Стеван Здравковић
| Стеван Здравковић |
|---|
 |
| Рођење: 28. април 1835. Живица, Србија Смрт: 17. август 1900. Београд, Србија Познат као: официр и професор |
Стеван Здравковић (или Стефан Здравковић) (Живица, 16/28. април 1835 — Београд, 4/17. август 1900),1) српски официр, генерал, професор и управник Војне академије (Београд), министар грађевина и државни саветник.
Живот и рад
По завршетку 4 разреда гимназије у Београду уписао се у Артиљеријску школу 1851. Постао је инжињеријски потпоручник 1856. Као државни питомац је послат у Париз 1857. године и ту је завршио политехничку и инжењерску школу. Године 1861. упућен је у управу грађевина у Крагујевцу. Године 1867. постао је професор војне академије и постаје капетан. Инжењерски мајор постаје 1872, пуковник 1876, ђенерал 1893. Пензионисан је и преведен у резерву 1896.
Од 1861. до 1865. био је вршилац дужности инжењера крагујевачког округа. Од 1865. предавао је математику на војној академији, а од 1873. уз то био је и командант пионирског батаљона и инспектор инжењеријских трупа. У даљем периоду је неколико пута био инспектор инжењерије а од 1875. и министар грађевина. Од 1878. био је командант Ниша и резервне дивизије. Једно вријеме је био и управник војне академије. Од 1887. до 1893. био је командант београдске тврђаве. Током 1895—1896. био је државни савјетник.
У рату 1876. био је командант крајинске бригаде 1. класе. У рату 1877—1878. командант је црноречке војске. У рату 1885. испрва је на маневрима у Француској, а по доласку у Србију је био командант нових мобилисаних јединица и утврђивао је Плочу.
Штампана дјела: Основна механика 1 (1875), 2-3 (1877), 4-6 (1880), Подсетник за инжењерске официре (1880).
Академик
Редовни је члан Српског ученог друштва (Одбора за науке јестаственичке и математичке) од 1871. и Одбора за ширење науке и књижевности у народ од 1883. Секретар је Одбора за науке јестаственичке и математичке 1881–1883. Почасни је члан Српске краљевске академије од новембра 1892.
Литература
- Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка / ред. Станоје Станојевић, Београд, 1924. 1 (B. Белић).
- Милић Милићевић и Љубодраг Поповић, Генерали војске Кнежевине и Краљевине Србије, Војноиздавачки завод, Београд, 2003.