Сабазорски - ранојутарњи, пред свитање.¹⁾

Сабајле - раном зором, прерано.²⁾

Сабатан - болестан, или мамуран.³⁾

Сабур - полако, без журбе.⁴⁾

Саватати - похватати.⁵⁾

Саворањ - клин који држи задњи трап на запрежним колима. Види и савријети.⁶⁾

Савријети - спојити предњи и задњи дио запрежних кола. Види и саворањ.⁷⁾

Сагнати - утјерати (стоку) у неки простор.⁸⁾

Сагњити - иструнути/иструлити.⁹⁾

Саграмаст - луцкаст. Види и бенаст.¹⁰⁾

Садаљка - кочић за прављење рупа у земљи, у које се онда сади купус.¹¹⁾

Саде - сад, одмах.¹²⁾

Садјевати - слагати сијено, сламу или снопове житарица у запрежна кола или у стогове. Види и садјевено.¹³⁾

Садјевено - сакупљено у стог или у запрежна кола. Види и садјевати.¹⁴⁾

Сад на! - овај час, одмах (наредба/императив). Види и нама.¹⁵⁾

Садрт - немиран.¹⁶⁾

Сажа - назив за старјешину у селу, или неки чин.¹⁷⁾

Сазути се - изути се.¹⁸⁾

Сајбија власник, господар, поседник, домаћин,¹⁹⁾ анђео чувар.²⁰⁾

Сајџија - занатлија који поправља сатове.²¹⁾

Сак - 1.²²⁾ мрежа за ловљење рибе 2.²³⁾ врећица/кесица на дужем рашљастом штапу, која служи да се плодови отресају у њу.

Сакаретан - исто као пакаретан.²⁴⁾

Салатити - саставити, склопити.²⁵⁾

Салаћен - састављен, склопљен.²⁶⁾

Салауковина - јак вјетар са кишом или сусњежицом.²⁷⁾

Салазити - силазити („салази одатле одмах!“).²⁸⁾

Салеп - може да значи топло заслађено безалкохолно пиће, које се прави од корена истоимене биљке, а пије зими²⁹⁾

Салетати - досађивати некоме.³⁰⁾

Салтанатлук - господство, раскош, помпа, отменост.³¹⁾

Салупи - исто као покумпорти.³²⁾

Самар - товарно седло за магарца или коња.³³⁾

Самцијат или сам самијан - потпуно сам.³⁴⁾

Саморан - исцрпљен радом или болешћу.³⁵⁾

Саможив - себичан.³⁶⁾

Саможивац - саможив човјек.³⁷⁾

Самун - крух/хљеб/хлеб од стрних жита (пшенични или ражени).³⁸⁾

Санатало - онај који саната.³⁹⁾

Санатати - измишљати, маштати, или причати, расправљати. Види и санатало.⁴⁰⁾

Санице - саонице, санке. Види и саник.⁴¹⁾

Санијети - скинути нешто са висине, санети.⁴²⁾

Саник - пут под снијегом погодан за вожњу великим запрежним санкама. Види и санице.⁴³⁾

Сапа - водена пара.⁴⁴⁾

Сапет - 1.⁴⁵⁾ завезаних руку иили ногу или обоје 2.⁴⁶⁾ закопчан, утегнут 3.⁴⁷⁾ види плентрав. Види и сапети.

Сапети - завезати, закопчати. Види и сапет.⁴⁸⁾

Саплавати - савладати (противника или неки посао).⁴⁹⁾

Сапон - копча на каишу.⁵⁰⁾

Сапунџилук - радња за израду сапуна.⁵¹⁾

Сараорина - рад на градњи путева.⁵²⁾

Сарук - турбан, чалма.⁵³⁾

Сасма - сасвим, потпуно.⁵⁴⁾

Састаљати - састављати.⁵⁵⁾

Саставак - мјесто спајања.⁵⁶⁾

Саставак - спој, мјесто спајања или састављања.⁵⁷⁾

Сасуљати се - скотрљати се низ стрмину, или се спузати.⁵⁸⁾

Сасути се - разбити се у дјелиће.⁵⁹⁾

Сасвијем - сасвим, у потпуности.⁶⁰⁾

Сарач, седлар или ременар - занатилија који израђује и продаје предмете од коже,⁶¹⁾ као што су опрема за коње, опасачи, торбе, кубуре, бисаге, плетене канџије, каишеве, футроле за бритве, ножеве и пиштоље. Реч сарач је арапског порекла.⁶²⁾ Процес прераде и припреме коже је подељен у три фазе, које је раније сам сарач обављао. Касније се кожа набављала од варги, а на послетку су сарачи почели да користе фабрички обрађену кожу. Сарачи користе различите ножеве, сечиво, маказе, калупе и друго. Сарачки занат спада међу врло старе занате, забележен је још у средњем веку, али је средином 20. века нагло опао и данас је врло редак, услед модернизације пољопривреде и производње пластичних маса у индустријској производњи.⁶³⁾

Сарачи - улица у Сарајеву која је добила име по многобројним сарачким радњама.⁶⁴⁾

Сати - 1. дијелови дана 2.⁶⁵⁾ сати - сисати, сеш - сишеш, се - сиса (краву и сл.).

Сатљик - види петак.⁶⁶⁾

Сатрти - уништити, поломити.⁶⁷⁾

Саћерати - сатјерати, или прикупити стоку у гомилу.⁶⁸⁾

Саћи - сићи („оћеш ли већ једном саћи са те ограде?“).⁶⁹⁾

Сахан - бакарна посуда, тањир.⁷⁰⁾

Сач - метални заклопац, под којим се нешто пече.⁷¹⁾

Саџак - метално постоље са три ноге (троножац) на коме се кувало на отвореном.⁷²⁾

Сашмукати - скинути листове или сјеме биљке наглим покретом руке у правцу врха биљке или гране.⁷³⁾

• Мирољуб Манојловић, Двор и породица књаза Милоша у Пожаревцу 1825-1839, Зборник 1, Јасмина Николић, Историјски архив Пожаревац, 2011, ИСБН 978-86-84969-40-0
• Иво Андрић, Кућа на осами - Речник турцизма, уредник Чедомир Мирковић, Вук Крањчевић, „Просвета“ д.д., Београд, 1997, ИСБН 86-07-01079-4
• Бошко М. Бућан, Рјечник српског говора Кордуна, Завичајни клуб Кордунаша Београд, 2011, 978-86-912939-4-9
• Бора Станковић, Нечиста крв, Коштана, Српска књижевност у 100 књига, број 47, Матица српска, 1970.
• Петар Кочић, Јауци са Змијања, Српска књижевност у сто књига, 46, Матица српска, Српска књижевна задруга, Нови Сад, Београд, 1972.
• Симеон Маринковић, Славица Марковић, Читанка за осми разред основне школе, Анђелка Ружић, Креативни центар, Београд, 2012, 978-86-7781-978-1
• Милорад Сијић, Значајни људи Крушевца: (1833-1944), Епархија крушевачка, Крушевац, 2012, ИСБН 978-86-89241-013
• Сарачки занат, Етнографски музеј, Београд

Rjecnik Sa