Корисничке алатке

Алатке сајта


узајамно_ропство

Узајамно ропство

Узајамно ропство је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Сима Милутиновић Сарајлија. Објављена је најприје у дјелу Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.

Опис

Турска чета полази од Удбине (Лика) и одлази у планину. Ту долази до подјеле војске на два дијела због неслагања између капетан Османа и буљубаше Мује. Османова дружина отме тридесет дјевојака од приморја, укључујући и Шимунову сестру, и са њима бјеже према Удбини. Шимун пресретне Османа и преотме дјевојке, ранивши Османа и побивши више од пола његове дружине. Мујо затим полази до Шимунове куле и видје да из ње излази кочија у подне, а у њој Шимонова љуба са двоје дјеце. Он успије да отме кочију и побјегне. Кад су одмакли према Удбини, пошаље кочију са пратњом даље, а сам се поврати не би ли запалио Шимунову кулу. Мујо запали кулу али га Шимун открије, пресретне и завеже. На крају долази до замјене заробљеног Мује за Шимунову породицу.

Текст пјесме

0001    Мала се је чета подигнула,

0002    оклено се вазда подизала,

0003    од Удбине да је бог убије,

0004    чета мала ше’сет Удбињанах,

0005    пред четом су до три буљубаше:

0006    једно јој је буљубаша Мујо,

0007    а друго је Осман-капетане,

0008    за Османом Ковча барјактаре,

0009    а за Ковчом остала дружина.

0010    Чета оде уз Кунар планину,

0011    а кад чета била у Кунара,

0012    код студене воде код бунара,

0013    ту је чета трудна починула:

0014    ко је гладан љеба заложио,

0015    а ко жедан воде с’ напојио,

0016    и ко пјешац притеже опанке,

0017    а тко јунак ради о оружју,

0018    у то рече Осман-капетане:

0019    „Устај, Мујо, дијели дружину!

0020    Већ заједно нејма четовања,

0021    ђе гођ влашку главу донијесмо,

0022    све се гласи по нашој Удбини

0023    донесе је четобаша Мујо,

0024    а ђе л’ добар шићар задобисмо,

0025    све се гласи по нашој крајини

0026    задоби га буљубаша Мујо;

0027    ти узимаш, Мујо, старјешинство,

0028    за ме нико нејма ни хабера,

0029    но устани, дијели дружину!“

0030    То кад зачу буљубаша Мујо,

0031    наљути се, родила га курва,

0032    па говори Ковчи барјактару:

0033    „Устај, Ковчо, дијели дружину,

0034    по тридесет добријех јунаках,

0035    па ти подај Осман капетану,

0036    тридесет подај њему побољијех,

0037    мени нека тридесет погоријех,

0038    а ти, Ковча, с којијем ти драго.“

0039    Скочи Ковча од земље на ноге,

0040    подијели ше’сет Удбињанах,

0041    тридесет даде Осман-капетану,

0042    даде њему тридесет побољијех,

0043    Мују оста тридест погорјех,

0044    а каде су друштво дијелили,

0045    оде Ковча к Осман-капетану.

0046    Па отиде Осман-капетане

0047    са његово тридесет Удбињанах,

0048    он отиде у влашко Приморје

0049    ка бијелој Шимуновој кули,

0050    неће л’ му је како похарати,

0051    похарати и све поробити,

0052    па још дош’о ноћу по мјесецу,

0053    према билој кули Шимуновој,

0054    и задани у Типову лугу.

0055    У то свану и ограну сунце,

0056    и док сунце на сред неба било,

0057    отвори се кула и авлија,

0058    враг изнесе тридест ђевојаках,

0059    донесе их у Типова луга

0060    да по лугу покупе љешнике,

0061    а кад виђе Осман-капетане,

0062    кидисаше те их поваташе,

0063    на Турчина сваког по ђевојка,

0064    узе Осман сестру Шимунову,

0065    поведоше уз Приморје равно,

0066    а кад били до у врх Приморја,

0067    но запјева Осман капетане,

0068    он запјева из грла јуначка:

0069    „Ај да ти се, Мујо, нагледати,

0070    какав јесмо шићар задобили,

0071    на сваког друга по ђевојку,

0072    а Осману сестра Шимунова!“

0073    Но љута се гуја намјерила,

0074    намјерила у лов у планину,

0075    дочека их у тијесне кланце,

0076    оштети им неколико другах

0077    и Осману ране даде грдне,

0078    док побјеже Осман у планину,

0079    унесе га дорин на рамену.

0080    Угледа га буљубаша Мујо,

0081    пред њега се на друм учинио,

0082    таде позна Осман-капетана,

0083    дорина му крвца покапала,

0084    а он грдних допануо ранах,

0085    па га пита буљубаша Мујо:

0086    „А за бога, Осман капетане!

