Корисничке алатке

Алатке сајта


сужњевић_лазар_и_асан-ага

Сужњевић Лазар и Асан-ага

Сужњевић Лазар и Асан-ага је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић. Објављене су у овом облику у дјелу Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.

Текст пјесме

0001    Вино пију до три побратима

0002    У Будиму граду бијеломе:

0003    Једно побро Сужњевић Лазаре,

0004    А друго је Сужњевић Илија,

0005    А треће је од Мисира Мато,

0006    А четврто од Будима краљу,

0007    Још кад су се напојили вина,

0008    Проговара од Будима краљу:

0009    ”Браћо моја, до три побратима!

0010    ”Љуто ми је Туре додијало

0011    ”Од турскога Чекмеџина града

0012    ”А највише силан Асан-ага:

0013    ”Млого ми је робље поробио

0014    ”Из Маџарске маџарске ђевојке,

0015    ”Из Латинске танке Талијанке;

0016    ”Тридесет сам послао јунака

0017    ”Да погубе силна Асан-агу,

0018    ”Све је тридест добио мегдана,

0019    ”Нема њему до седамнест љета,

0020    ”А сад мене зове на мегдана,

0021    ”Не знам што ћу, моји побратими!

0022    ”Мука поћи, а гора не поћи. ”

0023    А бесједи Сужњевић Лазаре:

0024    ”Бе не бој се, побратиме краљу!

0025    ”Ја ћу за те ићи на мегдана,

0026    ”Па шта Бог да и срећа донесе. ”

0027    Па на слугу срклет учинио:

0028    ”Слуго моја, опреми ми вранца. ”

0029    Оде Лазар на горње чардаке,

0030    Те се свлачи па се преоблачи:

0031    Нај напријед памукли кошуљу,

0032    По кошуљи љуте панцијере,

0033    А врх тога свилу и кадиву,

0034    Па припаса сабљу шамлијанку,

0035    Па он сиде на мермер-авлију,

0036    Па готова посједе вранчића,

0037    Па овако Лазар проговара:

0038    ”С Богом остај, мој брате Илија!

0039    ”И мој побро од Будима краље!

0040    ”С Богом побро, од Мисира Мато.”

0041    Па он оде друмом зеленијем

0042    А гледа га од Будима краље!

0043    Па овако краље беседио:

0044    ”Луде ти су све три наше главе!

0045    ”Ђе самога спремисмо Лазара,

0046    ”Хоће Турчин погубит’ Лазара.”

0047    А бесједи од Мисира Мато:

0048    ”Бе не бој се, од Будима краљу!

0049    ”Ја ћу сада ићи за Лазаром.”

0050    Па повика своју вјерну слугу:

0051    ”Слуго моја, опреми гаврана.”

0052    Докле слуга опреми гаврана,

0053    Опреми се од Мисира Мато,

0054    А припаса сабљу приморкињу,

0055    Па он сиде на мермер-авлију,

0056    Па готова посједе гаврана,

0057    Још овако ријеч бесјеђаше:

0058    ”С Богом остај, побратиме краљу!

0059    ”И мој побро Сужњевић-Илија!”

0060    Па он оде пољем зеленијем

0061    Докле стиже Сужњевић-Лазара,

0062    Па Лазару ријеч бесјеђаше:

0063    ”Стан’ полако, Сужњевић-Лазаре!

0064    ”Да заједно, брате, погинемо.”

0065    Причека га Сужњевић Лазаре,

0066    Па одоше друмом зеленијем

0067    Док сидоше граду Чекмеџину

0068    По акшаму у двоје јације

0069    А под кулу силна Асан-аге.

0070    Туна коње добре разјахаше,

0071    Разапеше бијела чадора,

0072    А побише копља у рудину,

0073    А за копља добре коње вежу.

0074    А да видиш од Мисира Мату!

0075    Он потеже сабљу приморкињу,

0076    Па по пољу траве намануо,

0077    Те коњима Мато положио;

0078    Па сједоше ладно пити вино.

0079    Ту их тавна ноћца оставила

0080    А бијели данак приватио.

0081    Кад у јутру јутро освануло,

0082    Уранила бегова кадуна

0083    А да клања и абдес узима,

0084    Кад погледа пољем зеленијем

0085    Док угледа бијела чадора,

0086    Под чадором два добра јунака,

0087    Пред чадором до два коња врана,

0088    Па дохвати злаћена дурбина,

0089    Те на дурбин прегледа јунаке.

0090    Па отрча силном Асан-аги,

0091    Па овако њему говораше:

0092    ”Господаре, силан Асан-ага!

0093    ”Диг с’ да видиш чуда великога:

0094    ”Ево доље два добра јунака,

0095    ”Разапели бијела чадора,

0096    ”Они сједе, ладно пију вино,

0097    ”Пред чадором до два коња врана,

0098    ”Баш су тебе дошли на мегдане. ”

0099    Скочи Турчин ко да се помами,

0100    Па срчали пенџер проломио,

0101    Кад угледа бијела чадора,

0102    Па злаћена довати дурбина,

0103    Па на дурбин прегледа јунаке,

0104    Па кадуни ријеч проговара:

0105    ”Не бој ми се, моја мила кадо!

