Ста — 1.¹⁾ зауставио се 2.²⁾ почео („ста он мени диванити”).

Ставња — регрутација.³⁾

Стајаће руво — стајаће рухо (одијело/одело), свечана одјећа.⁴⁾

Стајина — кућа, или господарски објект/објекат.⁵⁾

Сталац — направа у коју се стављају дјеца која још не ходају сама.⁶⁾

Станарица — жена која музе овце и бави се сиром и млеком.⁷⁾

Станик — дворски царски слуга, који се старао о царском пртљагу.⁸⁾

Стање — 1.⁹⁾ имање, укупно домаћинство (кућа и господарски објекти).

Стањчати се — стањити се.¹⁰⁾

Стап — посуда за прављење маслаца.¹¹⁾

Стара цура — првобитно значење: дјевојка која се не уда до двадесете године живота.¹²⁾

Старевина — имање од старине.¹³⁾

Старовник — староседелац.¹⁴⁾

Стареж — старе особе.¹⁵⁾

Старије — 1. веће доби од другог 2.¹⁶⁾ дуже од другог („ова даска је старија од те”).

Старка — задњица.¹⁷⁾

Староста — стари сват.¹⁸⁾

Стати — стајати. Изговара се са издуженим а (стаати).¹⁹⁾

Стати на снагу — постати јак.²⁰⁾

Стативе — 1.²¹⁾ оквир разбоја за ткање.

Стеља — простирка за лежање стоке, обично слама.²²⁾

Стељка — дио сталца.²³⁾

Степка — алатка за прављење маслаца.²⁴⁾

Стерати — стављати стоци простирку за лежање (стељу).²⁵⁾

Стогодњача — баба од сто година.²⁶⁾

Стожер — ступац на гувну око којега се врши жито, и на којему се ломи божићни колач.²⁷⁾

Стожина — 1.²⁸⁾ брвно пречника десетак центиметара/сантиметара и висине неколико метара. Забијено је у земљу и око њега се слаже (садјева) у пласт сијено или слама. 2.²⁹⁾ сијено сложено у стог.

Стожинар — тање и дуже дрво/брвно, погодно за прављење стожине.³⁰⁾

Стокиш — врста рибе, бакалар.³¹⁾

Столац — столица. Види и сточић.³²⁾

Сточаница — исто као срчаница.³³⁾

Сточић — троножац, то јест мања столица са три ноге и без наслона. Честа у шталама — погодна је за сједење при мужењу крава. Види и столац.³⁴⁾

Страга или страг — иза, позади.³⁵⁾

Страна — 1.³⁶⁾ стрмина, косина.

Страњски — туђи, стран, непознат.³⁷⁾

Страовати — страховати.³⁸⁾

Страшити — плашити.³⁹⁾

Страшљив — плашљив.⁴⁰⁾

Страшљивац — плашљив човјек.⁴¹⁾

Стрван — крух/хљеб/хлеб од стрног жита.⁴²⁾

Стрвница — стрњиште, њива након пожњевене пшенице.⁴³⁾

Стрева — стреха, надстрешница, окапина.⁴⁴⁾

Стригати — 1.⁴⁵⁾ ћулити уши у правцу звука 2. сјећи косу или руно.

Стријека — напуклина на нечему.⁴⁶⁾

Стрина — 1. стричева жена 2.⁴⁷⁾ назив за задњицу.

Стрка — 1.⁴⁸⁾ журба.

Струља — оштре длаке.⁴⁹⁾

Стрмекнити — пасти са висине.

Стрмина — 1. велика косина 2.⁵⁰⁾ висок и крупан човјек.

Стрмоглавце — наопако, са главом надоље („а онда сам пао стрмоглавце”).⁵¹⁾

Стрниште или стрњиште — земљиште које остаје након пожњевене пшенице.⁵²⁾

Стрнокос — дио стабљике који остаје након жетве пшенице.⁵³⁾

Строжа — сламарица за спавање.⁵⁴⁾

Строшак — трошак, издатак.⁵⁵⁾

Струга — 1.⁵⁶⁾ пролаз, отвор у живици или огради. Место на коме је ограда проваљена.⁵⁷⁾ Види и стружити.

Стругнити или стругнути — брзо се удаљити.⁵⁸⁾

Стружити — правити стругу.⁵⁹⁾

Струка — 1.⁶⁰⁾ огрлица, ниска, ђердан (гердан).

Струнити — 1.⁶¹⁾ покренути желудац са мјеста, након дизања терета или другог напора.

Струцати — оговарати.⁶²⁾

Сту — наредба воловима да иду натраг.⁶³⁾

Стубањ — дрвена или бетонска цијев већег пречника. Ставља се у извор да се не обрушава земља.⁶⁴⁾

Стублина — већи стубањ.⁶⁵⁾

Студен — хладноћа. Студено — хладно.⁶⁶⁾

Студенац — извор хладне воде.⁶⁷⁾

Стукати — 1.⁶⁸⁾ наговарати некога да одустане од нечега, или да нешто не уради 2.⁶⁹⁾ ићи унатраг.

Стукнити — 1.⁷⁰⁾ помакнути уназад 2.⁷¹⁾ зауставити некога у нечему.

Ступа — дрвена направа за обраду лана или конопље да се добију влакна. Прављена је од дрвених греда. Имала је чељусти, и то доње непокретне а горње покретне. Кад се између њих убаци конопља, онај који стоји на горњој страни ступе притиска горњу страну и својом тежином ломи струкове конопље.⁷²⁾

Ступати — 1.⁷³⁾ радити на ступи.

Ступљењак — ступац у колима.⁷⁴⁾

Стући — 1.⁷⁵⁾ уситнити 2.⁷⁶⁾ потрошити новац.

Стуцка — врста посуде за воду. Види и кругла.⁷⁷⁾

• Бошко М. Бућан, Рјечник српског говора Кордуна, Завичајни клуб Кордунаша Београд, 2011, ИСБН 978-86-912939-4-9
• Бора Станковић, Нечиста крв, Коштана, Српска књижевност у 100 књига, број 47, Матица српска, 1970.
• Петар Кочић, Јауци са Змијања, Српска књижевност у сто књига, 46, Матица српска, Српска књижевна задруга, Нови Сад, Београд, 1972.
• Милан Стевановић, Цар Урош, Књига-комерц, Београд, 2004, ИСБН 86-7712-031-9

Rjecnik St