Ударац Омер-пашин на Црну Гору (1852) је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић. Објављене су у овом облику у дјелу Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.

0001    Процмиљеше аге и бегови

0002    Од све Босне и Херцеговине

0003    И простране земље Арбаније

0004    У лијепу шехер-Сарајеву

0005    Уз кољено паши Омер-паши,

0006    Омер-паши, цареву већилу:

0007    „Аман пашо, аман господару!

0008    “Има двадест и седам годинах,

0009    „Да регулаш цару царевину,

0010    “Цареву си земљу уредио,

0011    „Одметнике царске пофатао

0012    “И честиту цару отправио,

0013    „Зулумћаре турске изгубио,

0014    “А у раје пусат покупио,

0015    „Цареву си хазну напунио;

0016    “Него ево врага и ђавола:

0017    „Остаде нам мала Гора Црна,

0018    “Црна Гора и седморо Брдах,

0019    „Има више од триста годинах,

0020    “Од кад су се цару одметнули,

0021    „И од цара и од седам краљах,

0022    “До сад било није господара,

0023    „Но владали њима калуђери,

0024    “Те чували српске манастире;

0025    „Сад Данило јесте на Цетиње,

0026    “На Цетиње насред Горе Црне,

0027    „Русија га књазом поставила;

0028    “Књаза није од Косова било

0029    „До Данила Петровића књаза.

0030    “Кад Данило сједе на Цетиње

0031    „У његову велику биљарду,

0032    “Он постави дванаест сената,

0033    „Да по себе на Цетиње суде,

0034    “Да управља Мирко и Ђорђије,

0035    „И стотину стави капетанах,

0036    “Који триста ране харамбашах

0037    „За свакојим по триста хајдуках,

0038    “Робе, пале на четири стране,

0039    „Који љуто дину додијаше

0040    “И турскоме Мухамеду свецу:

0041    „Робе буле, а сијеку Турке,

0042    “Поробише куле и дућане,

0043    „Посјекоше на друму трговце,

0044    “Разбише нам хаџије од ћабе,

0045    „Ашлук ћабу носе на Цетиње,

0046    “И све траже Иван-беговину.

0047    „Ако ли нам ово не вјерујеш,

0048    “Мож ли знати, мож ли запазити,

0049    „Кад од цара царев ферман дође,

0050    “Ферман дође земљи Румелији,

0051    „Други дође на Босни везиру,

0052    “Дигоше се два силна везира,

0053    „Да поробе малу Гору Црну,

0054    “Да седморо Брдах подараче,

0055    „Тадер Петар бјеше Петровићу,

0056    “На Цетиње владика суђаше,

0057    „Он покупи своје Црногорце,

0058    “И дочека обадва везира

0059    „И њихово војске сто хиљадах

0060    “Насред Чева насред Горе Црне,

0061    „Ту разбише обадва везира

0062    “И њихово војске сто хиљадах,

0063    „И грдне их натраг повратише.

0064    “Аман пашо, аман господаре!

0065    „Ако ли ни (ти) то не вјерујеш,

0066    “Мож ли знати, мож ли запазити,

0067    „Кад од цара царев фрман дође,

0068    “Понесе га дели-баша Мујо,

0069    „И поведе хиљаду делијах,

0070    “Све делије од Анадолије

0071    „И све баше од Урумелије,

0072    “Донијеше царева фермана

0073    „У силнога од Босне везира,

0074    “Да он дигне на Морачу војску,

0075    „Везир диже силновиту војску,

0076    “Војске бјеше педесет хиљадах,

0077    „На Морачу влашку ударише,

0078    “Дочекаше Морачки јунаци

0079    „Е Брђани, сиви соколови,

0080    “Посјекоше дели-башу Муја

0081    „И његову хилљаду делијах,

0082    “Погазише царева фермана,

0083    „И узеше цареве барјаке.

