Српска офанзива у долини Јужне Мораве 1876.

Српска офанзива у долини Јужне Мораве 1876, представљала је почетне операције српске војске на моравском ратишту почетком јула 1876. са циљем да се Ниш стави под опсаду. Моравска војска под командом генерала Михаила Черњајева наступала је у шест праваца са 4 колоне и са два одреда. Напади главних колона окончали су се неуспехом и враћањем на полазне позиције. Књажевачки одред је заузео Бабину главу, али није успео да заузме Белу Паланку. Због продора Турака у долину Тимока офанзива је обустављена.

На почетку Првог српско-турског рата главни правац српске офанзиве је био у смеру долине Јужне Мораве, а план је био да се што раније победи турска војска, која се концентрисала у подручју Ниша.¹⁾ Моравска војска од 68.000 војника под командом руског генерала Михаила Черњајева требала је да изврши тај задатак.²⁾ У саставу Моравске војске биле су Јужноморавска, Дунавска и Шумадијска дивизија обе класе и Западноморавска дивизија 1. класе.³⁾ Моравска војска требала је да напредује према Нишу правцем Алексинац—Суповац—Мрамор—Ниш и са једном колоном, која би обилазила преко Грамаде на Виник према Нишу.⁴⁾ Касније је дошло до промене плана и уместо директног напада одлучено је да се Ниш опседа, а Западноморавска дивизија је преусмерена у састав Ибарске војске.⁵⁾ Моравска војска је подељена у неколико колона, од којих су неке упућене да пресеку везу Ниша са осталим областима Турске.⁶⁾ Од 87 батаљона Моравске војске само је 59 батаљона одређено за операције ван граница тадашње Кнежевине Србије, а остали батаљони задржани су као резерва код Алексинца и Делиграда.⁷⁾

Офанзива је почела 2. јула 1876. Створене су 4 различите колоне.

• Десна или Вукањска колона од 10 батаљона била је под командом Косте Бучевића. Њен задатак био је да заузме Прокупље и настави напредовање према Нишу садејствујући са главном суповачком колоном.⁸⁾
• Главна или суповачка колона од 15 батаљона била је под командом пуковника Милутина Јовановића. Њен задатак је био да најпре заузме мостобран код Мрамора, пресече пут Ниш Лесковац и да покуша да заузме Ниш.⁹⁾
• Међуколона код Катуна имала је три батаљона и требала је да заузме Топонички вис и да одржава везу између главне и громадске колоне.¹⁰⁾
• Лева или грамадска колона колона од 20 батаљона била је под командом пуковника Љубомира Узунмирковића, а њен задатак је био да пође из Сврљига, пређе границу код Грамаде, демонстративно наступа према Нишу и по могућности да пресече везу Ниша и Пирота.¹¹⁾

Под командом Моравске војске била су и два одреда. Књажевачки одред од 8 батаљона под командом Ђуре Хорватовића био је концентрисан код Тијовца, а требао је да заузме Бабину греду и Белу Паланку и да спречава долазак турских појачања из Софије према Нишу.¹²⁾ Одред на Јанковој клисури од 4 батаљона под командом Стевана Биничког требао је да затвори Јанкову клисуру и спречи продор Турака од Куршумлије према Крушевцу.¹³⁾ Поред тога било је и 500 бугарских добровољаца у одреду на Кориту и Кади-богазу, а њихов циљ је био да подстакну Бугаре на устанак против Турака.¹⁴⁾ Пред почетак српске офанзиве Турци су имали око 35.000 војника редовне војске и 30.000 нередовне војске.¹⁵⁾ На путу према Нишу било је још 25.000 турских војника, чији долазак се очекивао за три седмице.¹⁶⁾ Турци су највише својих снага распоредили на северним прилазима Нишу, а на боковима су имали слабије снаге. На Мрамору су имали само три батаљона, па је ту био планиран главни удар српске војске.¹⁷⁾

