Симон Рутар (Крн код Толмина, 12. октобар 1851 — Љубљана, 3. мај 1903), словеначки историчар, археолог и географ. Био је професор гимназије у Горици, Котору, Сплиту и Љубљани.

Гимназију је учио у Горици, а у Грацу је студирао од 1873. до 1876. године.¹⁾ Ту је 1877. положио професорски испит.²⁾ Од 1877. до 1878. предавао је у гимназији у Горици, 1880—1881. у Котору, 1881—1889. у Сплиту, а касније у Љубљани.³⁾ Страдао је 3. маја 1903. у пожару, који је захватио његову кућу. Тада је изгорила и цијела његова архива.

Радио је на археологији, историји, географији и фолклору. Као археолог је створио словенску археолошку терминологију. Сарађивао је у вези са прехисторијским и римским ископавањима у разним стручним часописима. Са Антоном Премерштајном је написао књигу на њемачком о римским цестама и насељима у Словенији 1899.⁴⁾

Као историчар је испрва радио на најстаријој словенској историји и критици извора из тог доба. До почетка 20. вијека је важио за најзначајнијег историчара словенских простора.

Написао је велики број дјела и расправа на разним језицима.

Дописни је члан Српске краљевске академије (Академије друштвених наука) од 1902.

Написао је аутобиографију Ѕ. Rutar: Dnevnik (1869–1874). Trst, Nova Gorica 1972.

• Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, Београд, 1924.3 (М. Кос).
• Библиографија расправа и чланака, T. 1–14. Загреб, Југославенски лексикографски завод, 1956–1986. 10, 296.
• Словенски биографски лексикон, Љубљана, САЗУ. 9 (1960) 175–177 (V. Bohinec).
• ÖBL 44 (1987) 337 (M. Rybár)

• Краћа биографија на сајту САНУ

Simon Rutar