0084    “И те бисмо јаде опростили,

0085    „Но за Бога, драги господаре!

0086    “Јеси л’ чуо, јес’ ли разумио

0087    „За Махмута, Скадарског везира?

0088    “Што чуваше цареве границе,

0089    „По границам’ слобођаше Турке,

0090    “По ћенару савијаше рају,

0091    „А по крају стављаше пандуре,

0092    “Доношаше од кавурах главе,

0093    „Те чуваше земљу Арбанију,

0094    “Он подиже силовиту војску,

0095    „Пуно војске шездесет хиљадах,

0096    “Да опали ломну Гору Црну,

0097    „Да седморо Брдах подарачи

0098    “Ради Шама и турскога дина,

0099    „Да освети обадва везира;

0100    “Дочека га Цетињски владика

0101    „На Крусама више Љешкопоља

0102    “Су његово три хиљад’ војниках.

0103    „Аман пашо, немила састанка!

0104    “Посјекоше Махмута везира,

0105    „А шњим војске дванаест хиљадах,

0106    “Понијеше главе на Цетиње.

0107    „Кад владика вечерњу читаше,

0108    “Махмут везир ту му се клањаше:

0109    „То је јазук цару у Стамболу.

0110    “И те бисмо јаде опростили,

0111    „Ема ево и јада горега:

0112    “Јес’ ли чуо, јели т’ ко казао,

0113    „Какав бјеше Ченгић Смаил-ага?

0114    “Он бијаше царев капиџија,

0115    „Па се диже у племе Дробњаке,

0116    “Да покупи цареве хараче,

0117    „Посјекоше и њега Брђани

0118    “И код њега тридесет беговах,

0119    „Све господе од Херцеговине,

0120    “Понијеше на Цетиње главе.

0121    „И те бисмо зулум опростили,

0122    “Ма ни више живовања нема:

0123    „Књаз Данило с војском ударио,

0124    “Те ни узе бијела Жабљака,

0125    „Седамдесет пос’јече беговах,

0126    “Затро је земљу Арбанију,

0127    „Већ од њега живљет’ не можемо,

0128    “Од Данила Петровића књаза,

0129    „Љуто турском дину додијао!“

0130    Омер паша када разумио

0131    За велику даву од Тураках,

0132    Црна Гора шта је додијала,

0133    Он Турцима тако говораше:

0134    „Аман, аман, аге и бегови!

0135    “Да пишемо мазаре крваве

0136    „У Стамболу цару честитоме,

0137    “Да просимо његова фермана

0138    „И његова четири везира,

0139    “Шњима војске стотину хиљадах

0140    „И велику рану и џебану,

0141    “Да уд’римо малој Гори Црној,

0142    „Браћо Турци, су четири стране,

0143    “На Цетиње да се састанемо,

0144    „Да Данила жива уфатимо

0145    “И његово дванаест сенатах,

0146    „Да честиту цару отправимо,

0147    “Да га царе у довлету пита,

0148    „Из чије је главе заратио:

0149    “Ал’ из главе цара Русијскога,

0150    „Ал’ из главе Бечкога ћесара,

0151    “Али собом самовољни били?

0152    „Када бисмо, моја браћо Турци!

0153    “Опалили ломну Гору Црну,

0154    „Разурили влашке манастире,

0155    “На Цетиње језан изучили,

0156    „Тадар бисмо, мила браћо Турци!

0157    “Ми цареву окренули војску,

0158    „И на Котор с војском ударили,

0159    “У Нијемца Котор прифатили,

0160    „Онђе бисмо с војском починули,

0161    “Па отолен Рисну ударили,

0162    „Пофатали Рисанске делије,

0163    “Што тргују с ломном Гором Црном,

0164    „Па отолен окренули војску

0165    “Крајем Боке граду Дубровнику,

0166    „Освојили града Дубровника,

0167    “И по граду покупили благо,

0168    „Оправили цару честитоме,

0169    “И цареву хазну напунили.„

0170    Ма не веле Турци: ако Бог да,

0171    Но се Турци у силу уздају,

0172    А сила је у Бога вишњега.

