Туговање змаја на Ловћену је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић. Објављене су у овом облику у дјелу Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.

0001    Боже мили, чуда великога!

0002    Стоји јека ломне Горе Црне,

0003    Или дува вјетар у врхове

0004    И од јела размахује гране?

0005    Ил’ пуцају зелене лабаре

0006    На Цетиње насред Горе Црне?

0007    Или бије море у брегове,

0008    Одзив дају горе Црногорске,

0009    Страшно јечи Ловћенска планина?

0010    Ал’ не дува вјетар у врхове,

0011    Нит’ од јела размахује гране,

0012    Нити бије море у брегове,

0013    Него јечи та рањени змаје

0014    На високу Ловћенску планину

0015    Код бијеле светог Петра цркве,

0016    Што је втори Петар саградио,

0017    И у њу је кости сахранио,

0018    Код ње рањен змаје погинуо,

0019    Плаче змаје и сузе прољева,

0020    Врло му се бјеше ражалило

0021    За његова саломљена крила,

0022    Јере су му оба отпанула,

0023    И брчна му пера поскубена,

0024    Зачула га с Думитора вила

0025    Сакрај Пиве са Херцеговине,

0026    Зове вила грлом бијелијем

0027    На високу Ловћенску планину,

0028    Рањенога змаја дозиваше,

0029    Још му вила добро јутро зваше,

0030    „Ал’ рањени змаје одговара:

0031    “Бог и с тобом, с Думитора вило!„

0032    Али вила змаја питоваше:

0033    “Рањен змају, мој по Богу брате!

0034    „Што ти јечиш и сузе прољеваш,

0035    “Која ти је голема невоља?„

0036    Али рањен знаје одговара:

0037    “Чуј ме добро, вило посестримо!

0038    „Тешка ме је мука допанула

0039    “Већ за моја саломљена крила,

0040    „Ја сам једно изгубио крило

0041    “На хиљаду и осме стотине

0042    „И тридесет и године пете

0043    “На Грахово поље од мегдана,

0044    „Кад се двије ударише војске,

0045    “Једна војска од Херцеговине,

0046    „А друга је ломне Горе Црне,

0047    “Пред турском је Али-паша Туре,

0048    „А пред српском Петровић владика,

0049    “Ту сам једно изгубио крило;

0050    „А једно ми бјеше остануло,

0051    “На крило ми пера ударише,

0052    „Добро бјеше подјачало крило,

0053    “Шњим летијах, ка’ да оба имах,

0054    „Сад сам, вило, друго изгубио

0055    “Пред Котором градом латинскијем,

0056    „Сад су оба крила отпанула

0057    “И брчна ми пера оскубена,

0058    „Пак ћу плакат’ довијека, вило,

0059    “Јер се никад ни веселит’ нећу.„

0060    Слободи га с Дурмитора вила:

0061    “Рањен змају, мој по Богу брате!

0062    „Ти не плачи и не ружи лице,

0063    “Виђу да си изгубио крила,

0064    „Већ ти крила ударити неће,

0065    “Ко погине, већ се дићи неће,

0066    „И ако си крила изгубио,

0067    “Ал’ нијеси срећу изгубио,

0068    „Но си љуту змију породио,

0069    “Љуту змију од срца твојега,

0070    „Која има соколова крила,

0071    “Змија ће се у крила удрити,

0072    „Облазиће царства и краљевства

0073    “И научит’ философске школе,

0074    „Долазиће ломној Гори Црној,

0075    “Да те рани и ода зла брани

0076    „И да брани своју старевину,

0077    “Окол’ ње се купе соколови,

0078    „На веља се јата савијати

0079    “И црне ће рашћерати чавке.

0080    „Знадем, змају, пуно ти је криво,

0081    “Има много љета и година,

0082    „Каде зину немила аждаја

0083    “Из црнога пакла и језера

0084    „Прождрије ти миле девет брата

0085    “Од твојега и оца и мајке,

0086    „Ал’ од браће ђеца остадоше,

0087    “У туђа се царства расијаше,

0088    „Ти остаде јединак у мајке,

0089    “И прегна те с твоје старевине,

0090    „Ти утече један у планину,

0091    “Заћера те у тијесне кланце,

0092    „Да не можеш живјет’ ни умријет’,

0093    “Вазде д’јаше немила аждаја,

0094    „И широка жвала раствараше,

0095    “Да би тебе како прогутала,

0096    „Ка што ти је браћу прогутала,

0097    “Ти се, змају, обрани јуначки,

0098    „Не даде се немилој аждаји,

0099    “Но остаде јединак у мајке,

0100    „Ти си ондар добра изгубио,

0101    “Кад си девет брата изгубио,

0102    „Ондар су ти уломљена крила.

0103    “Али ћу те опет слободити:

0104    „У мало се немој препанути,

0105    “И ако си крила изгубио,

0106    „Аждаји се жвала ослабише,

0107    “Већ не може уста отклопити,

0108    „Да прогута тебе десетога.“

0109    Али рањен змаје одговара:

0110    „Чујеш ли ме, вило посестримо!

0111    “Ти слободиш мене рањенога,

0112    „Јер је слаба паклена аждаја,

0113    “Јер су јој се жвала скаменила,

0114    „А она је са свијем зинула,

0115    “И велику снагу окренула,

0116    „Да прогута мене рањенога

0117    “И још моје јато соколова.„

0118    Ал’ тако му вила одговара:

0119    “А не бој се, мој рањени змају!

