Корисничке алатке

Алатке сајта


устав_књажевства_сербије_1838

Устав Књажевства Сербије (1838)


УСТАВ
КЊАЖЕВСТВА СЕРБИЈЕ,

Т. Ј.

СУЛТАНСКИ ХАТИШЕРИФ,

Протекши около половине Шевала 1254 (од 10/22 до 12/24 Декемврија 1838)
содржавајући Устав, даровани Његовим Височеством житељима Његове
Провинције Сербије.



МОЈЕМУ ВЕЗИРУ, ЈУСУФ-МУХЛИС-ПАШИ
(да би он био прослављен!) и

КЊАЗУ НАРОДА СЕРБСКОГ МИЛОШУ ОБРЕНОВИЋУ
(да би његов конац био щастљив!).


По сили преимущества и свобода, даровани житељима моје провинције Сербије за њину верност и њину приврженост, и по содержанију више царски хатишерифа, изтекши раније и под различнима датумима од моје стране, показало се нуждним, даровати овој провинцији једно внутрење правленије и један национални устав постојан особени и преимуществени, под условијем, да Серби исполњавају точно у будуще дужности, вјерности и покорности, и да плаћају исправно на прописане термине мојој високој Порти данак, ког је плаћање опредјелено и закључено.


1.

Сходно дакле органическому уставу, који ја дајем народу сербскому, достојинство књаза дано је твојему лицу и твојој фамилији за награжденије твоје вјерности и твоје привржености, и по содржанију царског Берата, који си ти раније примио.

2.

Внутрење правленије земље вовјерено је твојим вјерним старанијама, и 4000 кеса прихода годишњег опредјелене су за твоје сопствене трошкове.

3.

Ја ти налажем у исто време:

а) Наименованије разни чиновника провинције;
б) Извршенија уредба закона заведени;
в) Верховно повелителство над војскама гарнизона, нужднима за полицију и за предохраненије доброг поретка и мира земље од сваког нападенија и сваког нарушенија;
г) Стараније о предопределенију и покупленију терета и налога јавни, сирјеч общенародни;
д) Издавање свима званичницима и чиновницима провинције налога и наставленија уредбени, која би била нуждна;
е) Поступак извршенија казни, на које буду осуђени кривци по уредбама, и дајем ти право, пращати са изјатијама сходнима, или умекшавати казне.

4.

Овој моћи теби повереној сушчој, Ти ћеш сљедователно имати право совершено, за добро правленије земље и житеља, ког су дужности на тебе возложене, избрати, наименовати и поставити три лица, која, постављена по твојим налозима, сочињава ће централно правленије Провинције, и занимаће се једно дјелама внутрењима, друго финанцијом, и треће руководством спорни дјела земље.

5.

Ти ћеш теби устроити једну особену канцеларију, која ће бити под управленијем твог мјестобљуститеља, представника, кому ћеш ти наложити, издавати паспорте и управљати сношенијама, сушчествујућима између Серба и власти инострани.

6.

Образоваће се и устројити један Совјет, састављен из старешина и најважнији између Серба. Число чланова овога Совјета би ће 17, између који један би ће предсједатељ.

7.

Онај, који није Сербин рођењем, или који неби био примио качество Сербина по уредбама; који неби био стигао возраст од 35 година; или који не притјежава добра недвижима, неће моћи сачињавати част Совјета народног, ни бити считајем у число његови членова.

8.

Предсједатељ Совјета као и членови, би ће изабрани Тобом, под условијем, да они буду совршено познани између њиови сограждана, својом способностију и својим качеством честног човека, да су учинили какве услуге својему отечеству, и заслужили одобреније обще.

9.

После избора членова и њиног наименованија и пре њиовог входа у дужности, сваки од њи, и сви, подчињајући од тебе, положи ће заклетву у руке митрополита, којом се они завещавају, не чинити ништа противно интересима народа; дужностима које су им наложене њиовим званијама; дужностима њиове совјести ни мојој царској вољи.

10.

Једииствено дјело овог Совјета бит ће; разсуждавати о јавним интересима народа и Теби чинити своје услуге и своје споможеније.

11.

Никаква уредба неће моћи бити примљена, и никакав налог неће моћи бити сабран, без да би он најпре и предходително од Совјета одобрен и примљен био.

12.