0173    Ту су ситан мазар оправили

0174    У Стамболу цару честитоме

0175    За велику даву од Тураках,

0176    Турска вјера што не може живљет’

0177    Од Данила, Црногорског књаза:

0178    “Молимо те, царе господаре!

0179    „Пошљи нама четири везира,

0180    “Шњима војске стотину хиљадах,

0181    „И за војском рану и џебану,

0182    “Да на Црну Гору ударимо,

0183    „И да Црну Гору раскопамо,

0184    “Да од врага не остане трага;

0185    „Учињећеш дину задужбину

0186    “А прославит’ име у свијету.„

0187    Када цару ситан мазар дође,

0188    Срдито је на ноге скочио,

0189    Па дозива четири везира:

0190    “А на ноге, аге и везири!

0191    „Ево вама војске сто хиљадах

0192    “И за војском таин и топови

0193    „И велика рана и џебана,

0194    “И даћу вам турали фермана,

0195    „Хајте, лале, шехер-Сарајеву,

0196    “Наћи ћете шерашћера мога,

0197    „Он ће вама с војском управљати

0198    “И на Црну Гору ударити

0199    „И похарат’, огњем изгорјети,

0200    “Црногорског књаза уфатити,

0201    „Пошљите га мени у Стамболу.“

0202    Везири су цара послушали,

0203    Приватише војске сто хиљадах,

0204    И дођоше шехер-Сарајеву,

0205    Донијеше царева фермана

0206    Омер-паши, цареву већилу.

0207    Кад он виђе царева фермана,

0208    Тада стаде разређиват’ војску:

0209    Дервиш-пашу на поље Грахово,

0210    Три везира на Острог планину

0211    На светога Василију свеца,

0212    И да сврну на питому Жупу,

0213    У њу кажу Крца капетана

0214    Од забитске куће Петровића,

0215    Ту ће бити Брђани јунаци,

0216    И браниће српске манастире.

0217    Осман-пашу на Црницу малу:

0218    „А ја одох преко Арбаније,

0219    “Да уд’римо с војском на ширину,

0220    „На ширину у Бјелопавлиће:

0221    “Но ме чујте, лале и везири!

0222    „Једног дана и једног сахата

0223    “На Цетиње да се састанемо,

0224    „Црногорског књаза уфатимо,

0225    “И његову силу саломимо,

0226    „Нашем цару измет учинимо.“

0227    То рекоше, на ноге усташе,

0228    На четворо војску поведоше,

0229    Су четири стране да ударе.

0230    Хабер књазу на Цетиње дође,

0231    Па од земље на ноге устаде,

0232    И велике топове упали,

0233    Хабер даде малој Гори Црној,

0234    Да се млади купе Црногорци,

0235    А нареди Мирку брату своме:

0236    „Бирај, Мирко, кога тебе драго,

0237    “Хајде шњима у питому Жупу,

0238    „Те се туна покољ’те с Турцима;

0239    “Ако буде сила у Турчина,

0240    „Остав’ Жупу, хајде у Острогу,

0241    “Немој пуштат’ Василију свеца

0242    „Нако с твојом са рамена главом:

0243    “Е се бојим, и кажу ми људи,

0244    „Е ће издат’ Брцки капетани.“

0245    Мирко књаза добро послушао,

0246    Па појаха хата од мегдана,

0247    Узе собом неколико другах,

0248    Сенатора Церовић-Новицу

0249    И сердара Ђурашковић-Сава,

0250    Од Ђеклића два сокола сива,

0251    Попа Пера и војводу Ђура

0252    И рођака Пера капетана,

0253    И још шњима неколико другах,

0254    Те пођоше преко Горе Црне,

0255    Брже дошли у питому Жупу,

0256    И ту нашли Крца Петровића

0257    И сокола Пека капетана,

0258    Ђе чињаху станак с Жупљанима;

0259    Тек ниђеше свога господара,

0260    Весеље му чине из пушаках,

0261    Добро су се Мирку ограшили,

0262    Па му љубе руке и кољена:

0263    „Благо нама, огријано сунце!