0120    „Ако би се она окренула,

0121    “Чекају је твоји соколови

0122    „На стријеле и оштре анџаре,

0123    “Распараће њојзи утробицу

0124    „И извадит’ језик уз вилице.

0125    “Пак чујеш ме, мој рањени змају!

0126    „Ако би ти до невоље било,

0127    “Ти покликни све редом синовце,

0128    „Који јесу родна браћа твоја,

0129    “Све ћу ти их по имену казат’:

0130    „Један стоји равној Арбанији,

0131    “Други Боки и у Далмацији,

0132    „Трећи стоји земљи Кроацији,

0133    “А четврти равној Славонији,

0134    „Пети стоји у Сријем богати,

0135    “У богати Сријем код Дунава,

0136    „Шести стоји код земље Мађарске,

0137    “У широку у земљу Банатску,

0138    „Седми стоји у Херцеговину,

0139    “Осми стоји у Босну поносну,

0140    „А девети у земљу Србију.

0141    “То је ваша од старине фала,

0142    „Ту је сад и крепост и снага,

0143    “Булгарију зови у помоћи,

0144    „Они су ви браћа и рођаци,

0145    “И они су ваши једновјерци,

0146    „Пак распарај немилу аждају,

0147    “Заћерај је на столицу стару,

0148    „Нека лежи паклу нечистому,

0149    “Да не ждере Словинске синове,

0150    „Што познају Христа спаситеља.“

0151    Змај рањени слуша вилу дивно,

0152    Што Словинска вила говораше

0153    С Дурмитора са Херцеговине,

0154    Ал’ рањени змаје одговара:

0155    „Богом сестро, пребијела вило!

0156    “Рањенога мене разговори,

0157    „Кад би било, што говориш, вило,

0158    “Кад би било и би се случило,

0159    „И кад би ми погодила вила,

0160    “Не бих моја ни жалио крила.„

0161    На томе се збору раздвојише.

0162    Ту не бјеше змаја рањенога,

0163    Но војвода Петровићу Мирко,

0164    Плаче Мирко два брата рођена,

0165    Плаче Мирко књаза и Стефана,

0166    Два сокола и храбра племића,

0167    Браћу храбру и српску обрану,

0168    Свега Српства изглед и пофалу,

0169    Плаче Мирко Србе и банове,

0170    Своје стрице храбре витезове,

0171    Врло му се бјеше ражалило,

0172    Јер је веља добра изгубио,

0173    Своју браћу и српску похвалу

0174    И уздање Срба свакојега.

0175    Ал’ војводу чедо слобођаше,

0176    Чедо мудро, јединак Никола,

0177    Никола му тако говораше:

0178    “Тале Мирко, ти не руши лице!

0179    „Ти не плачи браћу и стричеве.“

0180    Војвода му Мирко одговара:

0181    „О Никола, мој једини сине,

0182    “Ја ћу плакат’ вазда без престана,

0183    „Јер су ми се поткинула крила,

0184    “А моја се браћа разродила,

0185    „А сам сирак без виђе никога,

0186    “Сад ће на ме навалити Турци,

0187    „Крајине ће моје потиснути,

0188    “И многе ми Србе заплакати,

0189    „Што ји бјеше књаже придобио

0190    “И под своја крила прибавио.„

0191    Ал’ му мудро синак одговара:

0192    “Мили тата, српска војеводо!

0193    „Не бојим се од цара турскога,

0194    “Доклен су ми сиви соколови,

0195    „Црногорски храбри витезови,

0196    “Који знаду Турке дочекати

0197    „И јунаштво своје показати

0198    “Ради славе и српске обране,

0199    „Но не плачи и не руши лице,

0200    “Нема посла у плаха главара,

0201    „Не страши ми моје Црногоце,

0202    “Не вријеђај срца у јунаке,

0203    „Но слободи јато соколова.“

0204    Мирко гледа мила сина свога,

0205    Метну руку у џеп од доламе,

0206    Пак извади свилену мараму,

0207    Пак са лица сузе отираше,

0208    Сина љуби, пак му говораше,

0209    Пољуби га међу очи црне:

0210    „Благо мене, моје чедо мудро!

0211    “Кад си таквог срца јуначкога,

0212    „И кад збориш мудро и паметно,

0213    “Треће ми се срце у прсима,

0214    „Престаше ми сузе на очима,

0215    “Рањено се срце моје смије,

0216    „И душа ми Богу зафаљује,

0217    “Који ми је тебе обдарио

0218    „За похвалу и српску обрану,

0219    “Да кољено наше не ишчезне,

0220    „Да се наше име не испише,

0221    “И погани Турци не узвисе.„

0222    Пјесма мала на свршетку била,

0223    Сваком Србу на весеље била,

0224    Сваком Србу и сваком Совинцу.

0225    Ко ће боље нек иде ус-поље,

0226    Ручај каше, пак пођи у паше,

0227    Пас распаши, биће ти полакше,

0228    Носом сркај, своје косе дрпај,

0229    Ти се врати, пут други прифати,

0230    Пођ’ у цара, пак се разговарај,

0231    Мене тужи, а себе наружи,

0232    Свуд се скитај, пак за мене питај,

0233    Сједим криво, а бесједим право,

0234    Ко забави, нек ме не добави,

0235    Још би њеки приговори били,

0236    Папир мањка, а писар ми заспа,

0237    Кап од лозе у главу од козе.

• Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.
• Пјесме јуначке новијих времена о војевању Црногораца и Херцеговаца, књига девета, Београд, 1902.

---

Tugovanje zmaja na Lovcenu