Цар Отмановић и Московска царица је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић. Објављене су у овом облику у дјелу Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.

0001    Књигу пише Отмановић царе,

0002    По имену Мехмед Сулимане,

0003    У сјеверу великој кадуни,

0004    Удовици московској царици:

0005    „Ех кадуно, московска царице,

0006    “Ево су ми тужбе додијале

0007    „Од Пољака и од Литуанах,

0008    “Од господе мале и велике,

0009    „Да си силну војску сакупила,

0010    “И послала у земљу пољачку,

0011    „Да их робе арач узимајућ’,

0012    “Да не могу живјет’ од зулума;

0013    „Да силујеш пољачку господу,

0014    “Да оберу међу собом краља

0015    „Не онога кога они оће,

0016    “Већ некога твога пријатеља.

0017    „Знадем, секо, да си удовица

0018    “Узорита, млада и гиздава,

0019    „Али ми се немој узносити,

0020    “Без потребе рата замећати,

0021    „Него чини кано удовица:

0022    “Вез ти вези, и куђељу преди,

0023    „А остави у миру Пољаке,

0024    “Нек оберу међу собом краља

0025    „По закону, секо, пољачкоме,

0026    “Јер ако ми друга тужба дође,

0027    „Кунем ти се свецом Муамедом,

0028    “Сакупићу војску небројену,

0029    „Са сви страна на те ударићу,

0030    “Тер ако ми Бог и срећа даде

0031    „Да те будем живу уфатити,

0032    “Ставићу те с мојом султанијом

0033    „Да ми везеш и куђељу предеш.“

0034    Кад царици така књига дође,

0035    На њојзи се гротом насмијала.

0036    А кад видје што у њојзи пише,

0037    Тадар ми се мало расрдила,

0038    Пак на књигу цару одговара:

0039    „Отман-царе, турски господаре,

0040    “Од истока велики племићу,

0041    „Господине и господичићу,

0042    “Ја сам твоју књигу проучила,

0043    „И видјела што ми књига пише.

0044    “Пољаци су моји пријатељи,

0045    „Пријатељи и комшије прве,

0046    “Ја Пољаком рата не замећем,

0047    „Тко то жели, доста му га било.

0048    “Ето знадеш, Отмановић-царе,

0049    „Да се купе пољачка господа,

0050    “Да се купе и вијеће чине,

0051    „Да оберу међу собом краља,

0052    “Али су се неки одметнули,

0053    „Засједају кано пустахије,

0054    “И не даду в’јеће учинити,

0055    „Ни обрати краља пољачкога.

0056    “Зато мене молише Пољаци,

0057    „Да им пошљем моје витезове,

0058    “Мусковите на гласу јунаке,

0059    „Да их бране од тих одметника,

0060    “Док окруне краља пољачкога.

0061    „Ја не могох друго учинити,

0062    “Већ им дадох што су запитали.

0063    „Ка окруне међу собом краља,

0064    “Ја ћу вратит’ моје Мусковите.

0065    „Што л’ ми претиш, Отмановић-царе,

0066    “Да ћеш силну војску сакупити,

0067    „На ме удрит’ са четири стране,

0068    “Пак робити села и вароше,

0069    „Разбијати од градова врата,

0070    “Освојити росијске државе,

0071    „Нека знадеш, Отмановић-царе,

0072    “Да нијесам од рода плашива,

0073    „Не бојим се свеца Мухамеда,

0074    “Нит’ се бојим од твојих Турака,

0075    „Баш ни тебе Мехмет-Сулимана.

0076    “Ја ћу молит’ мога спаситеља,

0077    „Вишњег Бога нашег бранитеља,

0078    “Још ћу молит’ моју помоштницу,

0079    „Пресвјатују матер Исусову,

0080    “Цесарицу ангелску царицу,

0081    „Која брани св’јетлу круну моју,

0082    “Све војинство и московско царство,

0083    „Да нам даду срећу на оружју,

0084    “Да тој сили будем одољети,

0085    „И војинство твоје поб’једити.

0086    “А ти моли Мухамеда твога,

0087    „Кој’ ни себи помоћи не може,

0088    “Да ти не би отпанула брада,

0089    „И још моли свеца Мухамеда,

0090    “Да се јадан не би преставио

0091    „Док уфатиш удовицу младу,

0092    “Екатерину московску царицу.

0093    „Не фали се, Отмановић-царе,

0094    “С лажљивијем свецом Мухамедом,

0095    „Нит’ се фали, Мехмет-Сулимане,

0096    “Незнабожним твојим јаничаром,

0097    „Ал’ не знадеш, Отмановић-царе,

0098    “Да ја имам небројену војску,

0099    „Која фали Бога створитеља,

0100    “Истинога Христа спаситеља,

0101    „Још имадем у царству мојему

0102    “Силне лаве орле двојеглаве,

0103    „Витезове, књазе и банове,

0104    “Генерале и младе сердаре,

0105    „Соколове храбре војеводе,

0106    “Барјактаре витешке делије,

0107    „И остале силне војенике,

0108    “Који с Турком желе боја бити,

0109    „Русе Турком главе ос’јецати,

0110    “На бојна их копља натицати.„

0111    Када цару така књига дође

0112    И видио што му књига пише,

0113    Од јада га глава забољела.