0264    “Када ни те књаже оправио,

0265    „Не жалимо сада умријети.“

0266    Ма их Мирко добро слобођаше,

0267    И питаше за турску ордију,

0268    На коју ће банду ударити.

0269    Сердар Шого Мирку кажеваше:

0270    „Ја сам синоћ војску уходио,

0271    “Учио сам у војску телара,

0272    „Е ће сјутра на Божић ујутру,

0273    “Теке сване и огране сунце,

0274    „На манастир овђен ударити.“

0275    Тадер Мирко поче соколити:

0276    „Не бојте се, моји соколови!

0277    “Ил’ ћемо их овђен дочекати,

0278    „Но ме слушај, Шого, моја слуго!

0279    “Ти покупи Жупске поглавице,

0280    „Хајде шњима право Бухавици,

0281    “И ево ти Пера капетана,

0282    „Ту ће доћи пјешци и коњици

0283    “И пред њима сви Никшићки Турци,

0284    „И тунак се шњима покољите,

0285    “Ја ћу овђен с Новицом чекати

0286    „И с осталом јуначком дружином,

0287    “Дочекати низам уређени

0288    „И осталу сву турску ордију,

0289    “Без замјене цркву пустит’ нећу.„

0290    Како рекли, тако учињели.

0291    Кад у јутро зора забијели,

0292    Боже мили, сила ударила,

0293    Ударила сила и ордија,

0294    На манастир са свакоје стране,

0295    Навалили с топом и кумбаром;

0296    Ема Мирко слободи дружину;

0297    “Не бојте се, моји соколови!

0298    „Мол’те Бога, а туците Турке,

0299    “Без замјене не пуштајмо цркву.„

0300    Црногорци сви слушају Мирка,

0301    Пушке грме, крв се пролијева,

0302    Све падају на буљуке Турци,

0303    А кад мрче и почину сунце,

0304    Одбише се од авлије Турци.

0305    Ема Мирка гласи допадоше,

0306    Баш од војске паше шерашћера,

0307    Е ће Турци Жупу оставити,

0308    А на Острог с војском ударити,

0309    Тада Мирко кликну Црногорце:

0310    “А на ноге, моји соколови!

0311    „Јуначки смо Жупу осветили

0312    “И бијелу цркву светог Луку,

0313    „Но ми ево гласи допадоше,

0314    “Е ће сјутра сва турска ордија

0315    „Ударити преко Планинице

0316    “На сведтога Василија свеца,

0317    „Него хајте да их дочекамо.“

0318    Сва дружина Мирка послушала,

0319    И одоше гори Бухавици,

0320    Здраво дошли горњем манастиру,

0321    И тун’ свецу пољубили руку,

0322    Међу собом вјеру уфатили,

0323    Да чувају Василија свеца,

0324    Како им је књаже наредио;

0325    Ма се мука, браћо, затоврити,

0326    Предали се Брцки капетани

0327    И њихова војска сваколика,

0328    Нагрдили себе пред свијетом,

0329    А пред књазом име изгубили,

0330    Ласно Турцим’ на Острог уд’рити,

0331    Е имаху педесет топовах,

0332    Те гађаху Василију свеца,

0333    Ема бјеху уздајна дружина

0334    Са соколом Мирком Петровићем,

0335    Те шибама одбијају Турке,

0336    И туку их на свакоју страну,

0337    Стоји јаук око манастира.

0338    Боже мили, чуда великога!

0339    Ко ће сили Божјој одољети,

0340    Ко л’ побити све цареве Турке?