Генерал Михаил Черњајев је због гласине, да из Софије долази 5.000 турских војника, прерасподелио 10 батаљона из грамадске колоне у Књажевачки одред и онда је он сам кренуо са тим одредом према Бабиној глави.¹⁸⁾ Пошто је грамадска колона била ослабљена за њу је одредио да не прелази границу, него да остане на Грамади. Међутим Врховна команда је наредила да та колона ипак крене у напад.¹⁹⁾ Главна српска колона прешла је границу код Суповца и поделила се на две потколоне, тако да је лева наступала према Мрамору, а десна преко Сечанице на Тумбу.²⁰⁾ Колона је 2. јула 1876. лако прешла границу растеравши турске граничаре са њихове карауле. До подне српска артиљерија је успела да ућутка турску артиљерију и онда је српска пешадија кренула у напад.²¹⁾ Међутим долазак турског појачања од 3 батаљона поколебао је најпре смедеревску бригаду, чије повлачење је за собом повукло и преосталу војску главне српске колоне.²²⁾ Вукоњска колона је кренула из Вукоње преко Клисуре и Гребца према Прокупљу у 3 сата ујутро.²³⁾ Колону је успоравао лош пут, а нешто су се задржали и због отпора код турске карауле Гребац.²⁴⁾ У близину Прокупља стигли су у 11 сати. Српска пешадија је успела да сатера Турке са неколико висова и натера их у главни редут за обрану Прокупља.²⁵⁾

Турцима је стигао један батаљон помоћи и предвече су извели успешан контранапад и натерали су вукоњску колону да се повуче до Вукоње.²⁶⁾ Грамадска колона је била ослабљена, па је уместо 20 имала само 10 батаљона, али чак и од тих десет само се пет налазило на положају за напад, а пет је било на маршу према полазном положају. Иако је Черњајев наредио да та колона не напада Врховна команда је наредила да крене у напад. Грамадска колона је након лаког овладавања пограничним караулама неометано дошла до Кнез-Села.²⁷⁾ Иако није била узненемиравана колона се повукла назад, јер се осећала сувише слабом.²⁸⁾ Катунска колона је обавила задатак и успела је да заузме Топонички вис, али због неуспеха осталих колона наређено је да се повуче на границу.²⁹⁾ Повлачење колона пољуљало је самопоуздање српске војске.

Турци су у Јанковој клисури имали 2 батаљона редифа, 500 Черкеза и Албанаца и нешто нередовне коњице.³⁰⁾ Крушевачки одред под командом Стевана Биничког требао је да само брани излаз из Јанкове клисуре и на тај начин штити позадину Моравске војске и спречи продор Турака према Крушевцу.³¹⁾ Стеван Бинички је самоиницијативно одлучио да заузме Јанкову клисуру, па је крушевачки одред кренуо у напад у зору 2. јуна из села Разбојна.³²⁾ Најпре су отерали турске граничаре са њихове карауле и после тога су се сукобили са Турцима на њиховом главном положају на Чучалу.³³⁾ До 11 сати успели су да потисну Турке према Блацу. Због блатњавог земљишта нису даље напредовали, него су се утврдили на Чучалу.³⁴⁾ Турци су покушали контранападом да потисну крушевачки одред, али након пораза Бинички их је са својом војском гањао, све док коњ од Биничког није пао.³⁵⁾ Остали су на Јанковој клисури до 8. јула.

Јуриш на Бабину главу

Књажевачки одред под командом Ђуре Хорватовића није сачекао појачања и сукобио се на граници код Пандирала.³⁶⁾ Због жестоког турскога отпора границу су прешли тек око 13 сати и до Бабине главе стигли су око 16 сати, па је Хорватовић напад одложио за следећи дан.³⁷⁾ На Бабиној глави је било изузетно јако турско утврђење због значаја за контролу комуникација моравског и тимочког бојишта.³⁸⁾ Утврђења на Бабиној глави штитила су пут Ниш—Пирот—Софија, а у исто време одатле се могло наступати према Књажевцу на север.³⁹⁾ Онај ко је са севера нападао Бабину главу морао је да наступа преко откривеног земљишта. Бабина глава је била опасана са три реда ровова, а на врху је био петоространи редут.

Турци су у време доласка Књажевачког одреда имали само три чете на Бабиној греди, али преко ноћи су на положај довукли шест батаљона.⁴⁰⁾ Следеће јутро Турци су предухитрили Књажевачки одред, па су први артиљеријском ватром спречавали да се развија главнина српских снага.⁴¹⁾ Први су предузели и пешадијски напад на српско лево крило, који је Хорватовић једва зауставио слањем једнога батаљона.⁴²⁾ Међутим и даље је била критична ситуација на левом крилу, све док није стигла вест да долази Михаил Черњајев са 10 батаљона.⁴³⁾ Пре доласка појачања српска војска је потисла Турке у утврђење. Доласком генерала Черњајева ситуација се потпуно променила. Српска артиљерија је успела да прецизним дејством ућутка турске топове. Након доласка појачања започео је око 13 сати српски пешачки напад на центру и на српском десном крилу.⁴⁴⁾ У прва два неуспешна напада српска војска је имала осетне губитке.⁴⁵⁾ Прецизно дејство српске артиљерије омогућило је успех у трећем јуришу, када су заузети турски ровови.⁴⁶⁾ Тада је заузет и главни редут на Бабиној глави.⁴⁷⁾ Српска коњица је истовремено угрозила турску одступницу пресецајући им пут, којим су бежали од Бабине главе према Белој Паланци.⁴⁸⁾ Освајање Бабине главе представљало је прву значајнију српску победу у Првом српско-турском рату.