0114    Л’јевом руком браду уфатио,

0115    А десном се по носу удара,

0116    Пак дозива вјерне слуге своје,

0117    Тер је њима царе бесједио:

0118    “Сакуп’те ми на диван господу.

0119    „Када слуге цара разумјеше,

0120    Телар’ вичу по Стамболу граду,

0121    Не престају од јутра до мрака:

0122    “И ко гођ је од двора царева,

0123    „Честити је царе запов’једа,

0124    “Да се сјутра на дивану нађе.„

0125    Кад ујутру б’јели данак дође,

0126    Скупише се на дивану Турци:

0127    Ту дођоше велики везири,

0128    Силни паше, аге и бегови,

0129    И цареве слуге и делије,

0130    Незнабожи Турци јаничари.

0131    Када Турци на дивану били,

0132    Ту ишета Мехмет-Сулимане,

0133    Тер се царе по дивану шета,

0134    Пак господи царе бесједио:

0135    “Ну слушајте, вјерне слуге моје,

0136    „Што ми пише једна кавуркиња,

0137    “Удовица московска царица!„

0138    Када Турци књигу проучише,

0139    Силан царе њима бесјеђаше:

0140    “Послушајте, вјерне слуге моје,

0141    „Сакупите силну војску нашу,

0142    “Да робимо московске државе,

0143    „Који хуле свеца Мухамеда.“

0144    Када Турци цара разумјеше,

0145    Лијепо се њему поклонише,

0146    Тер скупише војску небројену.

0147    Кад је царе војску сакупио,

0148    Барјак диже свеца Мухамеда,

0149    С војском пође пут воде Дунава.

0150    Дунав ладну воду препловио

0151    И Нестеру р’јеци окренуо.

0152    Кад то чула московска царица

0153    Да је турска на оружју војска

0154    Ладни Дунав воду препловила,

0155    Витешки је сабор учинила,

0156    Зове себе росијску господу,

0157    Силне лаве, орле двојеглавне,

0158    Племените бане и кнезове,

0159    Генерале и сердаре младе,

0160    Соколове храбре војеводе,

0161    Барјактаре на гласу јунаке,

0162    И остале витезове младе

0163    Славјанскога рода и племена,

0164    Тер је њима тихо бесједила:

0165    „Послушајте, моји соколови,

0166    “Турска војска Дунав препловила,

0167    „Незнабожни Турци невјерни су,

0168    “Удариће на наше државе,

0169    „Но силану војску сакупите,

0170    “Тер ходите с Турцим’ боја бити.

0171    „И вишњем се Богу помолимо,

0172    “Да нам даде срећу на оружју,

0173    „Да цареву силу поб’једимо.“

0174    Кад то чуше Руси витезови,

0175    Силни лави, орли двојеглавни,

0176    Што царица њима запов’једа,

0177    Лијепо се њојзи поклонише,

0178    На витешке ноге поскочише,

0179    Тере купе Русе витезове,

0180    Дв’је огњене војске сакупише.

0181    Кад скупише војску силновиту,

0182    Од царице заповјед примише,

0183    Вишњему се Богу помолише,

0184    Двије војске силне раздвојише,

0185    На дв’је стране с војском отидоше,

0186    Сухом једном, а по мору другом.

0187    Која војска по суху отиде,

0188    Пред њом иде витез од старине,

0189    Георгије принцип Галицине,

0190    Која пође по мору сињему,

0191    Пред њом оде на гласу витеже,

0192    Силни соко Орлов Алексија.

0193    Сухом војска код Нестера дође,

0194    Ту их турска војска дочекала.

0195    Ал’ је витез принцип Галицине,

0196    Л’јепо своју војску разредио,

0197    Па на Турке складно ударио

0198    Код Нестера водице студене.

0199    Кад се силне војске ударише,

0200    Страховита боја започеше,

0201    Ту се поче крвца проливати.

0202    Ал’ су Турци кано мрки вуци,

0203    Јаничари напред приступају,

0204    Не знају тужни што су Московити.

0205    Огањ сипље из војске росијске,

0206    Не да Турком очи отворити.

0207    Мили Боже, боја жестокога!

0208    И од једне и од друге стране

0209    Колико се крвца проливаше

0210    Од јунака и добријех коња,

0211    На све стране она тецијаше,

0212    У Нестер се р’јеку саливаше,

0213    Вас се Нестер р’јека закрвави,

0214    Од румене крвце поцрвени.

