Топовско питање, питање где ће се набавити 64 батерија топова (256 топова) за српску војску. Краљ, дворска камарила и Самостална радикална странка залагали су се за набавку у Аустроугарској. Никола Пашић је то сматрао не само војним, финасијским, него и политичким питањем, пошто би набавком топова у Аустроугарској Србија још јаче била зависна. Топове је набавио 1906. године у Француској. Модерни брзометни топови допринели су победама српске војске у балканским ратовима.

Краљ Петар I Карађорђевић се сматрао на неки начин обавезним према Аустроугарској, па је намеравао да се топови за српску војску набаве у Аустроугарској.¹⁾ Радило се о поруџбини од 50 до 60 батерија брзометних топова. Једну батерију чинила су 4 топа. Бечу је изузетно требала српска поруџбина топова да спаси заводе Шкода, који су због слабог пласмана својих производа гомилали дугове и преживљавали тешку финансијску кризу.²⁾ Да би Шкода добила српску поруџбину топова ангажовао се чак и министар спољних послова Голуховски, па је чак претио и царинским ратом, ако би се одустало од поруџбине.³⁾ Аустријска дипломатија је као своје савезнике имала најближе сараднике краља Петра, тј. Јашу Ненадовића и Живојина Балугџића, који је био на платном списку аустријске тајне службе.⁴⁾

Насупрот дворске камариле Никола Пашић је сматрао да наоружавање војске није само финансијско, него и политичко питање.⁵⁾ Сматрао је да се топови требају набавити у Француској. За набавку топова Србији је био потребан зајам, а и њега би добили од Француске. Живојин Балугџић је крајем 1904. и почетком 1905. започео жестоку новинску кампању против Пашићеве владе.⁶⁾ У аустријским новинама се претило да ако српска влада не набави топове у Аустрији, да тада гледа где ће продати свиње, као главни српски извозни артикал.⁷⁾ Пашић је успешном контракампањом успео да разобличи Балугџића. Успео је да мобилише јавност и да ојача свој положај, па је изоловао Балугџића, а краљ и дворска камарила морали су да попуштају.⁸⁾ Након прве мале победе над Балугџићем Пашић је аустријском посланику предложио да се Аустрија одрекне инзистирања да се купе Шкодини топови, а заузврат би Србија од аустријских фабрика купила нешто железничког материјала, пушака и муниције.⁹⁾ Аустријски посланик је пристао, али тражио је да се потпише један тајни протокол, са чим се Пашић најпре сложио, али је одустао кад је ствар обелодањена.¹⁰⁾

Министарство војске је 8/21. фебруара 1905. позвало све фабрике да поднесу понуде за 47 пољских и 9 брдских батерија топова, а након три дана да се упуте модели топова ради вршења проба.¹¹⁾ Пашић је упутио Лазара Пачуа у Париз и он је 8/21. марта 1905. договорио зајам од 110 милиона динара.¹²⁾ Од тога зајма 43 милиона динара је било за војне набавке, 30 милиона динара за изградњу железница и остатак за регулисање заосталих дугова.¹³⁾ Услови зајма нису били идеални, јер је курс зајма био 83,5%, камата 4,5%, а рок отплате 50 година.¹⁴⁾ Због лоших услова зајма опозиција, а посебно самосталци обрушили су се критикама на радикале и њихову владу, тврдећи да Пашић води државу у банкротство. Критици су се придружили сви аустрофилни елементи, али и многи старорадикалски посланици, па је Пашић схватио да за тај зајам неће моћи да добије сагласност скупштине.¹⁵⁾ Пашић је због тога намеравао да се распусти скупштина, да се распишу избори за нову скупштину, од које је очекивао да добије сагласност за француски зајам.¹⁶⁾ Скупштина је распуштена маја 1905. и онда је усвојена оставка владе Николе Пашића.