Плата членова Совјета бит’ће опредјелена Тобом са согласијем обичним и начином сходним, и кад њиова совокупленија буду устројена у месту централног правленија књажества, круг њине дјелателности бит’ће ограничен и сведен на предмете сљедујуће:

а) Расуждавати и решавати вопрос и точке касателно уредба и закона земље; правосудија; данка, и прочи дација;
б) Опредјелити плате и награжденија свију званичника земаљски, као и постављати нова званија, ако би се у том потреба дала почувствовати;
в) прорачунати трошкове годишње, нуждне за правленије земаљско и расуждавати о средствама најприличнијима и најсходнијима за налагање и куплење дајанија, којима застираће се плаћање приходом расхода;
г) и на последак расуждавати о сочиненију једног закона, који опредјелавк число, плату и правило службе војинства гарнизона земаљског, опредељеног за обдржаније доброг поретка и спокојства.

13.

Овај Совјет имат’ће право, дати устројити пројект са изложенијем побужденија за какав закон, кјои се њему полезан видио буде, и Теби га представити, ставивши председатељ и секретар Совјета на њему подписе своје, свагда међу тим под условијем, да тај закон ни којим начином не носи дирање у закона права госпостванија моје високе порте, која је Господар Земље.

14.

У вопросима, који ће бити расуждавани у Совјету, примит’ће се решеније оно, које буде имало за себе вишество гласова.

15.

Совјет имат’ће право, захтевати сваке године у Марту и Априлу од три предпоменута попечитељства извод њиови дјела за теченије године, и прегледати њиове рачуне.

16.

Ова три сановника, попечитељи внутрењи дјела, финансије и правосудија, као и попечитељ Твоје канцеларије, за време, докле испуњавају своје дужности, засједават’ће у Совјету, положивши најпре заклетву.

17.

Они 17 чланова Совјета неће моћи бити збачени без узрока, докле неби било доказано код моје високе порте, да су се они учинили повини због каквог преступленија, или због нарушенија закона или уредба земаљски.

18.

Бит’ће избран и наименован између Серба један капућехаја, који има пребивати непрестано при мојој високој порти, и отправљати дјела народа серпског сходно мојим намеренијама царским, и уредбама и свободама националним Сербије.

19.

Дјела полиције, карантина, издавање налога књажеским властима окружија земаљски, управленије заведенија обште полезна и пошта; садржаније велики друмова; и извршенија уредба касателно војинства гарнизона земаљског све ово принадлежатће сановнику, опредјеленому за дјела внутрења.

20.

Онај, што му је наложено управленије финанције, имат’ће прегледати рачуне; гледати, да процвјета трговина, чувати и управљати приходе обште народње, који число бит’ће опредјелено законима земље; старати се да се ставе у извршеније закони устројени у призренију трговине и дјела финанцијална; плаћати расходе земаљске по рачунима, сочињенима од прочи сановника; он ће се старати, да се сочини списак добара јавни и приватни, као и добра недвижими како земаљски тако и правитељствени, и обдјеланију руда и шума, као и о прочима дјелама, који се односе к’ његовој канцеларији.

21.

Попечитељ опредјелени за руководство правосудија, имајући у својим својствима и министарство обште народнога васпитанија и распространеније наука, има набљудавати, да ли су пресуде, које су учињене, извршене или нису; примити и решавати жалбе, које би подане биле против судија; уверавати се о качествама они, који су опредјелени, исполњавати правду; и дати себи представити од њи свака три мјесеца списак свију процеса, који ће бити били суждени у теченију овога времена; старати се о стању и определенију апсова, и уводити их у боље стање.

22.

Он ће се занимати такође са изображенијем обште народни права, устроенијем нови школа, и с’ одобренијем обученија нуждни вјешества. Он ће имати надзираније над болницама и прочима обшче полезним заведенијама, и ставит ће се у преписку са управитељима церковнима, за устроити све, што се тиче закона, богослуженија и церкве.

23.

Лице страно, које није прави Сербин, или које неби нацијонално примило било качество Србина неможе занимати ни једно од горе описани три мјеста.

24.

Ова три попечитеља бит’ће независима један од другог у упражненију њини взајмни дужности, без да један буде подчињен другому, и они ће имати своју канцеларију оддјелену.

25.

