Сељанин Иван је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић. Објављене су у овом облику у дјелу Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1974.

0001    Често Босном књиге проходиле,

0002    Нитко не зна куда књиге ходе,

0003    Куда ходе и коме ли граду;

0004    Књиге оде Ивановој мајки,

0005    Књиге шаље Иван из тавнице:

0006    „Избави ме, мила стара мајко,

0007    Тешка ми је мука додијала,

0008    У тавници девет годин’ дана!

0009    Турци за ме много и не ишту,

0010    Они ишту љубу и дората

0011    У размену моје мудре главе.“

0012    Књигу чита Иванова мајка,

0013    Књигу чита, другу натраг пише:

0014    „Не дам, сине, љубу нит’ дората,

0015    Макар тебе невидила мајка!“

0016    Књигу чита Иван у тавници:

0017    „Ој старице, моја мила мајко,

0018    Или су ти двори опанули,

0019    Или ти је руво повештало,

0020    Или ти је понестало блага

0021    Ил’ баш, мати, за мен’ не мариш,

0022    Кад менека нећеш да искупиш!

0023    Тешка ми је мука додијала,

0024    У тавници девет годин’ дана,

0025    Испод мене ладна вода тече,

0026    По њој плове змије и гуштери,

0027    Те ми моје ране погрђују;

0028    Коса ми је пода се стере,

0029    Полак стерем, полом се покривам;

0030    Брада ми је прси покрила,

0031    Нокти су ми заорао би с њима!“

0032    Књигу чита Иванова мајка,

0033    Књигу чита, грозне сузе лије,

0034    И призива љубу Иванову:

0035    „Ој снашице, моја кошутице,

0036    Хоћеш ли ме, снахо, послушати

0037    Да узјашиш помамна дората

0038    И да идеш Турком у размену,

0039    Да замениш Иванову главу?“

0040    Ал’ беседи Иванова љуба:

0041    „Ој старице, моја свекрвице,

0042    Ја ћу јашит’ помамна дората,

0043    Пак ћу отић’ Турком у размену,

0044    Заменићу Иванову главу!“

0045    Нит’ зорице нит’ бијела данка,

0046    Уранила Иванова мајка,

0047    Пак извела из потаје дору,

0048    Те оседла помамна дората.

0049    Кад је пошла Иванова љуба,

0050    Кад је пошла с Богом путовати,

0051    Пак је стигла у горе зелене,

0052    Ал’ под њом је дорат посрнуо.

0053    Ал’ беседи Иванова љуба:

0054    „Дура, доро, ногу сломио,

0055    И ја млада с тебе врат сломила!“

0056    Кад је стигла у Јелеч планину,

0057    Угледаше Турци Јелечани

0058    И јавише турском цар’ Мурату.

0059    Посла царе дванаест везира

0060    Да увате љубу и дората,

0061    Али дорат не да ни гледати,

0062    А камоли Турком ухфатити.

0063    Ал’ беседи Иван из тавнице:

0064    „Пуштај мене, царе господине,

0065    Пуштај мене из тавнице тавне,

0066    Растави ме из синжира гвожђа

0067    Да уфатим љубу и дората!“

0068    Ал’ беседи турски цар Мурате:

0069    „Не будали, Сељанин-Иване ─

0070    Да ја пуштам тебе из тавнице,

0071    Да т’ раставим из синжира гвожђа

0072    Да уватиш помамна дората,

0073    Тебе ни би нит’ догледале виле,

0074    Некамоли Јелечани Турци!“

0075    Ваташе га дванаест везира ─

0076    Не да им се дорат ни гледати,

0077    Некамоли њима ухфатити.

0078    Ал’ беседи Сељанин Иване:

0079    „Пуштај мене, царе господине ─

0080    Ти постави пашину Турака,

0081    Па ме пуштај, царе, међу Турке

0082    Да уватим помамна дората!“

0083    Превари се турски цар Мурате,

0084    Па он пушта Ива међу Турке,

0085    Растави га из синжира гвожђа ─

0086    Не да му се дорат ни гледати,

0087    Некамоли њему ухфатити.

0088    Ал’ беседи Сељанин Иване:

0089    „Бога вами, Турци Јелечани,

0090    Много јесте и девет недеља,

0091    Некамоли девет годин’ дана

0092    Како мене дорат ни видио није

0093    Пак ме данас дорат не познаје ─

0094    Нек’ ме пусте до две пустинице

0095    Да преварим љубу и дората!“

0096    Превари и Сељанин Иване,

0097    Пустише га Турци до две пустинице.

0098    Ал’ подвикну Сељанин Иване:

0099    „Давор, доро, давор, добро моје,

0100    Зар ме данас, море, не познајеш?“

0101    Стаде дорат канда с’ окамени.

0102    Кад додеде помамна дората,

0103    Па узјаши крилата дората

0104    И врати се натраг у повратак,

0105    Пак подвикну својој вјерној љуби:

0106    „Држ’ се за ме, моја верна љубо!“

0107    Залети се Сељанин Иване,

0108    Пак погуби пашину Турака,

0109    И царевог сина жива уватио,

0110    И веза га у теркије дори,

0111    Однесе га своме двору б’јелом.

0112    Колико га мајка угледала,

0113    Толико је пред њега изишла;

0114    Једва њега дочекала мајка.

0115    Те дозивље три бербера млада ─

0116    Један брије, други мије,

0117    А трећи му нокте зарезује.

0118    Нит’ зорице нит’ б’јела данка,

0119    Уранила Иванова мајка,

0120    Па она ложи огањ ватру живу,

0121    Па испече царевога сина,

0122    Кано чобан јагње о Ђурђеву данку,

0123    Па га зави у б’јеле папире,

0124    И одозго пише на папиру,

0125    Па га шиље турским цар’ Мурату:

0126    „Ево, царе, твог јединог сина

0127    У размену Ивановној глави!“

• Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1974.

---

Seljanin Ivan