Теодор Хербез
Рођење: 1790. Херцеговина Смрт: 21. март 1866. Београд, Кнежевина Србија

Теодор Хербез (Херцеговина, 1790 — Београд, 9/21. март 1866), српски официр и политичар, пуковник, министар финансија и члан Државног савета.

Докторирао је право у Падови.¹⁾

До 1813. живео је у Београду и Смедереву, бавећи се трговином. Једно време је провео у Аустрији,²⁾ а затим у Русији, где је научио стране језике. Поред руског, говорио је немачки, француски, грчки и румунски, а разумео је турски и мађарски.³⁾ Направио је каријеру на руском двору⁴⁾ и добио орден Светог Станислава 4. степена.

У Србију се вратио 1834. као патриота,⁵⁾ школован и имућан човек, један од најобразованихих људи у Србији.⁶⁾

Димитрије Давидовић, са којим је провео детињство у Земуну, га је препоручио код кнеза Милоша.⁷⁾ Био је један од првих чиновника у Србији.⁸⁾ После службе у Русији, вратио се у Србију, где је постао члан Народног суда, шеф војске, директор кнежеве канцеларије и члан совјета до 1842.⁹⁾

Оженио се 1835. године са Јеленком, са којом га је упознао Димитрије Давидовић.¹⁰⁾ Јеленка је била Туркиња из Рама, коју је у Првом српском устанку, заробио војвода Миленко Стојковић и покрстио,¹¹⁾ и која је затим провела тринаест година у владарском конаку и као „незванична” жена кнеза Милоша, позната и као „мала госпоја”.¹²⁾

У кући Хербезових у Господској улици (сада Бранкова) у Београду су одржавана посела за елиту културе и политике Србије.¹³⁾ Кућа је постала центар друштвеног живота престонице, у њој су приређиване забаве чији су редовни гости били чланови Државног совјета, професори Београдског лицеја, књижевници, дипломате и богати трговци. На тим забавама је засвирао и први клавир у Београду.¹⁴⁾

Теодор је био обреновићевац, увек уз кнеза Милоша, чак и у доба уставобранитеља, због чега је ухапшен 1844, уочи Катанске буне. По повратку Милоша Обреновића у земљу је наставио каријеру чиновника све до положаја министра финансија.¹⁵⁾

Са Јеленком није имао деце, па је усвојио и васпитао Јелену Симић, из Панчева,¹⁶⁾ Јеленкину сестричину и ћерку Ђорђа Јовановића, који му је то оставио у аманет пре него што је погинуо у српско-мађарском рату 1848.¹⁷⁾ Јелена се 1856. удала за Јеврема Грујића и касније наследила велико богатство од својих старатеља.¹⁸⁾

Био је приложеник свих цркава у Београду и цркве у Крагујевцу, манастира Троноши, где је очев стриц био архимандрит, као и манастира Благовештења и Студенице. На његовој сахрани, која је држана 10/22. марта 1866. опело је држао митрополит Михаило, са свим архимандритима, протојерејима и београдским свештеницима, уз присуство многобројних чиновника и грађана.¹⁹⁾

Био је почасни члан Друштва српске словесности од 3. јануара/15. јаунуара 1851. За почасног члана Српског ученог друштва наименован 29. јула/10. августа 1864.²⁰⁾

• Љ. Никић, Г. Жујовић, Г. Радојчић-Костић, Грађа за биографски речник чланова друштва српске словесности, српског ученог друштва и Српске краљевске академије (1841–1947), уредник Никша Стипчевић, Српска академија наука и уметности, Београд, 2007.
• М. Ђорђевић, Жене у српској устанцима (7): Мала велика госпођа, Вести онлајн, Вести д.о.о., 8. 7. 2012.
• Симо Ц. Ћирковић, Књаз Михаило Обреновић живот и политика, Дерета, Београд, 2011, ИСБН 9788673468143
• Дописи - Београд (случајно задоцњено), Застава, број 21, уредник Светозар Милетић, Штампарија Хороњског и Хумела, Пешта, 21. 4. 1866.
• Б. Субашић, Бранкова некад и сад, Вечерње Новости онлајн, Компанија Новости, 12. 3. 2011.

• Краћа биографија на сајту САНУ

Teodor Herbez