Шибар — простор обрастао шибљем.¹⁾

Шибљика — већа, једрија младица, израсла сама или на дрвету.²⁾

Шикати — 1.³⁾ бости се, ударати роговима у рогове (овнови) 2. пити (алкохол) из чаша на брзину.

Шикнити или шикнути — 1.⁴⁾ ударити 2.⁵⁾ нагли удар млаза воде.

Шикомице — наопачке, наглавачке.⁶⁾

Шиковати — одговарати, пристајати („вако доброј крави шикује се и добра цијена”).⁷⁾

Шикуција — више шикутора.⁸⁾

Шикутор — порески, судски извршилац. Види и шикуција.⁹⁾¹⁰⁾

Шиљбочити — стражарити, чувати.¹¹⁾

Шиљбот — стражар, чувар.¹²⁾

Шиљеже — јагње од годину дана.¹³⁾

Шиљт — обод капе, обично предњи тврди дио који штити од сунца.¹⁴⁾

Шимбра — прибијено пруће по брвнима куће ради жбукања. Оно држи жбуку да не отпадне.¹⁵⁾

Шиндра — дашчице од јеловог или брестовог дрвета за прекривање кућа.¹⁶⁾

Шинтар или шинтер — човјек који лови псе луталице.¹⁷⁾

Шиња — 1.¹⁸⁾ јачи метални обруч на точку кола, оков точка, газећи слој 2.¹⁹⁾ шина на прузи.

Шир — 1.²⁰⁾ широки кожни дио орме преко коњских леђа 2. ширина („не зна се јел већи у вис ил у шир”). Види и ширимице.

Ширимице — по ширини. Види и шир.²¹⁾

Шиф — брод. Германизам. Види и шиф карта.²²⁾

Шиф карта — карта за пут паробродом. Види и шиф.²³⁾

Шифоњер — ормар за одјећу.²⁴⁾

Шићар — корист, добит.²⁵⁾

Шицар — ловац.²⁶⁾

Шишана (понекад и шешана)²⁷⁾ — оријентални тип пушке занатске израде. Тешка је, са оштро засеченом издуженом цеви и шестостраним или петостостраним кундаком. Користили су је јаничари у целом Османском царству, а коришћена је и у Персији, као тврђавска пушка. Прво писано помињање ове пушке у региону је из XVII века, а највише се израђивала у Босни. Домаће варијанте шишане су биле парагун и дуповка.²⁸⁾

Шишано кумство — народни обичај првог шишања косе.²⁹⁾ Детету се по договору узима кум по навршеној првој години. Кум долази у кућу кумчета, понекад се кумче, пре него му се одсече коса, дигне високо увис, са жељом да му толико порасту тело и коса. Затим кум узима кумче у крило, па му одрежу мало косе. Део одрезане косе пада у суд с водом, у који кум убаци новчић, а други део се ставља кумчету под јастук ради заштите од урока. Од тада шишани кум постаје кумчету заштитник, спреман да за њега заложи и живот. После шишања кум се дарује и части. Уобичајено је да шишано кумство траје док су кум и кумче живи, а кад једно од њих умре, онда кумство престаје.³⁰⁾

Шишљага — лутање, базање.³¹⁾

• Љиљана Алексић, Први српски устанак и обнова српске државе - Оружје, Галерија САНУ, Историјски музеј Cрбије, Београд, 2004, ИСБН 8670253682
• Бошко М. Бућан, Рјечник српског говора Кордуна, Завичајни клуб Кордунаша Београд, 2011, ИСБН 978-86-912939-4-9
• Петар Кочић, Јауци са Змијања, Српска књижевност у сто књига, 46, Матица српска, Српска књижевна задруга, Нови Сад, Београд, 1972.
• Симеон Маринковић, Славица Марковић, Читанка за шести разред основне школе, Анђелка Ружић, Креативни центар, Београд, 2015, ИСБН 978-86-529-0192-0
• Јован Д. Панџић, Острвица - Обичаји: Мокро и шишано кумство, Београд, 2003.
• Група аутора, Историјски извори за такмичење у седмом разреду основне школе, Београд, 2010.

Rjecnik Si