Христофор Жефаровић

Христофор Жефаровић (Дојранско језеро, 1710 — Москва, 18. септембар 1753),1) српски сликар, зограф, иконописац, бакрорезац и калиграф.

Биографија

Рођен је крај Дојранског језера у Македонији, у свештеничкој породици. Христофор му је било монашко име. Није познато где је стекао знања из зографије,2) али је сасвим сигурно да је основна ликовна здања стекао у родном крају, где се негова неговала стара зографска уметничка и зографску традицију, чије је једно од средишта била и Света Гора Атонска.3)

По чину је био јеромонах, али је углавном путовао и успут израђивао и трговао иконама и светим књигама.4) Тридесетих година 18. века као већ обучени живописац преко Пећке патријаршије дошао је у Београд, где је сликао иконе и имао своје ученике. Касније је прешао у Сремске Карловце и Нови Сад, где је посредством епископа Висариона Павловића живописо манастир Бођане, из 1722. године.5)

Живопис у Манастиру Бођани, који је урадио 1737. године6) је једно од његових најзначајнијих дела.7)

Око 1738. израдио је престоне иконе за цркву y селу Брањини, а 1739. насликао је зидне слике за цркву y Шиклушу.8)

Његово сликарство је настало на темељима традиционалног српског средњовековног сликарства и његових иновација. Први у српском сликарству јасно се определио за ново и слободније схватање форме и боје. Његове колористичке слободе, до тада су биле непознате у српској уметности.9)

Многи истраживачи наше новије уметности сматрају да његово дело везује стару зографску и нову барокну ликовну традицију.10) Начин на који je распоређен живопис y Бођанској цркви y великој мери одражава дух средњовековне традиције.11) док је највеће напуштање традиционалних принципа на сценама чији су непосредни узори биле илустрације из западњачких библија и графичких листова, свесно трагајући за обликом који најприсније остварује везу са традицијом. На тај начин је увео низ нових сцена развијених у западноевропској иконографији.12)

Његов рад је посебно значајан по томе што је уклопивши нове елементе y традиционалне принципе компоновања начинио нови склоп, који је омогућио следећој генерацији сликара да y потпуности усвоји ликовни израз, којим се наша уметност дефинитивно укључила y европске ликовне токове.13)

Аутор је „Стематографије“ (генеологија, родословље), која је гравирана у бечкој радионици Томе Месмера у Бечу 1741. године, преставља једини извор српске и бугарске хералдике. Израђена је у рустичном бароку и представља прво снажније везивање за европску културу, посебно европски барок. Израдио је по узору на стематографију Павла-Ритера Витезовића из 1701. године, која садржи грбове југословенских племена на латинском језику. Жефаровићева стематографија упућује на прошлост великих и славних средњевековних српских држава, Великих сеоба Срба 1690. и 1739. године, ратова и Карловачког (1739), Пожаревачког (1718) и Београдског (1739) мировног уговора.14) Грбови Карловачке митрополије, обновљене Србије и њене заставе у у Првом српском устанку, као и грб Бугарске, су преузети из његове књиге.15)

Приредио је још неколико књига16):

  • „Поученије свјатитељскоје к новопостављеному јереју“, резано у бакру, Бечу (1740)
  • „Привилегиј аустријских царева српскоме народу“, који је саставио народни секретар Павле Ненадовић, Беч (1741)
  • „Описаније свајатого божја града Јерусалима“ (1748)
  • „Правила молебнаја свјатих серпских пресвајтителеј“, Венеција (1755)

Током 1743. и 1746. се налазио на хаџилуку у Јерусалиму, а 1750. се поново вратио у Беч. Залагао се за набавку српске штампарије.17)

Своју домовину је звао „отечество сербско наше“.18) Својим радом је значајно допринео формирању и развоју националних осећања.19)

Литература

1) , 4) , 15) , 16) , 17) , 18) , 19)
Вељко Петровић, 1929
2) , 5) , 7) , 9)
Саво Поповић, 13. 6. 2013
3) , 10) , 11) , 13)
Владимир Мако, 1997
6) , 8)
Павле Васић, 1970
12)
Бранка Кулић, 2003
14)
Данило Вуксановић, 30. 5. 2011
Штампање