Смрт Јова Деспотовића је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић у дјелу Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845.

0001    Разбоље се Деспотовић Јово

0002    У Сријему у тој земљи равној

0003    У лијепу селу Купинову,

0004    На смрт је се Јово разбољео,

0005    Па дозивље слугу Милутина:

0006    „Милутине, вјерна моја слуго!

0007    „Ти упрегни коње у хинтове,

0008    „Пак ти трчи, штогођ брже можеш,

0009    „Крушедолу б’јелу манастиру,

0010    „Те ми зовни мог рођеног брата,

0011    „Мога брата, Максима владику

0012    „И кажи му, ништа не затаји,

0013    „Да сам се ја на смрт разбољео;

0014    „Пак оданле окрени хинтове,

0015    „Трчи брже мјесту Беркасову,

0016    „Те ми зовни моју стару мајку,

0017    „Стару моју мајку Анђелију,

0018    „Ал’ њој немој право казивати,

0019    „Да сам се ја на смрт разбољео,

0020    „Већ јој кажи од мене поздравље,

0021    „Да се ја сад на војску опремам

0022    „Преко мора за девет година,

0023    „Па је зовем, да ме благослови.”

0024    То је слуга хитро послушао,

0025    Те упреже коње у три реда,

0026    Оде право дивну Крушедолу,

0027    Те казује Максиму владици,

0028    Да се Јово на смрт разбољео,

0029    Пак оданле окрену хинтове,

0030    Оде право мјесту Беркасову,

0031    Те казује мајци Анђелији,

0032    Да се Јово на војску опрема

0033    Преко мора за девет година,

0034    Пак је зове да га благосови.

0035    Вели њему мајка Анђелија:

0036    „Милутине, наша вјерна слуго!

0037    „Причекај ме три бијела дана,

0038    „Док ум’јесим бијеле колаче

0039    „И док спремим танане кошуље,

0040    „Да понесем на дар моме Јову.”

0041    Ал’ говори слуга Милутине:

0042    „Ој Бога ми, госпо Анђелија!

0043    „Јово тебе чекати не може,

0044    „Јер је њему хитна књига дошла;

0045    „Већ понеси у брашну колаче,

0046    „А кошуље у бијелу платну.”

0047    Од ина се мајци не могаше,

0048    Веће спреми у брашну колаче,

0049    А кошуље у бијелу платну,

0050    Паке сједе у лаке хинтове,

0051    Отидоше преко Ср’јема равна.

0052    Кад су били близу Купинова,

0053    Око двора слуге гологлаве,

0054    А пуштени коњи по ливади

0055    Без седала и без покораваца,

0056    Нит’ се чују бубњи ни свирале,

0057    Нит’ се вију алаји барјаци;

0058    Тад’ говори мајка Анђелија:

0059    „Милутине, наша вјерна слуго!

0060    „Кад се Јово на војску опрема,

0061    „Што му слуге иду гологлаве?

0062    „Што с’ пуштени коњи по ливади

0063    „Без седала и без покроваца?

0064    „Што не бију бубњи и свирале?

0065    „Што с’ не вију алаји барјаци?”

0066    Вели њојзи слуга Милутине:

0067    „Драга госпо, мајко Анђелија!

0068    „Ваља да је господар на ручку,

0069    „Па у здравље пије рујно вино

0070    „И за срећна пута Бога моли,

0071    „За то су му слуге гологлаве;

0072    „Што су врани коњи по ливади

0073    „Без седала и без покроваца,

0074    „Пуштени су да се понапасу,

0075    „Спремају се далек’ путовати;

0076    „Бубњи били, пак су и престали;

0077    „Вијали се алаји барјаци,

0078    „Дуну вјетар од Фрушке планине,

0079    „Па барјаке земљи положише.”

0080    Кад су били пред бијеле дворе,

0081    Ту се мајка јаду досјетила;

0082    Кад уљезе у бијеле дворе,

0083    Ал’ се Јово са душицом бори,

0084    Више њега Максиме владика,

0085    Чати брату самртну молитву.

0086    Кад то виђе мајка Анђелија,

0087    Закукала, кано кукавица:

0088    „Јао Јово, моје ране грдне!

0089    „Што ће, Јово, Сријем земља равна?

0090    „Што ће, Јово, твоји б’јели двори?

0091    „Што ће, Јово, твоји врани коњи,

0092    „Врани коњи и сиви соколи?

0093    „Што ће, Јово, твоје пусто благо?

0094    „Што ће, Јово, твоја вјерна љуба?

0095    „Што ће, Јово, твоја стара мајка?”

0096    Тад’ се Јово из мртвих поврати,

0097    Па мртвачким проговара гласом:

0098    „Сријем земља стећ’ ће господара

0099    „Ил’ бољега, или ће горега;

0100    „Моји коњи и сиви соколи

0101    „И бијели украј Саве двори

0102    „Моме брату Змајогњеном Вуку;

0103    „Моје благо мојој старој мајци,

0104    „Нек се рани и ода зла брани;

0105    „Моја љуба, ал’ је рода туђа,

0106    „Она ме је често опадала

0107    „Моме брату Максиму владици:

0108    „ „Деспот Јован ходи по Сријему,

0109    „ „Те он љуби младе и ђевојке;” ”

0110    „Ал’ ни њојзи жао не учин’те:

0111    „Подајте јој три товара блага,

0112    Нек се рани, док је срећа нађе.”

0113    То изусти Деспотовић Јово,

0114    То изусти, а душу испусти.

• Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета.
• Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845. Исто издата и у Београду, 1988.

---

Smrt Jova Despotovica