Трифко Грабеж
Рођење: 28. јун 1895. Пале, Османско царство Смрт: 21. октобар 1916. Терезин, Аустроугарска

Трифко Грабеж (Пале, 28. јун 1895 — Терезин, 21. октобар 1916), учесник Сарајевског атентата.

Рођен је 28. јуна 1895. године на Палама.¹⁾ Његов отац Ђорђе био је српски парох на Палама.²⁾ Завршио је четири разреда гимназије у Сарајеву, а онда је школовање наставио у Тузли.³⁾ У Тузли се задржао само пола године, зато што је био искључен из школе због напада на професора.⁴⁾ Био је кажњен и на 14 дана затвора.⁵⁾ Још као ђак у Тузли постао је члан Младе Босне. Отишао је маја 1913. године у Београд, где се приватно школовао, а прве испите за пети и шести разред положио је пред Ускрс 1914.⁶⁾ Становао је заједно са Гаврилом Принципом.⁷⁾ Дружио се и са Недељком Чабриновићем. Након испита месец и по дана боравио је на Палама, а око 1. маја 1914. вратио се у Београд.⁸⁾⁹⁾

Када се вратио у Београд Гаврило Принцип и Недељко Чабриновић потакли су га да одлуче да изврше атентат на престолонаследника Франца Фердинанда у време његове планиране посете Сарајеву.¹⁰⁾ Да би имали оружје за извршење атентата ступили су у контакт са Војиславом Танкосићем и Миланом Цигановићем. Њега и Гаврила Принципа Цигановић је на стрелишту код Топчидера подучавао како се пуца из револвера.¹¹⁾ Чабриновића је подучавао Милан Мојић. Цигановић им је показао како се активира и баца бомба.¹²⁾ Добили су шест бомби и четири револвера од Милана Цигановића и Војислава Танкосића и из Београда су кренули 28. маја 1914.¹³⁾ Заједно са Принципом и Недељком Чабриновићем уз помоћ поверљивих људи дошао је до Лознице. Због Чабриновићеве неопрезности раздвојили су се, па је Чабриновић први дошао у Тузлу и ту је сачекао Грабежа и Принципа, па су заједно стигли 4. јуна до Сарајева. Након доласка у Сарајево свако је отишао својим путем, а Грабеж је отишао код родитеља на Пале. До атентата долазио би накратко у Сарајево, а време је углавном проводио са учитељицом са Пала Лепосавом Лукић.

На сам дан атенатата 28. јуна 1914. састао се са осталим атентаторима, а узео је пиштољ, бомбу и цијанкалиј.¹⁴⁾ Био је међу шесторицом атентатора, који су се спремали да изврше атентат на Франца Фердинанда. У тренутку атентата налазио се код Градске већнице. Међутим поколебао се и није бацио бомбу.¹⁵⁾ Постоји више верзија о разлозима зашто није бацио бомбу. У истрази је изјавио да није имао снаге за такво нешто.¹⁶⁾ На суђењу је рекао да су га опазила два детектива.¹⁷⁾ Истражни судија Пфефер је навео да Грабеж није пуцао због надвојвоткиње.¹⁸⁾ Грабежов пријатељ Добросав Јевђевић навео је да се Грабеж поколебао, јер је на том месту било много старих жена и деце.¹⁹⁾ Данило Илић га је јутро пред атентат поколебао говорећи му да нема смисла да се убије престолонаследник, јер би то могло да само штети Словенима.²⁰⁾ Када је Гаврило Принцип извршио атентат Грабеж је успео да побегне са лица места на Пале и сакрио је оружје.

Одмах након атентата Грабеж је покушао да отпутује са Пала према Вишеграду, али пошто није имао специјалне пропуснице полиција га је ухапсила.²¹⁾ Код њега су нашли пасош, из кога се видело да је 30. маја прешао из Србије, па је због тога спроведен у Сарајево под сумњом, да је са Принципом и Чабриловићем пред атентат допутовао из Србије.²²⁾ У полицији је био мучен и злостављан.²³⁾ Поред осталих мучења потапан је у воду, али ништа није хтео да призна.²⁴⁾ Након тога још жешће су га мучили детективи, али нису могли да извуку никакво признање.²⁵⁾

На суђењу је истицао право тираноубиства и да је циљ револуционарно уништење Аустроугарске и ослобођење Јужних Словена.²⁶⁾ Изјавио је да Словени треба да добију иста права као и други народи у Аустроугарској.²⁷⁾ Нагласио је да је Франц Фердинанд био иницијатор ванредних мера и велеиздајничких процеса и велики непријатељ Словена.²⁸⁾ Осуђен је на двадесет година тешке тамнице и пост сваког трећег месеца.²⁹⁾ Гаврило Принцип, Недељко Чабриновић и Грабеж послани су 2. децембра 1914. године на одслужење казне у војном затвору у Терезину.³⁰⁾ Путовали су у пратњи жандара у специјалном вагону са навученим завесама. У затвору у Терезину били су оковани оковима тешким десет килограма. Грабеж је 21. октобра 1916. умро од исцрпљености због сталне глади.³¹⁾

• Владимир Дедијер, Сарајево 1914, Просвета, Београд, 1966.
• Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, књига 1, Београд, 1929, стр. 762
• Лео Фефер, Истрага у Сарајевском атентату, уредник М. Ћурчин, Нова Европа, Загреб, 1938.

Trifko Grabez