0087    Ђе ли бисте, ђе ли погибосте?

0088    Њему стаде Осман казивати,

0089    како јесу били у Приморје,

0090    на бијелу кулу Шимунову,

0091    а данили у Типову лугу,

0092    заробили тридесет ђевојаках,

0093    на Турчина сваког по ђевојку,

0094    но кад били до у врг Приморја,

0095    у тијесне од Приморја кланце:

0096    “Дочека нас капетан Шимуне,

0097    намјери се курва у планину,

0098    лов ловио ка је научио,

0099    он је с нама боја заметнуо,

0100    док побјегог, Мујо уз планину,

0101    посјече нам седамнаест главах

0102    и оте нам тридесет ђевојаках,

0103    а и мене добро обранио.

0104    Но за бога, четобаша Мујо,

0105    осједи ме са коња витеза,

0106    те ми завиј моје ране љуте.„

0107    То говори а с душом се бори,

0108    одсједе га од добра коњица,

0109    земљи паде и душу предаде.

0110    А кад виђе буљубаше Мујо,

0111    он је своје подвикну друштво

0112    те отиде и сам низ Приморје,

0113    а кад био к Шимуновој кули,

0114    заданио у Типову лугу,

0115    докле свану и сунце ограну

0116    и док сунце наврх неба било,

0117    све му стоји затворена кула,

0118    затворена кула и авлија.

0119    А кад сунце насред неба било,

0120    отвори се кула и авлија,

0121    из авлије изиде кочија,

0122    у кочију љуба Шимунова,

0123    на крилу јој два близанка сина,

0124    и кочија срмом окована,

0125    а црвеном прикривена свилом,

0126    она с’ воза мору на обалу,

0127    ал’ је виђе Мујо четобаша,

0128    кидисаше те је уватише,

0129    поведе је уз Приморје равно,

0130    а кад био ђе се не бојао,

0131    оправио љубу Шимунову

0132    и осталу дружбу свеколику,

0133    оправио ка Удбини равној,

0134    а он дружби својој бесједио:

0135    “Ја отидог опет у Приморје,

0136    нећу ли му још запалит кулу.„

0137    Па отиде низ Приморје равно,

0138    привуче се ноћу без мјесеца,

0139    а кад био Мујо у авлију,

0140    нешто се је пољем обазрио,

0141    ал’ ево ти капетан-Шимуна,

0142    носи копје на рамену бојно

0143    и на копје двије русе главе,

0144    до два брата оба Пишчевића,

0145    два сестрића Осман-капетана.

0146    Кад га виђе буљубаша Мујо,

0147    заврије се Мујо зад авлију,

0148    док допаде капетан-Шимуне,

0149    одјахао коња у авлију,

0150    па изиде на бијелу кулу,

0151    а кад виђе шта се учинило,

0152    опет доље у авлију сиде,

0153    па закрочи својега ђогина,

0154    оћера га право уз Приморје.

0155    То кад виђе буљубаша Мујо,

0156    он изиде на бијелу кулу,

0157    на таван јој ватру наложио,

0158    док му кулу с ватром саставио,

0159    па отиде право за Шимуном,

0160    но да видиш капетан-Шимуна,

0161    нешто с’ јунак натраг обазрео,

0162    ал’ му биј’ла запаљена кула

0163    и за њиме добар јунак иде,

0164    добар јунак буљубаша Мујо,

0165    како га је Шимун угледао,

0166    одпута је Муја познавао

0167    и на Муја био кидисао,

0168    јуначке му савезао руке.

0169    Одиста га погубити шћаше,

0170    но му вели буљубаша Мујо:

0171    “Не губи ме, Шимун капетане!

0172    Но ме води ка бијелој кули,

0173    а ка твојој кули запаљеној,

0174    пак одправи књигу до Удбине,

0175    доћи ће ти твоја мила љуба

0176    и довести двоје ђеце мало.„

0177    Тада га је Шимун послушао,

0178    одведе га запаљеној кули,

0179    пак написа лист књиге бијеле,

0180    оправи је ка турској Удбини,

0181    да му дође љуба и близанци,

0182    да изиду Турци Удбињани,

0183    да изведу вјерну љубу њему,

0184    да изведу и оба близанка,

0185    на планину да их мијењају,

0186    а за њихна буљубашу Муја.

0187    И тако су Турци учинили,

0188    у неђељу што најпрва дође,

0189    изведоше љубу Шимунову,

0190    и њезино двоје ђеце лудо,

0191    изведоше на Кунар планину,

0192    а одовуд Шимун капетане,

0193    изводио буљубашу Муја,

0194    ту извели те их мијењали,

0195    и одбили мрско за недраго.

Литература

  • Сима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.

Uzajamno ropstvo

узајамно_ропство.txt · Последњи пут мењано: 2021/06/01 14:20