Смрт Стојана Мартинова је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић. Објављене су у овом облику у дјелу Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.

0001    Два гаврана долећеше врана

0002    Од Ријеке преко Вртијељке

0003    Из Саџавца џупе Загарачке,

0004    Голога се врха уфатише,

0005    Рудинице испод Очинића,

0006    Ево тице нигђе не падоше,

0007    Но падоше на равно Цетиње,

0008    На бијелу кулу Мартинову.

0009    Пак излази Стане Станојева,

0010    Пак тицама добро јутро зваше:

0011    „Добро јутро, два галића врана,

0012    “Оклен ве је срећа донијела,

0013    „Да нијесте тамо од Саџавца,

0014    “Од Саџавца жупе Загарачке?„

0015    Један граће, други проговара:

0016    “Ми смо јутрос тице од Саџавца.„

0017    А она им опет бесјеђаше:

0018    “А за Бога, двије тице вране,

0019    „Виђесте ли господара мога

0020    “И мојега сина јединога?

0021    „Лајаху ли важге на торину?“

0022    Један граће, други проговара:

0023    „Да ти кажем, Стане Станојева,

0024    “Ради бисмо добре казат’ гласе,

0025    „Ма нећемо, но што је истина.

0026    “Синоћ су ти здрави замркнули,

0027    „Јутрос су им Турци ударили,

0028    “Љешкопољци и Подгоричани,

0029    „И твога су уфатили сина,

0030    “И твоју су снаху заробили,

0031    „Унука ти њојзи на рукама,

0032    “Поведоше шеер-Подгорици.

0033    „Ал’ се загна једно клето Туре,

0034    “На торину господара твога,

0035    „Да м’ остружи стругу од оваца.

0036    “А кад виђе млади Станојица,

0037    „Он западе за каменом станцем,

0038    “Од образа ужди џевердана,

0039    „И оно је погодио Туре,

0040    “Посред паса, ђе му не да гласа,

0041    „Црној га је земљи оборио.

0042    “Ал’ се загна други од Турака,

0043    „Да отвори стругу од оваца.

0044    “Листо ми је пушку напунио,

0045    „И погуби другога Турчина,

0046    “Погоди га измеђ’ лопатица,

0047    „Не даде му тора отворити.

0048    “А кад виђе млади Станојица,

0049    „Јер је сила турска приступила,

0050    “Сам је јунак тора отворио,

0051    „И бијеле овце завабио,

0052    “Бјежи шњима преко Зете равне,

0053    „И угази шњима у Морачу.

0054    “Ма ли му је лоша срећа била,

0055    „Е се нађе једно клето Туре,

0056    “И запали свога џевердана

0057    „На твојега мила господара,

0058    “Дивно га је Туре погодило,

0059    „Под тепелак у чело јуначко,

0060    “Ни жива га земља не дочека.

0061    „А друго се заиграло Туре,

0062    “Уграби му главу и оружје,

0063    „И пусте му предвојише овце,

0064    “Заврнуше преко Зете равне,

0065    „Погнаше их шехер-Подгорици.

0066    “А скочише овчари чобани,

0067    „А на име два брата Катнића,

0068    “Два Катнића и два Ненезнића,

0069    „Неколико овац’ завратише,

0070    “И један ми ужди џевердара,

0071    „И погоди једног од Турака,

0072    “Мужевљу ти главу уграбио,

0073    „И његово јуначко оружје.“

0074    Кад то зачу Стане Станојева,

0075    Циче јадна како змија љута,

0076    Прси бије, грозне сузе лије,

0077    Па довати ножа бјелокорца,

0078    Те је своје косе расплетала,

0079    Как’ расплете, тадер и окиде.

0080    Пак ми скупи неке Цетињане,

0081    Шњима тамо пут Саџавца пође.

0082    Док на Зету воду долазише,

0083    Ту је браћу своју оставила,

0084    Сама пође шехер-Подгорици,

0085    У онога бег-Осман-Агића.

0086    Закуми га и два и три пута,

0087    Пред њим паде на кољена млада,

0088    Сузе рони, овако говори:

0089    „Богом брате, бего Осман-агић,

0090    “Ако си ми погубио сина

0091    „И бијеле овце запљенио,

0092    “То ти Богом, бего, просто било,

0093    „Ал’ ми пушти сина јединога,

0094    “И унука лудога Мићуна,

0095    „Да се моја не угаси св’јећа,

0096    “Јере немам другога порода.„

0097    На то се је бего смиловао,

0098    Пушти њојзи сина и унука,

0099    Шњима пође ломној Гори Црној.

• Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.
• Пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу и о војевању Црногораца, књига осма, Београд, 1900.

---

Smrt Stojana Martinova