Оддјеленије сваког од њи бит’ ће раздјелено на више бироа и сјеченија и и свако званично писмо произтичуће од сваког из њи по дјелу државному, морат’ ће бити снабдјевено њиним надлежвим подписом; и сврху тога никакво дјело које би се тицало бироа њине взајмне зависимости, неће моћи получити своје извршенија, без да је предходително противоподписано од началника бироа; и тако исто никакав налог, никакво дјело неће моћи получити извршенија, без да је најпре уведено и урегистрирано у књиге тог истог бироа, чијег су произхожденија.

26.

Три попечитеља имат’ ће у Марту и Априлу сваке године чинити извод свију дјела, која су вођена у њинима сопственима канцеларијама, и у онима, које су њима почињене, с’ једним изложенијем доказителним, и представити га снабдјевена њинима печатима и подписима, као и подписом началника сјеченија, на испит Совјета провинције.

27.

Моја нарочна воља јест, да житељи Сербије, поданици моје високе Порте, буду зашчишчени у њинима добрама њинима лицама, њиовој чести и њиовом достоинству, и ова иста воља царска противна је тому, да какво лице, буди које, без суда буде лишено своји права граждански, или да буде изложено какво му гоненију или казненију каквом му драго, и зато је суждено за сходно законима обществени потреба, и начелама правде, устројити у земљи више родова судова, за казнити кривце, или за дати правицу свакому лицу јавном или приватном, сходно уредбама имајући призреније на право и оправданије, или напротив на погрешке и повинос сваког предварително судом једним доказане.

28.

Сљедователно никакав Србин неће моћи бити причастан новчаној или каквој другој казни телесној или глоби т. ј. одкупљенију каштиге, пре него што сходно гласу закона он небуде суђен и осуђен пред судом каковим. Ови судови имат’ ће, сходно закону, испитивати дјела спорна и парница трговачки, испитивати и судити решително кривице и преступленија но ни у каквом случају неће се моћи налагати или изрицати казн конфискације добара.

29.

Деца и сродници кривца неће бити отвјетни за кривицу њихови родитеља, нити казњени за њи.

30.

Три суда установљена су у Србији за испуненије правосудија. Перви бит’ ће устројен у селима састављен из старешина местни, и назван »суд примирителни.« Други бит’ ће суд првог степена, намештен у сваком од 17 окружија, из који се састоји Сербија. Трећи бит’ ће апелациони у главном месту правителства.

31.

Суд примирителни состављаће се из једног председатеља и два члена, избрани од житеља местни, и ни један од ови судова селски неће моћи судити један предмет већи од 100 гр. Они такође неће моћи извршивати казни, које би превосходиле затвор од три дана и 10 удараца штапова.

32.

Парнице у њима испитиваће се и судити само изводно и усмено. Само пресуде остала два суда чиниће се писмено. Суд селски морат’ ће шиљати суду окружија ког он сочишава част, један процес, већи од 100 гр. и суђење каквог преступленија, које заслужује казн већу од 10 удараца штапова и тужитеља и бранећег се.

33.

Суд окружија, који је дужан судити парнице у первом степену, бит’ ће састављен из једног преседатеља и три члена и довољног чиста писара.

34.

За предсједатеље и членове суда первог степена, они који небуду стигли возраст од 30 год. неимају права наименовани бити.

35.

Овај суд имат’ ће право испитивати и судити како нарнице спорне, тако и кривице, преступленија и парнице трговачке.

36.

Дат’ ће се термин од 8 дана свакому лицу, које изгубивши своју парницу на суду првог степена свог окружија, захтело би имати приступ к’ суду апелационому, и ако за теченије 8 дана речено осуђено лице непоспјеши апелирати на суд апелациони, пресуда суда окружног бит’ ће снажна и извршителна.

37.

Суд апелациони занимат’ ће се изкључително само прегледањем и судењем предмета и парница, која буду већ суђена била у суду првог степена, и како председатељ суда апелационог, тако и четири члена, који су њему придани, требају совршено, да буду стари 35 год.

38.

Членови судова србски морају бити рођени Серби, или прирођени сходно уредбама.

39.

Касателно парница, које се преносе од једног суда другоме, Предсједатељ свакога суда дужан је дати у руке тужитеља и одбранитеља извод суђења, снабдјевен његовим подписом и његовим печатом.

40.

Членови судова примирителни селски не могу бити членови остала два суда.

41.