Иако је изборе за нову скупштину требала да спроведе Пашићева влада, која је имала већину, краљ је манадат за састав изборне владе поверио Љубомиру Стојановић, вођи самосталаца.¹⁷⁾ Спроведени су нови избори, на којима су самосталци добили већину од једног мандата.¹⁸⁾ Влада самосталаца је одмах кренула да што пре закључи зајам и да набави топове у Аустроугарској.¹⁹⁾ Након преговора са Унион банком из Беча 20. новембра/3. децембра 1905. закључен је зајам од 70 милиона франака са емисионим курсом од 84,5% и каматом од 4,5%.²⁰⁾ Уговор су потписали у Бриселу, да би прикрили везе са бечком банком. Тај зајам је био нешто мало повољнији од француског зајма, али стављао је Србију у јачу економску и политичку зависност од Аустро-Угарске.²¹⁾ Против тога зајма су одмах радикали почели да оштро пишу, а критикама су се придружили и неки самосталци. Положај самосталске владе се погоршао крајем 1905, када је аустријска влада сазнала за тајни српско-бугарски уговор о царинској унији, склопљен 30. марта/12. априла 1904.²²⁾ Аустријска влада је тражила да се српска влада одмах одрекне споразума о царинској унији са Бугарском.²³⁾ Пошто је јануара 1906. истицао трговински уговор између Србије и Аустро-Угарске, аустријска страна је закључивање новог уговора користила за притиске, па је најпре претила да ако се не удовољи њиховим тражењима, да ће обуставити увоз стоке из Србије.²⁴⁾ Пошто није удовољено аустријском ултиматуму, Аустрија је 4. фебруара 1906. затворила границу за увоз стоке из Србије.²⁵⁾ Самосталска влада је онда 11. фебруара 1906. отказала закључени уговор о зајму са Унион-банком из Беча.²⁶⁾

Нову владу образовао је 14. марта 1906. године Сава Грујић, али кратко је трајала, јер се са краљем нису слагали око тога што има приоритет, завереничко питање, топовско питање или трговински уговор. Краљ Петар је и даље покушавао да се нагоди са Аустро-Угарском, па је давао реч да ће он уложити вето ако бар део топова не буде набављен код Шкоде. Пре него што ће мандат за састав владе понудити Пашићу краљ је са њим саставио споразум, да се пензионишу петорица завереника и да се део топова набави у Аустроугарској.²⁷⁾ Никола Пашић је образовао владу 30. априла 1906. Водећи завереници пензионисани су 30. маја/12. јуна 1906.²⁸⁾ Међутим Пашић је кренуо да одлаже и изиграва другу тачку споразума са краљем, око набавке топова. Пашић је јавно објавио извештај стручне комисије о квалитету свих топова понуђених Србији, а тај извештај био је неповољан за аустроугарску владу, јер су по налазу комисије француски и немачки топови одговарали по квалитету, али не и аустријски.²⁹⁾ Пашић је тада покушао да утеши аустријску владу уверавајући их да би код њих могао да изврши других набавки у износу од 26 милиона. Аустрија је запретила царинским ратом 11/24. јуна 1906. усред предизборне кампање.³⁰⁾ Пашић је убедљиво победио на изборима и онда је много лакше могао да се одупре притисцима.³¹⁾ Аустрија је 24. јуна/7. јула 1906. затворила своју границу за српске производе.³²⁾ Краљ није био задовољан Пашићем и његовом политиком према Аустроугарској, али пошто је остао и без дворске камариле и без главних завереника био је принуђен да настави сарадњу са њим.

Са француском фабриком Шнајдер-Крезо склопљен је уговор 20. новембра, а уговор о зајму склопљен је 25. новембра 1906.³³⁾ Зајам је био у висини од 95 милиона франака са каматом од 4,5%.³⁴⁾ Србија је наручила 49 пољских и 15 брдских батерија (256 топова) и 280 граната по топу.³⁵⁾ Народна скупштина је одобрила зајам 7. јануара 1907. Ти модерни брзометни топови допринели су победама српске војске у Балканским ратовима.³⁶⁾

• В. Казимировић, Пашић 2, 1900, аутор Васа Казимировић, наслов Никола Пашић и његово доба 1845-1926, књига 2, место Београд, издавач Нова Европа, година 1900

Topovsko pitanje