Смрт Даничића Ђура је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић. Објављене су у овом облику у дјелу Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.

Ова тужна пјесма спомиње Ђуру Даничића, који је тешко болестан и скоро на умору већ седам година. Исцрпљена од чекања, његова жена хоће да се преуда и не чекајући његову смрт. Долазе и сватови пошто је она поручила да је Ђуро мртав. Видјевши да се дијели његова имовина док је још жив, Ђуро скаче и уз помоћ слугу посјече све сватове и жену. Након тога умире.

0001    Фала Богу да је великоме,

0002    Је ли гр’оте и је ли срамоте

0003    Зачуло се од настања св’јета,

0004    Што у Лиму близу Сарајева.

0005    Разбоље се Даничићу Ђуро,

0006    Он болује за седам година,

0007    Нит’ умире, нити бољи бива,

0008    Кроз кожу му кости виријаху.

0009    Досади се вјереној љубовци,

0010    И досади сестрици Милици,

0011    Па већ Ђура болна не преврћу,

0012    Нит’ му носе честите понуде,

0013    Како су се биле научиле.

0014    Ал’ приступа остарела мајка,

0015    Нема мајка но њега једнога,

0016    Рони сузе јутром и вечером,

0017    Јер остаде стара саморана,

0018    А не може сину да поможе,

0019    Него зове ћерцу и снашицу:

0020    „Ђе сте, јадне, у јаду кукале!

0021    “Или Ђура мога преврћите,

0022    „Ил’ га жива у земљу турите,

0023    “Ваше срце окаменило се!

0024    „Кад нећете Ђура, кога ћете?“

0025    Оне чују, ал’ за то не хају.

0026    Кад је било дану око подне,

0027    Приступљује Ђурова љубовца,

0028    И овако њему проговара:

0029    „Јеси л’ болан, Даничићу Ђуро,

0030    “Јеси л’ болан, отли умријети?

0031    „Како ћеш ме младу оставити?

0032    “Ја ћу ти се преудати, Ђуро,

0033    „Мене просе за живота твога,

0034    “Удаћу се у прву неђељу.„

0035    Јекну Ђуро као горски вуче,

0036    Сва се кула из темеља љуљну:

0037    “Аох, рече, до Бога једнога,

0038    „Што си, јадни Ђуро, дочекао!

0039    “Причекај ме, кучко а не љубо,

0040    „Док ми душа заборави т’јело,

0041    “Пак с’ удаји за кога ти драго.

0042    „Ако л’ шећ се приђе удавати,

0043    “Удаји се, злосретно ти било.

0044    „Буд ли ћеш се удавати, Анђе,

0045    “У мом двору за живота мога,

0046    „Су што ћеш ми свате дочекати?

0047    “Чим ли ћеш их, Анђо, даровати?„

0048    Срдито му она одговара:

0049    “Ти не мисли за моје дарове,

0050    „Него мисли за твоје невоље.

0051    “Ако немаш блага и дарова,

0052    „Имаш коња и имаш оружја,

0053    “Џевердана и бритких сабаља,

0054    „И ођела којег таког нема,

0055    “Свакако би пусто остануло.„

0056    Ондар вели Даничићу Ђуро:

0057    “Буд’ ли ћеш ми кућу поробити,

0058    „Шта ће моја остарела мајка?

0059    “Ко ће мајку стару преранити?

0060    „Ко ли ће је стару укопати?

0061    “Какав ли јој начин учинити?

0062    „Но те молим и Богом уклињем,

0063    “Пушти мене с миром умријети,

0064    „А на дар ти све моје имање,

0065    “Удаји се за кога ти драго,

0066    „Прерани ми остарелу мајку,

0067    “И удај ми сестрицу Милицу,

0068    „Не гријеши моју и твоју душу,

0069    “Да се вуку од врата до врата,

0070    „Јер су моје залуд њекад биле,

0071    “Сад их тебе на аманет дајем.„

0072    Она слуша, ал’ абера нема,

0073    Него пише јарану Ивану:

0074    “О Иване, о љубави стара,

0075    „Купи свате, ајде брже по ме

0076    “У неђељу која прва дође,

0077    „Јере ми је Ђуро преминуо,

0078    “Остала сам удовица млада,

0079    „Млоги су ме до сада просили,

0080    “Пак се бојим и себе и тебе,

0081    „Да ме не би силом уграбили,

0082    “Нас двојицу ондар раставили.„

0083    Кад Ивану ситна књига дође,

0084    На брзо је свате покупио,

0085    Брже Лиму иде на крајину,

0086    У двору су свати улазили,

0087    Лијепо их кучка дочекала.

0088    Кад то виђе Даничићу Ђуро,

0089    Трострука га увати грозница,

0090    Зубим’ шкрипи, а из срца јечи,

0091    Он проклиње данке и године

0092    Када се је на свијет родио,

0093    На што није давно преминуо,

0094    Пак дозива вјерне слуге своје:

0095    “Богу вама, моје вјерне слуге,

0096    „Пашите ме свиленијем пасом,

0097    “Понес’те ме доље код сватова,

0098    „Да ја видим колико је свата,

0099    “И чим куја дарива сватове.„

0100    Листо су га слуге послушале,

0101    Пасаше га свиленијем пасом,

0102    И свезаше марамицом главу,

0103    Кајишима плећи утегнуше,

0104    Однесоше на доње таване.

0105    Када виђе љубу Анђелију,

0106    Ђе оружјем дарива сватове,

0107    Старом свату сабљу оковану,

0108    Циче Ђуро, чу се до облака:

0109    “Јаох њему до Бога једнога!

0110    „Љуто ли сам Богу сагр’јешио

0111    “Кад дочеках у двору мојему,

0112    „Да се моја љуба преудаје

0113    “За живота и младости моје.„

0114    Сви сватови тад се зачудише,

0115    И ниједан не рече ријечи,

0116    Него гледа Ђурово оружје

0117    Пусту сабљу нову демишкињу,

0118    Да је таке ни у цара нема.

0119    Сабља иде од руке до руке,

0120    Нико сабљу извадит’ не може,

0121    Нит’ се пуста даде извадити.

0122    Даше сабљу Даничићу Ђуру,

0123    Када Ђуру у рукама дође,

0124    Сама му се сабља извадила,

0125    Прва му се снага повратила,

0126    Љуби сабљу, а Бога призива:

0127    “Буд’ ми, Боже, данас у помоћи!„

0128    Трже снагом, кидиса животом,

0129    Те у свате јуриш учинио,

0130    Ђуро с’јече, припомажу слуге,

0131    Ниједнога жива не пуштише.

0132    Побјеже му љуба Анђелија,

0133    За њом трче Ђурови ђетићи,

0134    Уватише, Ђуру поведоше.

0135    Тадар рече Даничићу Ђуро:

0136    “Оди к мени, моја вјерна љубо,

0137    „Све сам твоје свате даривао,

0138    “И тебе је право даривати.„

0139    Ману сабљом, од’сјече јој главу.

0140    Брже трчи на меке душеке,

0141    Паде Ђуро трудан и уморан,

0142    Како паде, горе не устаде,

0143    Но умрије, жалосна му мајка!

• Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.
• Пјесме јуначке средњијех времена, књига седма, Београд, 1900.

---

Smrt Danicica Djura