Корисничке алатке

Алатке сајта


сергеј_соловјев

Сергеј Соловјев

Сергеј
Соловјев

Рођење:
17. мај 1820.
Москва, Русија

Смрт:
16. октобар 1879.
Москва, Русија

Познат као:
историчар

Сергеј Михаилович Соловјев (рус. Сергей Михайлович Соловьев) (Москва, 5/17. мај 1820 – Москва, 4/16. октобар 1879), руски историчар.

Живот и рад

Родио се у породици свештеника. Завршио је универзитет у Москви 1842. Током 1842—1844. боравио је и студирао у Паризу, Берлину и Хајделбергу. Године 1845. одбранио је магистарски рад Об отношении Новгорода к великим князьям, а 1847 — докторски — История отношений между русскими князьями Рюрикова дома. Од 1847. професор је Московског универзитета.

Током 1850—70-их година С. је објавио низ истраживања, записа, критика, чланака. Водио се принципом који је исказао у својем дјелу Историјска писма (Исторических письмах, 1858): наука је обавезна да одговара на питања живота. Године 1863. појавила се История падения Польши, а 1877. изашла је књига Император Александр I. Политика, дипломатия. С. је написао и неколико дјела посвећених теорији историјске науке (Наблюдения над исторической жизнью народов, Прогресс и религия и др.) и историографији (Писатели русской истории XVIII в., Н. М. Карамзин и его „История государства Российского”, Шлёцер и антиисторическое направление и др.). Затим долази дјело општег стања Русије за владавине Петра Великог — Публичные чтения о Петре Великом (1872). Током 1864—70. године С. је обављао дужност декана историјско-филолошког факултета, а 1871—1877. ректора Московског универзитета. Током задњих година живота је био предсједник „Московского общества истории и древностей российских”.

Испрва славенофил, доцније се приклонио западним либералним схватањима. Имао је негативан став према режиму Николаја Првог, али се у исто вријеме прибојавао сељаштва. По смрти Николаја Првог је предавао историју његовом насљеднику, а од 1866. будућем императору Александру Трећем. Иступао је у заштиту аутономије универзитета.

Главно животно дјело С. је Истории России с древнейших времён. Од 1851. до 1879. изашло је 28 томова, а посљедњи, 29, покривајући период до 1775, изашао је посмртно. Субјективним погледима ранијих историја Русије С. је супротставио идеју историјског развитка. Главним процесима за развитак је сматрао унутрашњи развој (колонизација, оснивање нових градова, централизација), а не освајања. Ово дјело С. је задржало значај до данашњих дана.

Академик

Дописни је члан Српског ученог друштва од 1871.

Литература

  • Sl. N 8 (1870) 783–784 (J. Pervolf).
  • СИЭ 13 (1971) 328–331 (В. И. Корецкий).
  • Большая советская энциклопедия, Москва 24: 1 (1976) 157–158 (В. И. Корецкий).
  • Славяноведение в дореволюционной России, Москва: АН СССР, 1979., 315 (Е. П. Аксенова).

Вањске везе

сергеј_соловјев.txt · Последњи пут мењано: 2023/11/23 00:20