Хајдук Мијат и Прејеч-капетан је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић. Објављене су у овом облику у дјелу Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1974.

0001    Чудно чудо људи мени кажу:

0002    У онога Прејеч-капитана,

0003    Да у њега има вранац од мегдана ─

0004    О ункеши девет ђевердана,

0005    О сапима девет ђевојака,

0006    А у гриви девет препелица,

0007    У прсима удовица Јања.

0008    То се чудо надалеко чуло,

0009    И до самог цара честитога.

0010    Стаде царе обећават’ благо

0011    И везирлук на Босни поносној

0012    За седам годин’ дана без паре и динара

0013    Ко доведе вранца од мегдана

0014    Од онога Прејач-капитана.

0015    То је чуо Мијат ајдуче,

0016    Пак он иде цару честитоме,

0017    Пак је Мијат цару говорио:

0018    „А мој царе, св’јетла круно св’јета,

0019    Чуо јесам, а видио н’јесам

0020    Да ти дајеш благо небројено

0021    И везирлук на Босни поносној

0022    За седам годин’ дана без паре и динара

0023    Ко ти доведе вранца од мегдана

0024    Од онога Прејеч-капитана;

0025    Ја сам њега служио седам годин’ дана

0026    И још ћу га седам служити

0027    Док не украдем вранца од мегдана

0028    Од онога Прејеч-капитана.” ─

0029    „Јест истина, мој посинко драги,

0030    Што сам река’, ја порећи нећу!”

0031    Оде Мијат Прејеч-капитану,

0032    И он двори седам годин’ дана.

0033    Када седма бише настанула,

0034    Ал’ говори Прејеч-капитане:

0035    „Ајмо, Мијо, моја вјерна слуго,

0036    Ајмо, Мијо у гору зелену”

0037    Лов ловити, не би ли уловили!”

0038    Они одоше у гору зелену

0039    И ловише до пол’ ми дана,

0040    Од лова ми ништа не уловише,

0041    Ни љељана нити кошутице.

0042    Већ је Прејеч теке посустао,

0043    А Мијат се дому повратио,

0044    Пак дозивље љубу Прејечову:

0045    „Дајде мени кључе од подрума,

0046    Господар ми се врло уморио

0047    Лов ловећи по гори зеленој,

0048    Да му водим вранца од мегдана!”

0049    Превари се љуба Прејечова,

0050    Даде њему вранца од мегдана.

0051    Он не иде у гору зелену

0052    А ономе Прејеч-капитану,

0053    Већ он иде цару честитому.

0054    Тада пуче девет ђевердана,

0055    А заплака девет ђевојака,

0056    Забугари удовица Јања,

0057    А запјева тица препелица.

0058    И зачу ми Прејеч-капитане

0059    Лов ловећи у гори зеленој,

0060    Пак се брже кући повратио,

0061    Те изводи сиву бедевију.

0062    Док бедевија гласе своје пусти,

0063    Ал’ ето ти вранца од мегдана,

0064    На њем’ нема Мијата ајдука,

0065    Он утече, весела му мајка!

0066    Онда било, сад се спомињало,

0067    А ми били здраво и весело!

• Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1974.

Hajduk Mijat i Prejec-kapetan