Корисничке алатке

Алатке сајта


свјер

Свјер

Свјер је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Сима Милутиновић Сарајлија. Објављена је најприје у дјелу Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.

Текст пјесме

0001    Кад Русија с Турском заратила,

0002    Петара Први, император руски,

0003    Оправио посланика свога

0004    Михаила Милорадовића

0005    Од старине из Херцеговине

0006    Да понесе Црној Гори књиге

0007    Петровићу Данилу владици

0008    И главаром од Горице Црне.

0009    У књизи их мило поздрављаше

0010    И овако њима говораше:

0011    „Ево има доба неколико

0012    да војујем и да боја бијем

0013    с јеретиком краљем од Швеције,

0014    за одбрану краља пољачкога,

0015    кога браних од краља швецкога,

0016    ал’ он мене учини невјеру

0017    и приступи душманину своме,

0018    душманину и своме и моме.

0019    Но ја јоште имам издајника,

0020    Проклетога Мазепу Ивана,

0021    Војеводу од Русије Мале,

0022    Као Срби Бранковића Вука!

0023    Ни то мени досадило није,

0024    Ни ратнике моје утрудило,

0025    С богом Шведе јесмо рашћерали,

0026    Под Полтавом страшно поб’једили,

0027    А Мазепа живи уфатили

0028    И пољачког повратили краља,

0029    Да се каје што је учинио;

0030    Него ми је Тручин заратио,

0031    И сву силу на ме обратио,

0032    Да освети краља од Швеције.

0033    А мен’ каже вјерна слуга моја,

0034    Вјерни саво Владисављевићу,

0035    Од Попова из Херцеговине,

0036    Да ви славни Црногорци вољени

0037    С Турци мира нигда не имате,

0038    И да мене помоћи можете, -

0039    Пак ев’ шиљем посланика мога,

0040    И уздам се у вишњега бога,

0041    И у мишцу српскога народа,

0042    Особито славна Црногорца,

0043    Да ће мени бити у помоћи,

0044    Да христјански народ избавимо

0045    И славенско име прославимо,

0046    Да сломимо јарма агарјанска,

0047    Благочестја уздигнемо храме,

0048    Оперемо нанешене сраме

0049    Од Турчина општег душманина.

0050    Ви сте с Рус’ма јединога рода,

0051    Исте вјере, славенска језика,

0052    Бит сроднији већ немамо куда

0053    Кад к’о Руси јесте и јунаци;

0054    Па скочите ка сте Црногорци,

0055    Покликните окружне христјане,

0056    Све јунаке на старе налике,

0057    Пак на турску земљу навалите.

0058    Наша војска већ је ударила,

0059    Турке бије, нигда не престаје!“

0060    Тај посланик на Цетиње дође,

0061    Владика га жељно дочекао,

0062    Црногорце на збор сакупио,

0063    Ову њима ријеч говорио:

0064    „Ево браћо, књига од Русије,

0065    ево књига, ев’ и посланиче

0066    од славнога цара христјанскога!

0067    Књига пише и посланик каже

0068    Да је Турчин цару заратио;

0069    Но сад, браћо, ако бога знате,

0070    Сви будимо справни и готови!“

0071    Црногорци кад то разумјеше,

0071    […………………………]

0072    Сви кликнуше а јединогласно:

0073    „Фала да је богу великоме

0074    те смо књиге ове видијели

0075    од нашега цара славенскога,

0076    славенскога пак и ришћанскога,

0077    за којега друго не знавасмо

0078    нако негђе да је у свијету

0079    ђе он за нас ни чути не може!

0080    А кад чуо и за наске знаде,

0081    Ево наше сабље при појасу,

0082    Ево наше пушке у рукама,

0083    Сад и вазда справни и готови

0084    Сви једнако, срца веселога,

0085    Ов’ час ћемо удрити на Турке,

0086    И што брже, то је нама драже,

0087    Што ли пређе, то је нама слађе!“

0088    Владика је ово саслушао,

0089    Цара књиге преписати дао,

0090    Пак преписе био одправио

0091    Уза своје књиге на све стране:

0092    У сву Босну и Херцеговину,

0093    У сва Брда и у Зету плодну,

0094    Да христјани подигну оружје,

0095    С Црном Гором да се приудруже!

0096    Иза тога призива главаре;

0097    Па главари војску подигнули

0098    И на турску земљу ударили:

0099    Опалише села и вароши

0100    Око б’јела Оногошта града,

0101    Око Спужа, око Подгорице,

0102    И около града жабљачкога;

0103    Затворише у градове Турке,

0104    А христјане себе сприљубише.

0105    Да ти бјеше видијети, побре,

0106    Како с’ она војска умложава,

0107    Како трче Брђани јунаци,

0108    Херцеговци и млади Зећани

0109    Под барјаке цара русинскога

0110    Те се друже с војском црногорском,

0111    Не би река, драги побратиме,

0112    Да се иде с Турцим’ боја бити,

0113    Но на игру хладно вини пити

0114    И веселе пјесне попјевати.

0115    Но весеље ово не трајало,

0116    Нако само два мјесеца данах,

0117    Него се је брзо превратило

0118    На србаљску жалости и несрећу;

0119    Јербо худи гласи допадоше:

0120    Да се Петре с Турцим’ умиро,

0121    Не по вољи, него по невољи,

0122    Што га бјеху Турци опколили

0123    Близу Прута, студене ријеке,

0124    Тер му помоћ доћи не могаше,

0125    Ни остало што је војсци нужно.

0126    Ове гласе када разумјеше

0127    И владика и сви Црногорци,

0128    Уплака се мало и велико,

0129    Свак жаљаше ришћанскога цара.

0130    Михаило пође у Русију,

0131    А остави у рат Црногорце.

0132    Како тадер, тако и досадер:

0133    Вино пију, с Турцима се бију,

0134    И браниће с’ док их једног траје

0135    Од свакога, толи од Турчина,

0136    Није сјенка вољност црногорска:

0137    Нејма тога, изван самог Бога,

0138    Црногорце тко би ујармио,

0139    Нако би их најпре погубио,

0140    Но и то би још мучније било.

Литература

  • Сима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.

Svjer

свјер.txt · Последњи пут мењано: 2021/05/30 14:13