Снахе деспотове и делије је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић. Објављене су у овом облику у дјелу Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1974.

0001    Рано ране снаје деспотове,

0002    Рано ране у бијелу цркву,

0003    У бијелу Раваницу цркву,

0004    Собом воде дијете Лазара.

0005    Кад су оне близу цркве биле,

0006    Близу беле Раванице цркве,

0007    Сретоше ји две њине делије,

0008    Па им божју помоћ називају:

0009    ”Божја помоћ, снаје деспотове!”

0010    Ал’ беседе снаје деспотове:

0011    ”Здраво да сте, две делије младе,

0012    Две делије славна деспот-Ђурђа!”

0013    Беседе им две делије младе:

0014    ”Лепе ти сте, снаје деспотове,

0015    Лепе ти сте од овога света,

0016    Ал’ залуд вам сва лепота ваша

0017    Кад љубите ноћцу без месеца,

0018    Бео данак без сунашца јарка!”

0019    Оне муче, ништа не беседе,

0020    Очима се сагледале младе,

0021    Па се белу двору повратиле.

0022    Кад су биле прид двором бијелим,

0023    Ал’ прид двором славан деспот Ђурђу.

0024    Како иде дијете Лазаре,

0025    А он паде деду на колену:

0026    ”Да мој деко, славан деспот-Ђурђу,

0027    Уранила моја мила мајка,

0028    Мила мајка и Деспина стрина,

0029    У Деспина, милостива стрина,

0030    Ураниле у бијелу цркву,

0031    У бијелу Раваницу цркву,

0032    Собом воде мене дете Лазу;

0033    А кад оне близу цркве биле,

0034    Сретоше ји две наше делије,

0035    Па им божју помоћ називали –

0036    ,Божја помоћ, снаје деспотове,

0037    Лепе ти сте од овога света,

0038    Ал’ залуд вам сва лепота ваша

0039    Кад љубите ноћцу без месеца,

0040    Бео данак без сунашца јарког!”

0041    Беседи му славан деспот-Ђурађу:

0042    ”Ој, Лазаре, моје чедо драго,

0043    Па шта вели твоја мила мајка,

0044    Мила Мајка и Деспина стрина,

0045    И Деспина, милостива стрина?”

0046    Беседи му дијете Лазаре:

0047    ”Оне муче, ништа не беседе,

0048    Очима се сагледаше младе,

0049    Па тек грозне сузе проронише.”

0050    Ал’ беседи славан деспот-Ђурђу:

0051    ”Можеш ли ји, Лазо, познавати,

0052    Познавати две делије младе?” –

0053    ”Ја ји могу, дедо, познавати –

0054    Све у чистом зеленом скерлету!”

0055    Кад ујутру данак освануо

0056    И јарко је огрануло сунце,

0057    Ђурађ дозва дванајест делија

0058    И дозива дијете Лазара:

0059    ”Познај, дете, две делија младе!”

0060    Беседи му дијете Лазаре:

0061    ”Не могу ји познавати, дедо,

0062    Јели су се рувом приобукли,

0063    Све у чистом црвеном скерлету!”

0064    Десет Ђурађ прави погубио;

0065    Њему веле две делије младе:

0066    ”Господару славан деспот-Ђурђу,

0067    Ти си десет прави погубио,

0068    Ми смо били, ми смо беседили!”

0069    Он сагуби две делије младе

0070    И освети миле снаје своје.

• Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1974.

Snahe despotove i delije