Кад један од членова ова два суда умре, изабрат’ ће се за његовог прејемника најстарији возрастом и службом између људи закона, који буду већ испуњавали дужности у судовима.

42.

Никакав член суда неможе бити збачен под предложенијем да је он изступио из своји дужности, пре него што ствар буде доказана у Правосудију по уредбама.

43.

Кад чиновници, имајући чин војени или граждански, или свјашченици, по торжественом доказању њине кривице у сљедствију једне законе пресуде, буду осуђени, да се казне, како се овим лицама не могу дати казни тјелесне, они ће се казнити или строгим укором, или ставленијем под затвор, или сверженијем, или на конац заточенијем.

44.

Никакав чиновник књажества, граждански или војени, виши или нижи неможе мешати се у дјела предпоменута три суда, но они само могу бити позвани за извршеније њини пресуда.

45.

Будући да је трговина у Србији слободна: то сваки Србин може ју упражњавати свободно, и неће се никад дозволити ни најмање ограниченије ове свободе, само ако књаз у согласију са советом земаљским времено ограниченије ког предмета трговине не нађе необходним.

46.

Сваки Сербин, саображавајући се законима државе, јес совершени господар, продати своја сопствена добра и сопствености; располагати с’ њима по вољи и остављати завјешчанајем (тестаментом).

47.

Он неможе бити лишен овог права, развје законом пресудом једног од устројени судова земаљски.

48.

Сваки Сербин који узима какву парницу, дужан је обратити се суду окружија, у ком обитава, и он не може бити позван кромје пред суд окружија, у ком он има своје пребивалишче.

49.

Свака работа (кулук) укинута је у Сербији, и неће се моћи налагати работа никаквому Сербину.

50.

Трошкови, које причињава содержанаје и урежденије мостова и путова бит ће расположени на општества, села, која су у околини.

51.

Тако исто, као што је правленије централно Књажевства дужно, имати управленије и стараније о великим друмовима, куда пролазе поште, о мостовима, и о прочима опшче полезнима зданијама: то и приватни дужни су знати, да је и њина ревнос, и вниманије у томе необходима.

52.

Ти ћеш опредјелити у согласију са совјетом и справедљиво наплату дневно сиромашним људма, који се занимају овима пословима, као што ћеш ти разумети се са совјетом и о определенију годишње постојане плате свима онима, који су намештени по разним службама књажевства земаљског.

53.

Сваки чиновник, који захте законим узроком изступити из службе, служивши неколико година може то учинити: њему ће се определити по иступленију његовом сходна пенсија, коју он буде заслужио.

54.

Свако званије, било гражданско, било војено, било судејско, вручаваће се у Сербији указом књаза под условјем, да сваки чиновник почне с почетка од њижи степена и буде постепено и после надлежног опита намештен на степене више.

55.

Људи од закона, имајући званија судејска неће моћи нигда променути службу ни получити места друга куда, кромје у судовима, и битће дужни занимати се изкључително у свом совершенствованију у части судејској.

56.

Никакав чиновник, ни граждански, ни војени, не може ни само привременој намештен бити у судовима.

57.

Будући, да су Серби, платежни поданици високе Порте, Христијани закона Греческога иначе названа церква восточна, ја сам даровао народу сербскоме слободу, упражњавати обичне церемоније закона њиовог и избрати између себе са твојим содјејствијем и твојим надзиранијем њиове митрополите и њиове епископе под условијем, да они по духовному чиноположенију буду подчињени духовно власти патријарха, сједећег у Константинопољу, који се сматра као началник овог закона и Синода. И као што је нужно преимушчествама и свободама, дарованим издревле Христијанима, житељима царства отоманског од завладјенија, да началници свајшченства совершеним образом управљају дјелима закона и церкве, (у колико то неби дирало у дјела политическа, равно као што су опредељена награжденија од стране народа њиним митрополитима, њиним епископима, њиним игуманима и свјашченицима, побожним заведенијама, принадлежећим церкви: тако исти пропис битће набљудаван у призренију содержанија и достојанства митрополита и епископа, који се налазе у Сербији.

58.

Опредјелиће се у Сербији места за совокупленије особеног совјета митрополота и епископа, за учреждавајући дјела закона; дјела Митрополита, епископа и свјашченика; и дијела касајућа се церкви земаљској.

59.