0341    У манастир поју Црногорци,

0342    Прип’јевају свога господара,

0343    Свијетлога на Цетиње књаза:

0344    „Господару, на далеко ли си!

0345    “Сунце жарко, на високо ли си!

0346    „Брђани се сви твоји предаше,

0347    “И пашама руку пољубише,

0348    „Брат ваш Мирко у невољу цмили,

0349    “Нема шњиме но двадесет другах,

0350    „Соколовах од Горице Црне,

0351    “А на њих је велика невоља:

0352    „Дан осми је јутрос освануо,

0353    “Ни сједоше, ни љеба једоше,

0354    „Но све туку Турке на буљуке,

0355    “А кликују свога господара,

0356    „Да им шиље индат у Острогу.“

0357    Глас допаде књаза на Цетиње.

0358    Теке бјеше војску окупио,

0359    А Ђорђија дође из Русије,

0360    И каза му што је и како је,

0361    Па на троје разређује војску:

0362    Једну даде Перу, стрицу своме

0363    Да он Мирку оде у индату,

0364    А Ђорђију на Црницу спреми;

0365    А ситну је књигу направио

0366    На Грахову војводи Јакову:

0367    „Чекај бане, војвода Јакове!

0368    “Турска ће те војска опасати,

0369    „Прибрани се у бијелу кулу,

0370    “Док овамо побијемо Турке.„

0371    Па Данило хата појахао,

0372    А пред војском у Брда отиде,

0373    На царева уд’ри шерашћера,

0374    Стаде цика танкијех пушаках,

0375    Стоји јека вељијех топовах,

0376    А у Турке загрмљеше муње,

0377    Огњевите муње и громови,

0378    То не бјеху муње од облаках,

0379    Него војска Петровића књаза,

0380    Тун’ цркају хати и парипи,

0381    Гину млоги кајичници Турци,

0382    Сијеку их млоги Црногорци.

0383    Хиљаду им посјекоше главах,

0384    И толико живих уфатише,

0385    Преко Зете Турке проћераше,

0386    Хиљаду их Зета потопила;

0387    Књаз ишћера из границе Турке.

0388    У то га је књига допанула

0389    Од широка поља Црмничкога,

0390    Од сокола Петровића Ђорђа:

0391    “Господару, огријано сунце!

0392    „Посоколи твоје Црногорце,

0393    “Ми овамо задобисмо Турке,

0394    „А цареве топове узесмо

0395    “И велику хазну и џебану,

0396    „Из граница Турке ишћерасмо,

0397    “Пет стотинах главах посјекосмо,

0398    „И толико живих пофатасмо;

0399    “Брзо ћу ви у помоћи доћи.„

0400    Књаз Данило шемлук учинио.

0401    У томе му друга књига дође

0402    Од сокола Мирка војеводе

0403    Од Острога б’јела манастира:

0404    “Весели се, драги господаре!

0405    „Кад ми Перо дође у индату,

0406    “Да смо силу турску потиснули,

0407    „Василију свеца одбранили,

0408    “На границу ишћерали Турке,

0409    „И посјекли шест стотинах главах,

0410    “И толико живих пофатали.„

0411    Књаз Данило шемлук учинио,

0412    И слободи своје Црногорце,

0413    Туку Турке на четири стране

0414    Три мјесеца од године данах.

0415    Ма ево ти муке и невоље

0416    Од сокола војводе Јакова

0417    Од широка поља Граховога:

0418    На њега је сила ударила,

0419    Дервиш паша од цара турскога,

0420    За њим војске дванаест хиљадах,

0421    Војводине куле опасали,

0422    Боже мили, да је виђет’ коме,

0423    Како силно Турци ударише!

