Сава Петровић (свештеник)
Сава Петровић, крштено име Стефан (Пољаница, око 1792 — Београд, 3. јун 1861), свештеник, писар у Карађорђевој војсци, игуман и архимандрит манастира Светог Романа и члан Апелационе конзисторије.
Живот и рад
Родио се у Пољаници, гдје су његови родитељи пребјегли од турског насиља. Крштено име му је било Стеван. Учио је школу прво у Ћићевцу, а касније у манастиру Свети Роман.
За вријеме Првог српског устанка је био војник и писар. По слому устанка је остао у свом селу, а Турци су га чак узели за свог писара. Оженио се 1814. и постао је свештеник у манастиру Раваници. Кад му је умрла жена, народ га је изабрао за игумана манастира Светог Романа по смрти дотадашњег игумана Тимотија.
Године 1831. закалуђерио се и постао архимандрит у Нишу, под именом Сава. Током 1832-1833. помагао је да се истјерају Турци из области које је Србија добила ранијим споразумом са Турском. Године 1842. постао је члан апелационе конзисторије у Београду. Умро је у Београду („напречац, ноћу, између 2 и 3 јуна 1861“)1)) а сахрањен је у манастиру Раковици.
Академик
Почасни је члан Друштва српске словесности од јануара 1846.
Литература
- Поменик 634–635 (М. Ђ. Милићевић).
- Гл. ДСС 15 (1862) 320–321 (Аноним).
Вањске везе
- http://www.sanu.ac.rs/Clanstvo/IstClan.aspx?arg=429, Краћа биографија на сајту САНУ
Sava Petrovic (svestenik)