Смрт Маркова је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Сима Милутиновић Сарајлија. Објављена је најприје у дјелу Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.

0001    Гором греди Краљевића Марко

0002    на Шарчићу коњу великоме,

0003    оде му се Шарац потицати,

0004    низ образе сузе просипати,

0005    Краљевић му бесједио Марко:

0006    „Дура Шаро, дура добро моје!

0007    Од како сам тебе набавио,

0008    ево данас сто и шест годинах,

0009    нијеси се нигда спотакао,

0010    и низ образ сузе просипао,

0011    то ли ћемо оба погинути,

0012    ја ли оба, ја л’ један, Шарине.“

0013    А вила га са горе кликала:

0014    „О делијо, Краљевићу Марко!

0015    Ћерај коња на врг од планине,

0016    на Урвину широку планину,

0017    надклони се на бунар на воду,

0018    па ћеш виђет ђе ћеш умријети.“

0019    А Краљевић наћера Шарчину

0020    на Урвину широку планину,

0021    надклони се на бунар на воду,

0022    а кад виђе да ће умријети,

0023    тада Краљић Марко проговара:

0024    „О свијету, лаживи цвијету!

0025    Живљег триста и седам годинах,

0026    данас ми је умријети жао,

0027    ка и јуче да сам настануо.“

0028    Па дебела посјече Шарина,

0029    затури га под буково шушље;

0030    сломи копје на двоје на троје

0031    па га тури у бунар у воду,

0032    баци топуз с Урвине планине,

0033    дотури га у воду Дунаво,

0034    свуче Марко зелену доламу,

0035    прострије је на земљицу црну,

0036    на њу Марко боловат отиде,

0037    па довати дивит и артије

0038    те написа лист књиге бијеле

0039    и тури је друму на средину,

0040    а зађеде у јелову грану,

0041    њом се Краљић поздравио Марко,

0042    побратиму старцу патријару

0043    од бијеле Вилендара цркве,

0044    још у књизи бесједио Марко:

0045    „Носите ме цркви Филендару,

0046    закопајте под патос од цркве,

0047    не чин’те ми гроба ни мрамора,

0048    нек се боје по крајини Турци

0049    и од мртва Марка Краљевога.“

0050    Још остави три ћемера блага:

0051    један ћемер ко га онђе нађе,

0052    други ћемер ко ће носит Марка,

0053    трећи ћемер за опијевање.

0054    Пак се Краљић преставио Марко,

0055    лежи мртав за неђељу данах.

0056    Ко год Марка мртца наођаше,

0057    свак мњаваше да Марко спаваше,

0058    нико к њему наљест не смијаше,

0059    но свраћаше с пута покрај пута

0060    е ће сана пробуди Марка

0061    па му Марко изгубити главу;

0062    док ево ти црна калуђера

0063    из бијеле Вилендара цркве,

0064    јоште ш њиме Мијаила ђака,

0065    кад ли мртва сагледаше Марка,

0066    од Марка се мртва препадоше,

0067    свак мњаваше да Марко спаваше,

0068    покрај пута свраћат отидоше,

0069    угледаше бијелу хартију

0070    у јеловој зађенуту грани.

0071    Кад калуђер књигу проучио,

0072    ал’ се Марко бјеше преставио,

0073    па дебела одјаха ђогина,

0074    Краљевића мртва товарио,

0075    оћера га Вилендари цркви,

0076    закопа га под партос од цркве,

0077    не чини му гроба ни мрамора,

0078    нек се боје по крајини Турци

0079    и од мртва Марка Краљевића,

0080    а узе му три ћемера блага,

0081    узео је што је заслужио

0082    кад је Марка мртва послужио.

• Сима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.

Smrt Markova