Самар, седласта подлога, која се поставља на леђа товарној животињи (коњу, магарцу, мули) и служи за пренос терета. Реч самар је турског порекла.¹⁾ Самари су се највише правили у јесен, по завршетку пољских радова, када се плете стеља.²⁾ Самар израђује самарџија у својим радионици.

На самару се разликује дрвени део - дрвеница, а испод ње је стеља, од вуненог или кудељног платна и ражене, или ређе, пшеничне сламе.³⁾

Дрвеница се састоји из неколико делова⁴⁾:

• Главар, главина или предњи облук - предњи део самара, који је ближи глави. Обично се прави од буковине и по мери коња. Мера се узима од плећке до другог ребра за коња, а за кобилу до трећег ребра.
• Крстина, крстине, крст, облук или баба је задњи део самара. Такође се прави од буковог дрвета, по мери и укршта се према ширини леђа. На крстини се налазе две куке (коћаци или укрснице).⁵⁾
• Штице, штиге или рибићи (три пара) спајају предњи и задњи део самара. Обично се праве од јасеновог дрвета,⁶⁾ мада цео самар може да се направи од буковог дрвета и онда је јефтинији.⁷⁾ Штице су благо савијене у луку помоћу нагибаче. Лук се постиже тако што се један крај штице подметне испод испод прегаче нагибаче док се слободни крај притиска целом тежином тела надоле. Да се постигла што боља кривина, а дрво остало накривљено, оно се више пута прска врелом водом помоћу крпе закачене за мотку и више пута пари ватром с унутрашње стране, док се не зажари, а затим се нагорени део скида ђелком. Доње штице имају по три рупе, кроз које се провлаче вунене узице и везују за дрвеницу, а дугае штице имају по једну рупу с алком за које се везује колан.⁸⁾
• Колан се налази коњу испод груди и слући за чврто везивање самара. Он се некад плео, као тканина од вуне, а сада се купује код ужара.⁹⁾

Стеља је доњи део самара. Стоји испод дрвенице и служи да се коњ не нажуља. Прави се од вунене или неке друге јаче тканине дужине 4 метара и ширине око пола метра. Да би се добила ширина од 90 центиметара, тканина се укрштавс и ушива, руком или на машини, а затим пуни сламом. Од стеље се прави¹⁰⁾:

• предњи, дужни и задњи венац за које се користи дугачка ражана слама
• јастуци за које може да се користи и краћа слама

Трајање самара зависи од његове употребе и начина одржавања. Дрвеница може да траје и по десет година. Стеља се обично пуни годишње. Понекад сељаци сами пуне стељу, па може да се деси да се на њој појаве неравнине, које цепају стељу и жуљају коња. Дужина трајања тканина зависи од знојења коња, као и од влаге којој је самар изложен.¹¹⁾

• https://books.google.es/books?id=5guzCAAAQBAJ&pg=PA277&lpg=PA277&dq=%D0%9E%D1%82%D0%BE+%D0%94%D1%83%D0%B1%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2+%D0%9F%D0%B8%D1%80%D1%85&source=bl&ots=8pLyCDiN7p&sig=FCQsSFTB55Xy1PGCbh3D6ZcixDs&hl=sr&sa=X&ei=SP9kVdjxLaTP7gayuoLIDw&ved=0CEMQ6AEwBzgK#v=onepage&q=%D0%9E%D1%82%D0%BE%20%D0%94%D1%83%D0%B1%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%20%D0%9F%D0%B8%D1%80%D1%85&f=false, наслов Самарчијски занат у ужичком крају, аутор Загорка Марковић, Милица Бошковић-Матић, година 1954, часопис Гласник Етнографског музеја у Београду, број 17., место Београд, приступ 26. 5. 2015.

Samar