Ханза-Бранденбург К (нем. Hansa-Brandenburg K), бомбардерско-извиђачки хидроавион направљен у Немачкој. Авион је први пут полетео 1916. године а највише се користио у ратној морнарици аустроугарске монархије.¹⁾

Уласком Италије у Први светски рат интензивирале су се ратне операције на јадранској акваторији што је код Аустроугарске морнарице проузроковало потребу за борбеним хидроавионима. Стога је одлучено да се покрене производња домаћег борбеног хидроавиона класе К (Kampfflugboot), с обзиром да се на страни нису могли купити такви авиони. Понуду за производњу овог авиона је прихватио инж. Вајхман, међутим Концерн Кастиљони који је био власник фирми Ханса Бранденбург и будимпештанског УФАГ-а понудио је да УФАГ производи авион Ханса Бранденбург K кога је инж. Ернст Хајнкел пројектовао почетком 1916. године. Тако је на основу искуства у градњи хидроавиона Ханза-Бранденбург ЦЦ и W.18 настао авион који је по својим конструктивним решењима био веома сличан претходним хидроавионима али је по димензијама и снази мотора био знатно већи авион. С обзиром на своју намену авион је био двосед, а посада му се састојала од пилота и стрелца-извиђача. Немачка морнарица није прихватила овај авион али га је прихватила ратна морнарица Аустроугарске. С обзиром да капацитети фирме Ханса Бранденбург нису били довољни ни да покрију потребе Немачке у авионима, а власници Ханса Бранденбург и аустроугарске фирме УФАГ из Будимпеште су били исти, производња авиона Ханса Бранденбург К је препуштана УФАГ-у. Поред УФАГ-а ови авиони су се производили и у аустроугарским фирмама ЕФАГ и Феникс али су то биле мале количине.

Авион Ханса Бранденбург К је једномоторни двокрилни двоседи бомбардерско-извиђачки хидро авион.²⁾ Авион је потпуно дрвене конструкције. Труп је у облику чамца обложен водоотпорним шпером, а крила су дрвене конструкције пресвучена платном. Крила су четвртастог облика са равним крајевима. Са сваке стране крила, авион је имао по два пара упорница у облику слова V гледано са предње стране авиона. Укрућивање крила се постизало унакрсно постављеним челичним ужадима са затезачима. Доња крила код овог авиона су нешто краћа од горњих. Испод доњих крила су постављени пловци који обезбеђују стабилност при узбурканом мору. Крилца за управљање авионом су се налазила само на горњим крилима. У међупростору између крила је био смештен шесто цилиндарски, линијски, водом хлађен мотор Daimler 160 / Daimler 185 / Hiero 200 / Hiero 230 снаге 117/136/147/170 kW и 160/185/200/230 KS који је био причвршћен на челичну конструкцију ослоњену на труп авиона. Потисна елиса која покреће авион је двокрака, направљена од дрвета фиксног корака. Кокпит пилота је био отворен и налазио су у трупу авиона испред крила, а у самом носу авиона испред пилота је седео стрелац-извиђач који је био наоружан једним покретним митраљезом калибра 7,92 mm.

У току 1916. и 1917. произведено је у УФАГ-у укупно 46 примерака авиона Ханза-Бранденбург К који су били опремљени моторима Daimler 160 / Daimler 185 а у току 1918. испоручено је још 15 авиона овог типа али са мотором Hiero 200 и 3 авиона са мотором Hiero 230.

Авиони Ханза-Бранденбург К су коришћени у току рата на Јадранском мору у ратним операцијама против Италијана, и показали су се веома успешним при коришћењу на разуђеној обали Јадранског мора. Аустроугарска морнарица их је користила за намену за коју су пројектовани тј. обалско извиђачке и бомбардерске задатке.³⁾ Ови авиони су били стационирани у хидро базама Пула и Кумбор у Боки которској. На крају рата преостале авионе овог типа су заробили Италијани, Французи и Југословени.

У југословенском ПВ (Поморском ваздухопловству Краљевине СХС) се претпоставља да су коришћена седам авиона типа Ханза-Бранденбург К.⁴⁾ Ови авиони су коришћени за чишћење мина 1919. године и као обалски извиђачи све до половине 20-их година 20. века када су их заменили домаћи хидроавиони Икарус ИО.

• Немачко царство
• Аустроугарска
• Италија
• Југославија

• Ханза Бранденбург W.13
• Ханза Бранденбург W.18
• Икарус ИО
• Лонер ТЛ

• Haddow, George (2006). Hansa Brandenburg W.13. Berkhamstead: Albatros Productions.
• Лучић, Душан (1936). Основи практичне аеродинамике са описима аероплана. YU-Нови Сад: Ваздухопловни Гласник.
• Микић, Сава (1933). Историја југословенског ваздухопловства. YU-Београд: Штампарија Д. Грегорић.
• Keimel, Reinhard (1981). „Die Seeflugzeuge der k.u.k Kriegsmarine von 1912 - 1918“ . Ősterreichs Luftfahrzeuge-Gschichte der Luftfahrt von den Anfängen bis Ende 1918. AT-Graz: H.Weishaupt Verlag. стр. 423. ISBN 3-900310-03-3.
• Haberfellner, Wernfried; Walter Schröder (1993). Wiener-Neustädter Flugzeugwerke GmbH. AT-Graz: Weishaupt. ISBN 3-7059-0000-5.
• Angelucci, Enzo; Paolo Matricardi (1976). Flugzeuge von den Anfängen bis zum Ersten Weltkrieg. Wiesbaden. ISBN 3-8068-0391-9.
• Isaić, Vladimir; Danijel Frka (2010). Pomorsko zrakoplovstvo na istočnoj obali Jadrana 1918-1941. (prvi dio). Zagreb: Tko zna zna d.o.o.. ISBN 978-953-97564-6-6.
• Петровић, Огњан М. (2/2000.). „Војни аероплани Краљевине СХС/Југославије (Део I : 1918 – 1930.)“ . Лет - Flight (YU-Београд: Музеј југословенског ваздухопловства) 2: стр. 21-84. ISSN: 1450-684X.
• Илић, Видосава (3/2004.). „Школе војног ваздухопловства Краљевине СХС/Југославије“ . Лет - Flight (YU-Београд: Музеј југословенског ваздухопловства) 3: стр. 88-106. ISSN: 1450-684X.
• Оштрић, Шиме; М. Мицевски (14-27. септембра 2007.). Летећи Чунови: Чамци који лете - летјелице које плове. SRB-Београд: Галерија '73.

• http://avioni.net/vvkj/index.php?str=avioni&av=36
• http://www.facebook.com/pages/Hansa-Brandenburg-FB/135581079806063
• http://www.fiddlersgreen.net/models/aircraft/Hansa-Brandenburg-CC.html
• http://www.crossandcockade.com/Uploads/H-B%20pt%201.pdf
• http://www.vazduhoplovnetradicijesrbije.rs/index.php/istorija/272-hanza-brandenburg-k
• http://en.valka.cz/viewtopic.php/t/78769

Hanza-Brandenburg K