Корисничке алатке

Алатке сајта


хатишериф_из_1829

Хатишериф из 1829.

Хатишериф из 1829, први од четири хатишерифа које је султан издао Србима. Након победе у Руско-турском рату Русија је постала заштитница Србије, па је султан био принуђен да по одредбама Једренског мировног споразума 30. септембра 1829. изда хатишериф, којим се Србима обећававало поштовање Акерманске конвенције из 1826, односно аутономија и међународни положај. Хатишериф је прочитан 14. децембра 1829. у Београду, а објављен је 6. фебруара 1830. на Народној скупштини у Крагујевцу. Турци су и након тога одуговлачили са применом тога хатишерифа, а посебно са присаједињењем шест отргнтих нахија, па се то решавало у следећим хатишерифима.

Једренски мировни споразум

Према члану 5. Акерманске конвенције Србија је требала да добије аутономију и да јој се врате области одузете 1813. Турска се обавезала да ће за најкасније 18 месеци уредити српско питање са српским представницима, а договорено решење објавити хатишерифом.Турска је након потписивања Акерманске конвенције одуговлачила, а током 1828. избио је Руско-турски рат, који је окончан Једренским мировним споразумом 14. септембра 1829. Ту се Турска обавезала да ће неиспуњену тачку 5. Акерманскога споразума извршити за месец дана.1) Порта се обавезивала према члану 6. Једренског мировног споразума да ће одмах приступити враћању шест отргнутих нахија и да ће у року од месец дана издати ферман са хатишерифом, којим би се наређивало испуњење тачака уговора.2) Уговор је предвиђао одлазак руске војске са окупиране турске територије тек кад се изврше остале тачке уговора, дакле тек када се између осталог реши и српско питање. Србија је на тај начин постала руска штићеница. По Акерманској конвенцији требало је да Срби добију:

  • слободу вере
  • слободу бирања поглавара
  • независност унутрашње управе
  • присаједињење Србији отргнутих нахија
  • да Срби могу слободно трговати по целом Отоманском царству
  • право да граде болнице, школе и штампарије
  • забрана муслиманима да се настањују у Србији, ако не припадају гарнизонима
  • да Срби управљају муслиманским добрима и плаћају им под погодбом данак
  • скуп свих даџбина у једну

Српски делегати у Цариграду

Чим је кнез Милош добио информације о Једренском миру послао је 23. септембра 1829. године Ђорђа Протића и Аврама Петронијевића да од Порте траже комесара са којим ће се вратити и извести обележавање граница.3) Руски маршал Иван Иванович Дибич је од Протића и Петронијевића примио Милошева писма, али он их је задржао у Једрену да би се причекала ратификација мира.4) Порта је средином октобра издала хатишериф за Србију, а 28. октобра је уговор ратификован, али тек када је из Петрограда стигао отправник послова Бутењев са упутствима тек је онда српским делегатима 20. новембра дозвољено да оду у Цариград. Кнез Милош је био нестрпљив толиким одуговлачењем, па је послао Димитрија Давидовића и Лазара Тодоровића. Они су у Цариграду добили ферман и обећано им је да ће комесар за границе кроз десетак дана поћи за Србију, али пзабринуло их је кад током разговора турски чиновници су се или претварали или нису знали ништа о проблему отргнутих нахија.5)

Објава хатишерифа

Хатишериф, који је султан издао 18/30. септембра стигао је у Крагујевац 11. децембра.6) Хатишериф није био насловљен на Кнеза Милоша, него на везира и београдску мулу, који су требали да га објаве кнезу Милошу.7) Милош је био незадовољан начином објаве, па је тражио да ферман буде насловљен њему и народу.8) Кнез Милош је онда дао Алекси Симићу да однесе хатишериф везиру у Београд. Везир је протоколарно прочитао хатишериф 2/14. децембра 1829. у Београду.9) Копије хатишерифа су касније читане по градовима, а оригинал је враћен кнезу Милошу, који је сазвао Народну скупштину, на којој је 6. фебруара 1830. прочитао превод хатишерифа.10) Султан је обећавао да ће у највећој тачности испунити све одредбе Букурештанског уговора и Акерманске конвенције, а посебно да ће приступити предавању шест отргнутих нахија.11) Кнез Милош се онда обратио окупљенима, наглашавајући да је дотад били поданици турског самовлашћа и робови, а да постају самобитан народ, чија права султан признаје хатишерифом.12) Међутим додао је да би требало поставити књаза, владу, судове, школе, болнице и држати војску. Милош Обреновић је вешто навео скупштину да се поново пошаље молба султану да он буде наследни кнез.13)

Турско одуговлачење

Српски делегати су се жалили руском представнику на стилизацију хатишерифа, али није им удовољено. Од руског представника су добили и одговор да је руски двор прегледао хатишериф и утврдио да хатишериф задовољава услове мировног споразума.14) Пре објаве хатишерифа Порта је тврдила да ће послати комесара за границе и распитивала се о њима, али већ 24. децембра су почели да се претварају да не постоји питање граница, односно да је раније решено то питање.15) Порта је поново почела да одуговлачи са испуњењем обавеза, али након руског протеста објавили су да шаљу комесара у Србију.

Литература

1) , 2) , 3) , 4) , 5) , 6) , 7) , 8) , 9) , 10) , 11) , 12) , 13) , 14) , 15)
М. Гавриловић III, 1912
хатишериф_из_1829.txt · Последњи пут мењано: 2020/03/03 20:42