Теута (грч. Τεύτα), илирска краљица, која је владала након смрти свога супруга Агрона од 231. до 227. пре Христа. Владала је као регент уместо свога малолетнога сина Пинеса. Подржавала је пиратске активности, па је дошла у сукоб са Римском Републиком. Римљани су победили Теуту за време Првога илирскога рата од 229. до 227. пре Христа. Након пораза владала је веома малом територијом као римски вазал.¹⁾

Била је супруга илирскога краља Агрона (250-231. пре Христа), који је владао краљевином Ардијеја. Његова краљевина обухватала је велики део Илирије, али тачне границе нису познате. Након Агронове смрти Теута је владала из Ризона (Рисна) као регент у име свога пасторка Пинеса. Теута је подржавала пиратске нападе, који су представљали важан извор прихода њених поданика. Илири су имали флоту брзих бродова, које су користили за пљачкање бродова по Јадранском и Јонском мору. Илирски пирати заузели су и утврдили Дирахијум (Драч). Заузели су и Фенику, али ослободили су је уз услов да им се плаћа данак. Када су илирски бродови били крај Онхесме (Саранде) они су пресрели и опљачкали неколико римских трговачких бродова.²⁾ Теутини пирати проширили су своје операције јужно, све до Јонскога мора. Пирати су угрожавали трговачке путове између Грчке и грчких градова у јужној Италији. Треба нагласити да Теута није имала потпуну контролу над својим вазалима.

Римска Република била је забринута угрожавањем слободе пловидбе и трговачких путева, па је Сенат био присиљен да подузме одређене акције. Осим тога град Иса је био под опсадом илирских краљевских снага, па је тражио помоћ од Рима.³⁾ Римски Сенат је послао изасланике код Теуте. Римљани су тражили да им се ислати одштета и да се прекину све пиратске активности.⁴⁾ Краљица Теута је римским изасланицима рекла да је према илирским законима пиратство дозвољено и да се илирска влада нема право да се меша у пиратске акције, које представљају приватно подузетништво.⁵⁾ Нагласила је да никад није био обичај да краљеви спречавају своје поданике да стичу зараду поморским активностима. Један од римских изасланика поручио је краљици Теути да ће је Римљани натерати да уведе боље законе, јер они имају одличан обичај да кажњавају приватна недела државном акцијом. Један од римских изасланика увредио је краљицу, па је Теута касније наредила својим помоћницима да заплене брод римских изасланика. Један од изасланика је погубљен,⁶⁾ а други је заточен.

Рим је 229. пре Христа објавио рат Илирији и тако је започео Први илирски рат. По први пут римска војска је прешла Јадранско море. У освајање Илирије кренуло је 20.000 војника,⁷⁾ 200 коњаника и цела римска флота од 200 бродова под заповедништвом консула Луција Постумија Албина и Гнеја Фулвија Центумала.⁸⁾ Непосредно пре рата Илири су заузели Коркиру и опседали су Епидамно и Ису.⁹⁾ Ахајски савез је пре пада Коркире послао помоћ Коркири, али Илири су их победили у поморској бици.¹⁰⁾ Одмах након победе Коркира се предала, па је Деметрије са Фароса у име Теуте управљао Коркиром. Римски конзул Гнеј Фулвије Центумал журио је према Коркири, јер се надао да је Илири још увек нису освојили.¹¹⁾ Деметрије са Фароса ступио је у контакт са Римљанима нудећи им предају острва.¹²⁾ После тога римска копнена војска се искрцала северно од Аполоније.¹³⁾ Ослободили су Епидамно опсаде.¹⁴⁾ Након тога морнарица и копнена војска кретали су се заједно према северу покоравајући град за градом. Деметрије са Фароса помагао је римској војсци. Покорили су Ардијеје и примили су Партине и Атинтане у савез.¹⁵⁾ Након тога кренули су према Ису и ослободили га опсаде.¹⁶⁾ Освојили су и Фарос (Хвар) уз помоћ Деметрија са Фароса. Римљани су Деметрију са Фароса 228. пре Христа дали велики део Теутине краљевине на управљање. Теута се повукла у Ризон (Рисан) и коначно се предала 227. пре Христа.

Римљани су јој дозволили да и даље влада, али на малом подручју,¹⁷⁾ вероватно око Рисна у Которском заливу. Забранили су јој да њени ратни бродови плове јужно од Лиса (Љеша).¹⁸⁾ Морала је да плаћа велики данак и да призна римски суверенитет.¹⁹⁾ Једним делом Илирије наставио је да влада Деметрије са Фароса, а највећим делом Пинес. Јужно од Лиса у стратешком подручју око Отрантских врата Римљани су имали неколико пријатељских градова: Аполонију, Епидамно и Коркиру са веома важним лукама. Били су и у савезу са Партинима и Атинтанима.

• Полибије, Историје
• Апијан, Илирски ратови
• Касије Дион
• Pierre Cabanes, Iliri od Bardileja do Gencija, prevod V. Lisičić, Zagreb, 2002, ISBN 953-98832-0-2
• A. Eckstein, Rome enters the Greek East, Blackwell Publishing 2008, ISBN 978–1–4051–6072–8

Teuta