.

Проздрачити или прозрачити — провјетрити.²⁸⁴⁾

Прозеблина — промрзлина. Од зепсти — мрзнути се, смрзавати се.²⁸⁵⁾

Прозукло — материјал који је почео да труне (дрво), или да се кисели (млијеко).²⁸⁶⁾

Прозукнити — почети трунути или се киселити. Види прозукло.²⁸⁷⁾

Проодати — проходати.²⁸⁸⁾

Продрмати — протрести. Од дрмати — трести.²⁸⁹⁾

Продрт — пробушен, шупаљ, са рупом.²⁹⁰⁾

Продуљити — продужити.²⁹¹⁾

Проесабити или прохесабити — прорачунати.²⁹²⁾

Прождријети — прогутати.²⁹³⁾

Проживсти — проживјети. Види и живсти — живјети.²⁹⁴⁾

Пројарити — 1.²⁹⁵⁾ убрзано проћи крај некога 2.²⁹⁶⁾ пробости.

Проказати — издати, одати.²⁹⁷⁾

Прокинити се — пући, прснути, попуцати.²⁹⁸⁾

Проклет — 1. уклет 2.²⁹⁹⁾ грабљивац, прождрљивац, егоиста.

Проклетав — незаситост, грабљивост. Види и проклет.³⁰⁰⁾

Прокљувити — сазнати нешто, открити тајну.³⁰¹⁾

Проливен — неповјерљив, непоуздан човјек.³⁰²⁾

Прољетос — прошлог прољећа. Љетос — прошлог љета, јесенас — прошле јесени, зимус — прошле зиме.³⁰³⁾

Прометати се — 1.³⁰⁴⁾ живјети по могућностима, сналазити се 2.³⁰⁵⁾ претварати се у нешто друго, уобразити се.

Прометнити — 1.³⁰⁶⁾ истући некога („прометнио сам га кроз шаке”) 2.³⁰⁷⁾ пребродити неке проблеме.

Промислити се — размислити.³⁰⁸⁾

Пронесак — прво јаје које снесе млада кокош.³⁰⁹⁾

Пронија — феудални посед уступљен на доживотно уживање за војне заслуге, уз обавезу војне службу о сопственом трошку.³¹⁰⁾

Пронијар — поседник проније.³¹¹⁾

Проњувати — претражити.³¹²⁾

Пропети се — 1.³¹³⁾ попети се на више мјесто 2.³¹⁴⁾ исправити се на задње ноге (нпр. коњ) или стати на врхове прстију (човјек).

Пропирати — испирати.³¹⁵⁾

Пропрвати — пролетјети. Од првати — махати крилима, летјети.³¹⁶⁾

Пропуштити — пропустити.³¹⁷⁾

Пропув или пропува или пропух — промаја.³¹⁸⁾

Пропузно — блага зима без снијега.³¹⁹⁾

Прорачити се — добити вољу за нешто (као јело и сл.).³²⁰⁾

Прорајтати — улудо потрошити имовину. Види и проћердати, проћинћати.³²¹⁾

Прораст или прорашљика — струк лука или другог поврћа који прорасте из постојеће главице.³²²⁾

Прорасти — формирати сјемене кесице на врху стабљике.³²³⁾

Просеница — крух/хљеб/хлеб од просеног брашна.³²⁴⁾

Просјек — 1. средња вриједност 2.³²⁵⁾ веће дрвено буре са отвором на боку, и због тога лежи у коризонталном положају. Служи за смјештање грожђа приликом брања, за довоз воде и сл.

Просо — врста житарице ситног зрна.

Прост — 1. увредљив, псовачки, ласциван 2. једноставан 3.³²⁶⁾ слободан, без обавеза.

Простагма — нарочита владарска одлука, наредба.³²⁷⁾

Пространо — површински велико.³²⁸⁾

Протисли — болно пробадање кроз тијело, жигање.³²⁹⁾

Проток — 1. пролаз текућине/течности у јединици времена 2.³³⁰⁾ врста сита са великим очицама (отворима), служи за чишћење граха/пасуља.

