Синовица попа Милутина је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић у дјелу Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа 1846.

0001    Од како је свијет постануо,

0002    Није љепши цвијет процватио,

0003    Што је данас на ову годину

0004    У Врањеву више Коклашина

0005    У онога кнеза Радоице

0006    Синовица попа Милутина,

0007    По имену млада Анђелија;

0008    Ал’ ђевојка сирота остала

0009    Иза оца, јер га изгубила,

0010    Пак остла у стрица својега,

0011    По имену попа Милутина.

0012    Бре каква је цура пристанула!

0013    Глас је дала на четири стране,

0014    Те си на њу свати навалили,

0015    Побратиме, са четири краја,

0016    Те ми проси лијепу ђевојку;

0017    Ал’ Анђуша за свате не мари,

0018    Већ свакога она одбијаше.

0019    То се попу веће досадило

0020    Сваки данак свате причекиват’.

0021    Једно јутро попе уранио

0022    И ишет’о пред бијелу кулу,

0023    Пак дозивље своју снаху милу:

0024    „Иконија, мила снахо моја!

0025    „Хоћу теби нешто говорити:

0026    „Ти имадеш шћерцу на удају,

0027    „Снахо моја, младу Анђелију,

0028    „Ето на њу свати навалили,

0029    „Те ју просе са четири стране,

0030    „Све по избор’ бољи од бољега;

0031    „Ал’ залуду, моја снахо мила!

0032    „Она не ће свата ни једнога;

0033    „Већ што ћемо од живота свога?

0034    „Свати нама храну изједоше,

0035    „Сватски коњи зопцу позобаше,

0036    „Ми остасмо, снахо, сиромаси;

0037    „Већ чу ли ме, моја снахо мила!

0038    „Ти отиђи на бијелу кулу,

0039    „Те ти зовни твоју Анђелију,

0040    „Све јој реци, што је и како је,

0041    „Нек с’ удаје, за кога јој драго,

0042    „Ето, снахо, на бијелој кули

0043    „Сада има свата на пробира,

0044    „Све по избор’ од добријех кућа;

0045    „Ти јој свате кажи по имену,

0046    „И л’јепо је у том разуми,

0047    „Нек обере, кога њојзи драго.”

0048    Кад то чула снаха Иконија,

0049    Она оде на бијелу кулу,

0050    Те дозиивље своју милу шћерку:

0051    „Шћери моја, млада Анђелијо!

0052    „Удаји се, моја шћери драга!

0053    „Ето теби свата на пробира

0054    „Све по избор’ бољи од бољега,

0055    „Узми, шћери, кога теби драго;

0056    „Да ти неке по имену кажем:

0057    „Од првих је, мила шћери моја,

0058    „А од Гацка поља широкога,

0059    „Од богате куће Жарковића,

0060    „Ово ти је добар муштерија;

0061    „А друго је теби муштерија

0062    „Од широка поља Невесиња

0063    „И богате куће Ивковића,

0064    „Хајде, шћери Невесињу равну,

0065    „Тамо теби лоше бити не ће;

0066    „И трећега да ти, Анђо, кажем,

0067    „Од Мостара града бијелога

0068    „Од богате куће Петровића,

0069    „Ово ти је добар муштерија;

0070    „Сада узми, кога теби драго.”

0071    Кад је Анђа мајку разумјела,

0072    Анђа мајци тихо одговара:

0073    „А чу ли ме, мила нано моја!

0074    „Што ми кажеш Гацко поље равно

0075    „И богату кућу Жарковића,

0076    „Ја сам чула, ђе говоре људи

0077    „О Гатачком пољу широкоме,

0078    „Око њег’ су велике планине:

0079    „Једно Равно, а друго Чемерно,

0080    „А треће је Голија планина;

0081    „Тамо снијег нигда не престаје,

0082    „Већ све лежи један на другоме;

0083    „Тога свата ево, мати, не ћу.

0084    „Што ми кажеш Невесиње равно

0085    „И богату кућу Ивковића,

0086    „Ја сам чула, ђе говоре људи

0087    „А о томе Невесињу равном,

0088    „Да ту нема никакове цркве:

0089    „Ни тога ти, мајко, свата не ћу:

0090    „Што ми кажеш кућу Петровића

0091    „Од Мостара града бијелога,

0092    „Чула јесам, ђе говоре људи,

0093    „У Мостару граду бијеломе

0094    „Добро стоји кућа Петровића,

0095    „Тамо рађа вино и шеница,

0096    „Око њег’ су цркве манастири:

0097    „Ја ћу поћи ка Мостару граду.”

0098    Кад је мати ријеч саслушала,

0099    Брзо трчи низ бијелу кулу,

0100    Пак ђеверу попу долазила,

0101    Те му каза, што је и како је:

0102    А кад попе снаху разумијо,

0103    Он отиде на бијелу кулу,

0104    Ђено сједе господа сватови,

0105    Па им попе пође говорити:

0106    „О сватови, моја браћо драга!

0107    „Ви се моме двору потудисте

0108    „А просити моју синовицу,

0109    „Фала вама, браћо моја драга!

0110    „На поштењу и на вашем труду,

0111    „Који сте се мени потежили:

0112    „Ево сада, моја браћо драга!

0113    „Анђа узе себи заручника

0114    „По имену Петровић-Стевана

0115    „Од Мостара града бијелога,

0116    „Хоће поћи ка Мостару граду.”

0117    Када свати њега разумјеше,

0118    Тад’ се попу смјерно поклонише,

0119    Још лијепо њему зафалише,

0120    Оде сваки свом бијелу двору,

0121    Сам остаде Петровић Стеване:

0122    Узе јунак лијепу ђевојку,

0123    Па је баца за се на вранчића,

0124    Оде здраво бијелу Мостару:

0125    Када дође двору бијеломе,

0126    Узе Анђу за бијелу руку,

0127    Те је води у бијелу цркву,

0128    И вјенча је себи за љубовцу:

0129    Лијеп пород изродио шњоме:

0130    Двије шћери и четири сина.

0131    Бог сам знаде јели тако било,

0132    А ми, браћо, да се веселимо.

• Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета.
• Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа 1846. Исто издата и у Београду, 1988.

---

Sinovica popa Milutina