Као што су спахилуци, тимари, и зијамети у Сербији укинути, тако се овај стари обичај пеће никад наново уводити моћи.

60.

Сваки Сербин, велики и мали подложен је и плаћању данка и дајанија. Серби чиновници, постављени по службама земаљскима плаћаће њиову припадајућу част по соразмерију; духовенство само битће изјатно од данка.

61.

Будући је Сербија састављена из 17 окружија и свако окружије садржава по неколико срезова, који су опет састављен из више села и обштества; то ће сваки начелник окружија имати по једног помоћника, једног писара, једног казначеја и проча лица, која би била нуждна.

62.

Начелници окружија занима ће се извршенијем налога, који ће им долазити од стране централног правленија књажевства, тицајући се свију дјела внутрењег правленија, односећи се к њиовим дужностима; они ће се ограничавати у налагању и определенију дајанија списцима, које ће они получавати од управленија финанције, и они неће се мешати у распре које у њиним окружијама може произвести плаћање налога, но они ће се задовољити посланијем произтекши распра и парница к суду окружному, задржавајући себи само извршеније пресуде судејске.

63.

Началник среза употреби ће стараније своје, да би предохранити добра и земље села од сваког нападанија, и да би заштишчавати народ од злохотника и скитница и разврашчени.

64.

Он је дужан прегледати паспорт свију лица која долазе у његов срез или која из њега излазе.

65.

Он неможе држати у затвору никога дуже од 24 сата но он ће шиљати суду окружноме распре и парнице, које би се могле породити у његовом срезу, и обрати ће се началнику полиције окружне ако ова дјела у полицију спадају. Сверху тога он је дужан надзиравати над судовима примирителнима села и чувати се добро да се немеша у дјела цркви и школа селски, и да недирне у приходе и земље које зависе од други побожни заведенија. За добра земље и сопствености, опредјелене церквама, варошицама, житељима и опште полезним заведенијама, као и за добра принадлежећа приватним као сопственост, даће се свакоме поособ доказатељства (документи, т. ј. тапије, потврждавајући право притјажанија и које ће бити уписане у канцеларијама земаљскима.

66.

Никакав Србин вообшче и без изјатија неможе бити гоњен ни узнемираван, ни тајно ни јавно, пре него што буде позван и осуђен пред судовима.


Устроившеј и утврдившеј мојој вољи императорској уставе горепоменуте, сочињен је нарочито овај императорски ферман, да ти се соопшти, и послан ти је украшен мојим сјајним Хатом царским.

Ја ти налажем дакле бди како у внутрености тако и у вњешности над безбједностију те провинције царске, над којом повелитељство дао сам теби и твојој фамилији само под тим нарочним условијем, да слушаш и подчињаваш се налозима изтичућим од моје стране; употребљавај силе твоје за изабрата средства ко осигуранију њеног благоденствија и мира њени житеља. Ја ти налажем к тому, да уважаваш стање, чест, и службе сваког; да бдиш најпаче о том да точке и условија уставна горе изложена буду извршивана у цјелости за свагда полагајући тако сву ревност, да прибавиш мојој личности молитве и благослове свију класа житеља земаљски, и да потврдиш и оправдаш тим образом повјереније и благоволеније царско к теби. — Ја налажем равним начином свима Сербима вообшче да се подчињавају свима налозима књаза, соображавајућима се уставима и заведенијама земаљским, и да се соображавају старателно пристојностима нуждним. — Ја налажем да овај царски хатишериф буде обнародован, да народ о њему свједјеније получи, да сваки, произнут више и више признателностију, за ова дарованија и благодјејанија дарована свима равном мојом шчедротом царском, влада се у сваком обстојателству тако, да заслужи моје одобреније, и да точке предстојећег устава буду извршиване од слова до слова и за свагда без да би се могло ни у какво време њима противушествовати.

И ти такође, мој везиру имаћеш га разумјенна, и сојузитћеш силе твоје са силама књаза ко точному и строгому извршенију точки предстојећег императорског фермана.

Сродни чланци

Извори

  • Нил Попов, Србија и Русија : од Кочине крајине до Св. Андрејевске скупштине, свезка I, Београд, 1870, стр. 437—446

Ustav Knjazevstva Serbije (1838)

устав_књажевства_сербије_1838.txt · Последњи пут мењано: 2024/04/08 22:51