Протокал — наранџа.³³¹⁾

Протокур — протокол.³³²⁾

Протрљушати — протрљати.³³³⁾

Протржити — продати неку робу. Види и тржити.³³⁴⁾

Протван — тепсија за печење круха/хљеба/хлеба.³³⁵⁾

Протолковати — протумачити.³³⁶⁾

Проћ — на миру, мирно („пушти ме проћ”).³³⁷⁾

Проћеран — протјеран.³³⁸⁾

Проћерати — протјерати.³³⁹⁾

Проћердати — улудо потрошити новац или имовину.³⁴⁰⁾

Проћинћати — исто као проћердати.³⁴¹⁾

Проћи се — прошетати.³⁴²⁾

Профуз — кључар у затвору.³⁴³⁾

Процјепити се — изгледати физички лоше.³⁴⁴⁾

Прочакотати — прогристи, направити рупу.³⁴⁵⁾

Проче — друго.³⁴⁶⁾

Прочка — последњи сан Беле недеље уочи Поклада, када се међусобно прашта.³⁴⁷⁾

Прошарица — земља дјеломично покривена снијегом, тако да се виде и тамни дијелови земље.³⁴⁸⁾

Прошња — просидба, долазак по дјевојку која се удаје.³⁴⁹⁾

Прошкапати — кад киша јако слабо пада, тако да се једва примјећује.³⁵⁰⁾

Прошкрбити — обезбједити, осигурати, прискрбити.³⁵¹⁾

Проштим — углед, част, поштовање.³⁵²⁾

Прси — прса, груди.³⁵³⁾

Прт — терет, завежљај.³⁵⁴⁾

Пртећка — повећа торба за ношење на леђима, упртњача. Види и пртењача.³⁵⁵⁾

Пртен — направљен од пртенине.³⁵⁶⁾

Пртенина — платно од конопље или лана.³⁵⁷⁾

Пртењача — врећа за ношење на леђима. Види и пртећка.³⁵⁸⁾

Пртина — очишћени пролаз (пут) кроз снијег.³⁵⁹⁾

Пртити — 1.³⁶⁰⁾ помагати некоме да подигне терет на раме или леђа 2.³⁶¹⁾ ићи кроз неугажен снијег.

Пртљавац — неспособан, несналажљив човјек.³⁶²⁾

Прћија — може да значи

1. лична својина³⁶³⁾
2. породичним задругама имовина која припада једној породици³⁶⁴⁾
3. мираз.³⁶⁵⁾

Пруга — 1. жељезничке трачнице 2.³⁶⁶⁾ дугачка (крава, крмача и сл).

Пругло — слабо намјештен лежај или мањи кревет.³⁶⁷⁾

Пружити — 1. додати нешто некоме 2.³⁶⁸⁾ пружити се — лећи.

Пружљај волова — дужина плуга и пара упрегнутих волова.³⁶⁹⁾

Прутљика — тањи и дужи прут, моткица.³⁷⁰⁾

Прцман — путујући трговац који продаје ситне ствари (игле, конац, итд).³⁷¹⁾

Прцмољак — нешто мало.³⁷²⁾

Прчевина — неугодан мирис јарца.³⁷³⁾

Прчњак — нешто мало, као кућа, соба и сл.³⁷⁴⁾

Прчити се — правити се важан.³⁷⁵⁾

Прчкати — радити нешто лако, споредно, мање важно („шта прчкаш око тих шерафа?”).³⁷⁶⁾

• Мирољуб Манојловић, Двор и породица књаза Милоша у Пожаревцу 1825-1839, Зборник 1, Јасмина Николић, Историјски архив Пожаревац, 2011, ИСБН 978-86-84969-40-0
• Бошко М. Бућан, Рјечник српског говора Кордуна, Завичајни клуб Кордунаша Београд, 2011, 978-86-912939-4-9
• Бора Станковић, Нечиста крв, Коштана, Српска књижевност у 100 књига, број 47, Матица српска, 1970.
• Петар Кочић, Јауци са Змијања, Српска књижевност у сто књига, 46, Матица српска, Српска књижевна задруга, Нови Сад, Београд, 1972.
• Милан Стевановић, Цар Урош, Књига-комерц, Београд, 2004, ИСБН 86-7712-031-9
• Милорад Сијић, Значајни људи Крушевца: (1833-1944), Епархија крушевачка, Крушевац, 2012, ИСБН 978-86-89241-013
• Група аутора, Историјски извори за такмичење у седмом разреду основне школе, Београд, 2010.

Rjecnik Pr