Корисничке алатке

Алатке сајта


турска_офанзива_на_тимоку_1876

Турска офанзива на Тимоку 1876.

Турска офанзива
на Тимоку 1876.
турска_офанзива_на_тимоку.jpg

Турска офанзива на Тимоку од 29. јула до 4. августа 1876. имала је за циљ брзи продор преко пет пута надмоћнијих турских снага преко Књажевца и Соко Бање у позадину српске војске на Морави. Отпор српске војске у Сврљигу и на Тресибаби битно је успорио турску офанзиву. Јуначки тродневни отпор српске војске код Књажевца под командом Ђуре Хорватовића исцрпио је офанзивну моћ турске војске. Иако је турска војска заузела и спалила Књажевац одустала је од офанзиве.

Турски план офанзиве у долини Тимока

Када је за Турке прошла опасност од бугарског устанка Абдул Керим-паша је као главни командант турске војске одлучио да главно тежиште турске офанзиве усмери на Тимок.1) Српска команда је насупрот томе очекивала офанзиву у долини Мораве.2) Керим паша је желео да избегне добро утврђени Алексинац и Делиград и да најпре овлада долином Тимока и да онда преко Соко Бање и Лукова заобиђе српска утврђења и избије са бока у долину Мораве.3)

Осман-паша се налазио на Великом Извору са корпусом од 37 батаљона.4) Добио је задатак да заузме Зајечар и да онда напредује преко Лукова према Параћину.5) На Бабиној глави налазила се дивизија Сулејман паше са 12 батаљона. У Нишу је био корпус Ејуб-паше са 43 батаљона.6) Корпус Ејуб-паше из правца Ниша и дивизија Сулејман-паше са Бабине главе требале су да напредују према Књажевцу, а након његовога освајања требали су да преко Соко Бање напредују до Делиграда.7) По турском плану када би Осман-паша и Ејуб-паша са својим корпусима зашли у долину Мораве онда би напали главну српску војску на Делиграду и Алексинцу.8) Корпус Али Саиб-паше од 16 батаљона требао је да од Ниша напредује према Алексинцу.

Повлачење српске војске са Грамаде и из Сврљига

Турска војска кренула је у офанзиву 29. јула.9) Док се велики турски корпус кретао од Ниша према Грамади дивизија Сулејман-паше започела је напад на Пандирало.10) Напад на Пандирало требао је да буде демонстративни напад, који би олакшао турски напад преко Грамаде. Сулејман-паша се након двочасовног неуспешног напада повукао на Бабину главу.11) Корпус Ејуб-паше започео је око подне напад на Велику Грамаду.12) Пет пута бројнија турска војска није успевала да фронталним нападом сломи српску одбрану под командом потпуковника Лазе Јовановића.13) Након тога покушавали су да сломе српско десно крило, али српска војска је једно време успевала да се одупире, све док турска војска није са великим снагама заобишла српско десно крило и угрозила одступање према Дервену (Сврљигу).14) Српска војска се након тога у поретку повукла до Сврљига.15) Због пада Грамаде Ђуро Хорватовић је морао да повуче своју војску у Тијовачко поље. Турци су 30. јула у 8 сати почели да нападају Сврљиг.16) Цели дан српска војска се успешно супростављала бројчано вишеструко надмоћнијој турској војсци. Турска војска је користећи бројчану надмоћ обухватала српска крила, па се српска војска увече повукла на Тресибабу и спојила се са књажевачком војском под командом Хорватовића.17)

Повлачење са Тресибабе

Керим-паша је сматрао да српској војсци не треба пустити довољно времена да се прегрупише. За његов план била је веома битна брзина турске офанзиве, био је незадовољан спорошћу Ејуб-пашинога корпуса, па је наредио Сулејман-паши да крене у напад са Бабине главе и да заједно са Ејуб-пашом за један дан заузме Књажевац.18) Ђура Хорватовић је на Тресибаби на десном крилу распоредио 6 књажевачких батаљона под командом Гргура Франића, у центру су била два књажевачка батаљона и 6 тешких топова, а на левом крилу било је 5 пожаревачких батаљона под командом потпуковника Лазе Јовановића.19) Корпус Ејуб-паше наступао је у два ешалона, а за осигурање бокова користили су нередовну војску, која је спаљивала сва српска села пред собом.20) Након дуге и тешке борбе са пет пута бројнијим противником тек 31. јула око 16 сати Хорватовић је са српском војском морао да напусти Тресибабу и заузме положаје за обрану самога Књажевца.21) Сулејман-паша је стигао након завршене битке на Тресибаби.