0106    ”Ја познајем два добра јунака:

0107    ”Оно једно Сужњевић Лазаре

0108    ”А друго је од Мисира Мато:

0109    ”Оба ћу их данас погубити. ”

0110    Па он скочи на ноге лагане,

0111    Те припаса свијетло оружје,

0112    Па отрча у подруме доње,

0113    Те оправи лаор-бедевију,

0114    Па се њојзи на рамена ману,

0115    А на раме копље убојито

0116    До по њега у крв огрезнуло;

0117    Онда када ријеч проговара:

0118    ”Господаре, силан Асан-ага!

0119    ”Не погуби два добра јунака,

0120    ”Већ увати, доведи их живе,

0121    ”Те их на дно у тамницу баци,

0122    ”Мени се је младој досадило,

0123    ”Све перући крваве хаљине. ”

0124    То Турчину мило не бијаше,

0125    Удари је по образу руком,

0126    Два јој здрава саломио зуба.

0127    Из авлије ишћера кобилу,

0128    До чадора Турчин долазио,

0129    Па Лазару Божју помоћ викну,

0130    А Лазар му боље одговара:

0131    ”Божиј да си, силан Асан-ага!

0132    ”Ђел, Асане, да пијемо вино. ”

0133    А Турчин му ријеч проговара:

0134    ”Нисам дошо да пијемо вино,

0135    ”Већ, Лазаре, на мегдан јуначки! ”

0136    А Лазар му тако бесјеђаше:

0137    ”Ђел, Асане да се напијемо,

0138    ”Ласно ћемо један погинути,

0139    ”Остаће му мајка кукавица,

0140    ”А остати љуба удовица. ”

0141    За то Турчин ни хабера нема,

0142    Већ потеже копље убојито,

0143    Па на копље чадор доватио,

0144    Чадор сману у зелену траву.

0145    А бесједи од Мисира Мато!

0146    ”Вала била! куће вође нема,

0147    ”Бога ми је ни кућити нећу! ”

0148    Па поскочи на ноге лагане,

0149    А готова посједе гаврана,

0150    На Турчина наћера гаврана.

0151    Куда Мато удара Турчина,

0152    Све онуда жива ватра скаче,

0153    Саврх главе до зелене траве;

0154    Куда Турчин удараше Мата,

0155    Просијеца свилу и кадиву,

0156    А за свилом црна крвца пишти;

0157    Удрише се и два и три пута,

0158    Докле Мату ране додијаше.

0159    А кад виђе Сужњевић Лазаре

0160    Ђе му хоће Мато погинути,

0161    Он готова посједе вранчића,

0162    На Турчина наћера вранчића:

0163    ”Стан’ , Турчине, да се огледамо! ”

0164    Куда Турчин удара Лазара,

0165    Све онуда жива ватра сипа

0166    Саврх главе до зелене траве;

0167    Куда Лазар удара Турчина,

0168    Просијеца свилу и кадиву,

0169    А за свилом црна крвца пишти,

0170    Удрише се и два и три пута,

0171    Док Турчину ране додијаше,

0172    Плећи даде, а бјежати стаде,

0173    А ћера га Сужњевић Лазаре

0174    До његове од камена куле.

0175    Турчин своју довикује каду:

0176    ”О кадуна, отвори ми врата,

0177    ”Љутијех сам рана допануо. ”

0178    За то була ни хабера нема.

0179    Опћера га Сужњевић Лазаре

0180    Око куле и два и три пута,

0181    Док га једном Лазар достигнуо

0182    На авлији на тврдој капији,

0183    Те га сабљом мало доватио,

0184    И Турчину главу одсијече,

0185    И још сабља мало приватила,

0186    И кобили главу одсијече,

0187    По вратима сабља ударила,

0188    Који знаде и сад се познаје.

0189    Стрка када па отвари врата,

0190    А уљезе Сужњевић Лазаре,

0191    Па кадуни ријеч проговара:

0192    ”Ђе је, кадо, Асаново благо? ”

0193    А када му отвори ризницу,

0194    Из ризнице покупио благо,

0195    Па готова посједе вранчића,

0196    Узе каду за бијелу руку,

0197    Па је за се на вранчића баци,

0198    Па он оде у поље зелено,

0199    Те дозивље побратима Мата:

0200    ”Јесу ли ти ране досадиле? ”

0201    А Мато му ријеч проговара:

0202    ”Још нијесу, побратиме Лазо! ”

0203    Добријех се дохватише коња,

0204    Па одоше у Будима града.

Литература

  • Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.
  • Пјесме јуначке најстарије и средњијех времена, књига шеста, Београд, 1899.

Suznjevic Lazar i Asan-aga

сужњевић_лазар_и_асан-ага.txt · Последњи пут мењано: 2022/04/18 00:12