0424    С једне стране тоовима туку,

0425    С друге стране бију из пушаках,

0426    С треће стране стубе прислањају,

0427    Да ускоче у бијеле куле;

0428    Ал’ се брани војвода Јакове

0429    Са соколом Вуком Поповијем

0430    И са Антом, сином јединијем,

0431    И соколом Живком Перовићем,

0432    И око њих педесет момаках,

0433    Све јунака како ватра жива,

0434    Стоји јека танкијех пушаках,

0435    Стоји јаук у војску Тураках,

0436    Пролива се крвца од јунаках,

0437    Како бурна киша из облака,

0438    Око куле провреше потоци;

0439    Погледа се војводићу Анто

0440    Са соколом Вуком Поповијем,

0441    Ка и вуци један на другога,

0442    За гола се гвожђа дофатају,

0443    Да искоче у турску ордију,

0444    Но им не да војвода Јакове:

0445    “Стан’те море, а туците Турке,

0446    „Цуце ће ни доћи у индату.“

0447    Тун’ се храбро и витешки бране

0448    Ти педесет биранијех другах

0449    Су толико турскијех хиљадах:

0450    Пет стотинах убише Тураках,

0451    А толико раном обранише;

0452    Бранише се у бијелу кулу

0453    За двадесет од мјесеца данах,

0454    Док сам паша на ноге скочио

0455    И на силу Турке наћерао,

0456    На бијелу војводину кулу,

0457    Па на врата валом навалише,

0458    Дочекаше бирани јунаци,

0459    Док мртвијем завалише врата;

0460    Ма залуду, ништа не помага,

0461    Сила турска запалила кулу,

0462    У пећину утече војвода

0463    Су његово педесет јунаках,

0464    Четири му бјеху погинула.

0465    Тун’ стајаше три бијела дана,

0466    Док за њима низам кидисао,

0467    И пећину димом напунише,

0468    Свакојега извадише жива,

0469    Изгубише другах половину,

0470    Међу њима војводу Јакова,

0471    Војводина опремише Анта,

0472    Око њега двадест и пет другах

0473    У Мостару граду бијеломе.

0474    Док глас царуНиколају дође

0475    У бијелу Петербургу граду,

0476    Е је силан царе ударио

0477    На витешку српску Гору Црну,

0478    На коју ј’ он наслонио руку,

0479    И својијем прекрилио крилом,

0480    Он срдито на ноге ђипио,

0481    Турском цару књигу отправио:

0482    „Султан царе од Стамбола града!

0483    “Што навојшти српској Гори Црној,

0484    „На коју сам наслонио руку?

0485    “Ево више од триста годинах,

0486    „А сад сам им поставио књаза,

0487    “Па си, царе, књазу заратио,

0488    „Да му палиш б’јеле манастире,

0489    “Топом бијеш Василију свеца;

0490    „Што ти божи чине угодници?

0491    “Чу ли, царе, божи отпадниче!

0492    „Враћај војску с мале Горе Црне,

0493    “Ал’ се држи, ево мене на те:

0494    „Ал’ ћу моју крунуизгубити,

0495    “Али тебе Стамбол приватити.„

0496    Кад је цара књига допанула

0497    Од силнога краља Николаја,

0498    Он се каја, што је учинио,

0499    Па начини ситнога фермана

0500    Омер-паши, својему нећилу:

0501    “Врћи војску, хајде у Стамболу,

0502    „Русија је мене заратила,

0503    “Удари ми Николаје краље.„

0504    Каде паши ситан ферман дође,

0505    О јаду се бјеше забавио:

0506    Два дијела војске изгубио,

0507    Црна Гора здраво останула,

0508    Никаква јој не учини квара,

0509    Ни посјеко бирана јунака

0510    До сокола војводу Јакова.

0511    “Немам с киме ходит’ у Стамболу.„

0512    Богу фала, Срби задобише!

0513    Све у здравље цара Русијскога

0514    И сокола Петровића књаза!

• Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.
• Пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу и о војевању Црногораца, књига осма, Београд, 1900.

---

Udarac Omer-pasin na Crnu Goru (1852)