Јуначка одбрана Књажевца

Жилав српски отпор на Тресибаби, код Сврљига и на Грамади присилио је Ејуб-пашу да одгоди за један дан напад на Књажевац.22) У помоћ Хорватовићу стигла је 31. јула браничевска бригада под командом Александра Протића.23) Хорватовић је код Књажевца располагао са 4 бригаде, 2,5 пољске батерије и 2 лаке батерије.24) Браничевска бригада распоређена је на левом крилу и бранила је правац Трговишког Тимока.25) Пожаревачка бригада је била распоређене у центру и затварала је пут од Тресибабе према Књажевцу.26) Књажевачка бригада 2. класе на десном крилу затварала је долину Сврљишког Тимока, а књажевачка бригада 1. класе била је у резерви на југу Књажевца.27)

Турци су напали 2. августа у 15 сати у три колоне.28) У главној колони биле су две дивизије под командом Ејуб-паше, десну колону чинила је дивизија Сулејман-паше, а у левој колони распоређена је једна бригада под командом Хафис-паше.29) У напад је најпре безуспешно кренула турска лева колона, а онда претходница централне колоне.30) Борба се завршила увече, а српска војска је на целом фронту задржала своје положаје.31) Турци су обновили напад 3. августа у 10 сати на целом фронту.32) Циљ им је био да изврше пробој у центру. Око 14 сати било је јако критично за преморену и развучену пожаревачку бригаду.33) Турци су успели да освоје неке српске ровове, али тада је у помоћ стигла Крагујевачка бригада 1. класе, која је била упућена из Соко Бање.34) Уз њену помоћ турски напад је био заустављен.35)

После тога погоршала се ситуација на српском левом крилу, где је Браничевску бригаду нападало 12 турских батаљона.36) Када им је у помоћ стигао један батаљон зауставили су турско напредовање, али око 18 сати Турци су ту убацили 4 нова батаљона, па је по наређењу Александра Протића Браничевска бригада почела да се повлачи.37) Када је Протић о својој одлуци обавестио Хорватовића био је укорен и наређено му је да се са својом бригадом врати на положаје на Јевику, а као појачање послан му је један батаљон.38) Браничевска бригада се вратила на Јевик и ту је заноћила. Због веома тешке ситуације Ђура Хорватовић је од Врховне команде и Милојка Лешјанина тражио помоћ. Обавештен је 3. августа увече да су му је из Зајечара упућена 3 батаљона. Исто тако добио је обавештење да Михаил Черњајев са 8 батаљона креће из Алексинца и да ће следеће јутро напасти бок турских снага на Тресибаби.39) Вест о доласку Черњајева одушевила је и охрабрила српску војску, а Хорватовић је наредио да се 4. августа подузме противнапад.40) Противнапад је изведен на целом фронту.41) Пожаревачка бригада је највише потисла Турке за време противнапада, али онда је након тешке борбе била присиљена да се врати на полазне положаје.42) После тога Турци су кренули у напад на центар и српско лево крило, али били су свуда одбијени.43) Турска главна колона је тек у 9 сати увече успела да заузме Главачицу и на тај начин пробије српску одбрану.44)

Хорватовић више није имао резерви да заустави продор, али сам је повео један пожаревачки батаљон и два сата се борио са Турцима, да би омогућио осталој српској војсци да се окупи испод Књажевца.45) Пошто је Черњајев много каснио са обећаних 8 батаљона (7.000 војника) Хорватовић је у 23 сата наредио повлачење из Књажевца.46)

Последице

У бици за Књажевац српска војска се веома храбро и пожртвовано борила против шест пута надмоћнијих турских снага.47) У тродневној бици за Књажевац петина српске војске била је избачена из строја.48) Турци су имали 4.000 избачених из строја, а од тога 1.700 погинулих.49) Турци су након заузимања Књажевац спалили до темеља.50) Убили су и мучили мноштво људи у Књажевцу.51) Српска војска се након повлачења поделила на два дела.52) Ђуро Хорватовић се са делом снага повукао у Соко Бању, а Лаза Јовановић се са другим делом снага повукао у Бучје.53) Херојски отпор српске војске код Књажевца исцрпио је офанзивну моћ турске војске, тако да се Керим паша више није надао да ће лако да преко Књажевца и Соко Бање продре у долину Мораве у српску позадину.54) Турци су били после тога присиљени да обуставе офанзиву преко Књажевца.55)

Литература

  • Петар Опачић, Саво Скоко, Српско-турски ратови 1876-1878, БИГЗ, Београд, 1981.

Turska ofanziva na Timoku 1876.

1) , 2) , 3) , 5) , 6) , 7) , 8) , 9) , 10) , 11) , 12) , 13) , 14)
П. Опачић, С. Скоко, 1981, стр. 94
4)
П. Опачић, С. Скоко, 1981, стр. 93
15) , 16) , 17) , 18) , 19) , 20)
П. Опачић, С. Скоко, 1981, стр. 95
21) , 22) , 23)
П. Опачић, С. Скоко, 1981, стр. 96
24) , 25) , 26) , 27) , 28) , 29) , 30) , 31) , 32) , 33) , 34) , 35) , 36) , 37)
П. Опачић, С. Скоко, 1981, стр. 97
38) , 39) , 40) , 41) , 42) , 43) , 44) , 45) , 46) , 47) , 48) , 49) , 52) , 53)
П. Опачић, С. Скоко, 1981, стр. 98
50) , 51) , 54) , 55)
П. Опачић, С. Скоко, 1981, стр. 101
турска_офанзива_на_тимоку_1876.txt · Последњи пут мењано: 2023/09/16 13:58