0215    Од велика дима и грохота

0216    Жаркога се сунца не виђаше,

0217    Од топова ништа не чујаше,

0218    Од силе се земља тресијаше.

0219    Боја бише од јутра до подне,

0220    Још се не зна чиј мегдан бијаше.

0221    А када је по пол днева било,

0222    Тужни Турци плећа обратише,

0223    Тере бјеже главом без обзира,

0224    Да би Нестер воду препловили,

0225    Ал’ не даше млади Московити,

0226    И витеже принцип Галицине,

0227    Јер за Турком трче у потјеру.

0228    Тешко с’јеку паше и везире,

0229    Силне беге, аге и спахије,

0230    Незнабожне Турке јаничаре

0231    И остале цареве делије.

0232    Што од сабље њима утјецаше,

0233    Ладна Нестер вода прождираше;

0234    Што остаде, све је израњено,

0235    За невољне сужње одведено.

0236    После тога боја жестокога,

0237    Румјанцов је војску разредио,

0238    Тер удара на турске државе,

0239    Освојива мјеста и градове,

0240    Булгарију и сву Валахију,

0241    Молдавију и Бесарабију,

0242    Сву Кримеју до Чернога мора,

0243    Све државе до воде Дунава.

0244    Долгорук пође на Черному мору,

0245    Орлов разби на мору Турчина,

0246    И потопи цареве гемије;

0247    Што не утопи то огњем сажеже,

0248    Уарачи мјеста и градове,

0249    И затвори т’јесне Дарданеле,

0250    Којено су врата Цариграда,

0251    Нека Турци на мору не ходе,

0252    Да им помоћ с мора не долази.

0253    Сметоше се у Стамболу Турци

0254    Како ждрали у густу облаку,

0255    Оли мрави на изгореној главњи,

0256    Не знадући куд би окренули.

0257    Кад то видје Отмановић-царе

0258    Да погуби војску небројену

0259    И изгуби мјеста и градове,

0260    На прешу је диван учинио,

0261    На дивану господу скупио,

0262    Тер царици б’јелу књигу пише.

0263    У књизи је л’јепо поздрављаше,

0264    Умилно се њојзи поклањаше,

0265    Тер овако царе бесјеђаше:

0266    „Богом сестро, московска царице,

0267    “Твој је мегдан, и срећа је твоја,

0268    „Ходи, секо, да се помиримо,

0269    “Да се више крвца не пролива.

0270    „Бог убио пољачку господу,

0271    “Који су ме с тобом завадили.„

0272    Кад царици така књига дође,

0273    Царица се на њој смиловала,

0274    Тер на књигу цару одговара,

0275    У књизи је млада бесједила:

0276    “Отман-царе, турски господаре,

0277    „Кад мир просиш, ето ти га дајем,

0278    “И враћам ти мјеста и државе,

0279    „Које јесам сабљом задобила:

0280    “Булгарију и сву Валахију,

0281    „Молдавију и Бесаравију,

0282    “Сву Кримеју до Чернога мора,

0283    „И сва мјеста до Архипелига,

0284    “Ал’ ти не дам града Книбурника,

0285    „Ни три друга код Чернога мора,

0286    “Нек се, царе, спомињати можеш

0287    „Од земана кад смо војевали,

0288    “Кад си мене с претњом понудио,

0289    „Да вез везем и куђељу предем.“

0290    Када цару б’јела књига дође,

0291    Једва царе тога дочекао,

0292    Оставио града Книбурника

0293    И три друга код Чернога мора.

0294    Посла њојзи велике дарове,

0295    Сребро, злато и камење драго,

0296    Помири се с московском царицом.

0297    Мили Боже, на свему ти хвала,

0298    Јер није земља на св’јет никог дала,

0299    Ко’ би таквог змаја предобио,

0300    Турком цара силу уломио.

0301    Ал’ процвјета свјетлост од сјевера,

0302    Која сјава кано сунце жарко,

0303    Екатерина славна удовица,

0304    Која предоби Отмановић-цара,

0305    Силнога Мехмет-Сулимана,

0306    Зулумџију христијанскога народа.

0307    Ех витеже, срећна цесарице,

0308    Православна московска царице,

0309    Ти си дика славенског народа,

0310    Вјечна слава московских држава,

0311    Јере ћеш се вазда спомињати

0312    Од јунака храбрих витезова,

0313    Доклен буде сунце исходити;

0314    Бог ти дао много царствовати,

0315    Св’јетлу твоју круну прослављати,

0316    И христјане од зла избавити,

0317    И свободе вјечне оставити

0318    Православне цркве обновити,

0319    Од служанства турског свободити,

0320    И небесно царство насљедити.

0321    Свим Славјанам пјесма на поштење,

0322    Дај нам, Боже, за грјехи проштење.

• Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.
• Пјесме јуначке средњијех времена, књига седма, Београд, 1900.

---

Car Otmanovic i Moskovska carica