Након победе на Бабиној глави Черњајев није наредио да се настави са гоњењем пораженог непријатеља јер је сматрао да му је војска преморена.⁴⁹⁾ Оклевао је са енергичним наступом у долини Нишаве, јер није имао информација о другим ратиштима. током следећег дана добио је извештај да у Белој Паланци има само нешто нередовне турске коњице, па је одлучио да је заузме.⁵⁰⁾ Због извештаја да су Турци напали караулу на Кадибогазу више од пола војске тј. 10 батаљона оставио је непотребно на Бабиној глави. Три батаљона под командом Михаила Срећковића одредио је за заштиту левог бока и позадине и за рушење преосталих турских караула.⁵¹⁾ За ослобађање Беле Паланке одредио је 2 батаљона под командом генерала Ђорђа Стратимировића.⁵²⁾ Друга колона од два батаљона под командом пуковника Милета Деспотовића требала је да обезбеди према Пироту бок Стратимировићеве колоне.⁵³⁾ Срећковић и Деспотовић су са својим јединицама извршили поверене им задатке.⁵⁴⁾

Деспотовић је запосео оба пута од Бабине главе до Пирота.⁵⁵⁾ Стратимировић се 3. јула најпре вратио са пола пута изговарајући се да је касно кренуо.⁵⁶⁾ Черњајев га је поново послао 4. јула, али Стратимировић је поново одустао од напада, а сам се са једном батеријом вратио на Бабину главу.⁵⁷⁾ Свом ађутанту Стевану Каћанском препустио је да га замењује, али због одласка батерије цела Стратимировићева пешадија се повукла на Бабину главу.⁵⁸⁾ Повратак успаничене војске изазвао је пометњу међу преосталих 10 батаљона. Стратимировића су 5. јула из опреза удаљили из логора.⁵⁹⁾ Пуковник Деспотовић је заузео терен од Осмакова до Црноклишта изнад Нишаве, па је инсистирао да се крене у ослобађање Пирота, са чим се Черњајев никако није слагао.⁶⁰⁾ Да би спречио Деспотовића да самоиницијативно не нападне Пирот Черњајев је тражио да од њега део војске да врати у логор, а када то Деспотовић није послушао, Черњајев га је сменио.⁶¹⁾

Черњајев је једно време одлучио да сачека, све док не добије ваљевске бригаде као појачање.⁶²⁾ Он и кнез Милан Обреновић страховали су и од развоја ситуације на тимочком бојишту.⁶³⁾ Српски официри су сматрали да је Черњајев погрешио што није свом снагом напао Белу Паланку, па су успели да га наговоре да се трећи пут крене на Белу Паланку.⁶⁴⁾ одлучено је да Ђура Хорватовић са Књажевачким бригадом 6. јула ослободи Белу Паланку, а да Јефта Ковић са добровољцима пресече телефонску везу према Софији и да онда нападне Турке са леђа.⁶⁵⁾ Черњајев се предомислио сат времена након што је Хорватовић кренуо на извршење задатка.⁶⁶⁾ Сава Грујић је узалуд покушавао да га одврати од намере да опозове напад на Белу Паланку.⁶⁷⁾ Опозив напада изазвао је велико незадовољство у српској војсци, а Черњајев је онда нудио оставку.⁶⁸⁾ Српски официри су га наговорили да остане, страхујући од војних последица оставке.⁶⁹⁾

Након првог неуспешног похода на Ниш српска Врховна команда се одлучила за нову операцију опкољавања Ниша.⁷⁰⁾ Поново су се одлучили за исте колоне као и у првом нападу, али изменили су састав вукаске и главне суповачке колоне.⁷¹⁾ Вукањска колона је по новом плану уместо осам имала 4 батаљона и требала је само да пресече комуникацију Прокупље—Ниш.⁷²⁾ Главна колона је ојачана са 4 батаљона, а задатак јој је био да заузме Мрамор.⁷³⁾ Та операција је требала да почне 8. јула.⁷⁴⁾ Због продора Турака у долину Тимока обустављена је офанзива на Моравском ратишту.

• П. Опачић, С. Скоко, Српско-турски ратови 1876-1878, БИГЗ, Београд, 1981.

Srpska ofanziva u dolini Juzne Morave 1876.