Корисничке алатке

Алатке сајта


цмиљанић_илија_и_мустај-бег_лички

Цмиљанић Илија и Мустај-бег лички

Цмиљанић Илија и Мустај-бег лички је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић. Објављене су у овом облику у дјелу Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.

Текст пјесме

0001    Чету купилички Мустај-беже

0002    По Удбини по Турској крајини,

0003    Док искупи Удбињана тридес,

0004    С њима крену уз Папуч-планину,

0005    Док изиђе на Огорјелицу,

0006    Ту га мркла ноћца оставила,

0007    А бијел га данак приватио,

0008    Ту је чета пала на даниште,

0009    И од росе изула обућу,

0010    И уморна чета починула,

0011    И по чашу попила ракије,

0012    Из торбице крува заложила,

0013    Ту лежала докле подне дође,

0014    Док им добро жеђа додијала.

0015    Тада викну лички Мустај-беже:

0016    ”А да Турци, моја браћо, драга,

0017    ”Није л’ мајка родила јунака,

0018    ”А сестрица брата одгојила,

0019    ”На чистоме ђевојачком скуту,

0020    ”А са мном га придружила ође,

0021    ”Да довати чашу и мљешину,

0022    ”Са њом да пође доље низ планину,

0023    ”Да донесе воде са језера,

0024    ”Да напоји опрану дружину. ”

0025    А кад чули Удбињани Турци,

0026    Неки гледа у зелену траву,

0027    Неки гледа у своје опанке,

0028    Неки броји пуца на долами,

0029    Заклања се бољи за горега,

0030    Ал’ не оће Омер барјактаре,

0031    Сестрић мио личког Мустај-бега,

0032    Но даиџи међу очи гледа:

0033    ”Ја ћу поћи на воду језеро,

0034    ”И потражит’ зелену планину,

0035    ”И донијет’ воде за дружину. ”

0036    А вели му лички Мустај бего:

0037    ”Бе аферим, пиле од сокола,

0038    ”У те сам се богме и уздао.

0039    ”Ајде мудро, не погини лудо,

0040    ”Јер планина нигда није сама. ”

0041    Даде њему чашу и мљешину,

0042    Туре ђипи на ноге лагане,

0043    И довати харешли шишану,

0044    Заскака се с десне на лијеву,

0045    Како јелен од двије године.

0046    Докле Туре на језеро сиђе,

0047    Па затражи око воде ладне,

0048    Ничем трага не могаше наћи,

0049    Ево ти га на језеро сађе,

0050    И жедан се воде напојио,

0051    И завати воде за дружину,

0052    Пак он пђе горје уз планину.

0053    Доклен пуче пушка из пријека,

0054    И погоди Омер-барјактара,

0055    Уломи му ногу у кољену.

0056    Турчин паде у зелену траву,

0057    А завика Виде барјактаре:

0058    ”Стан’ , Омере, турски барјактаре,

0059    ”Ова вода нигда није сама,

0060    ”Ја брез вука, али брез ајдука.”

0061    Па потеже пламенога ножа,

0062    Да Турчину посијече главу.

0063    На пушку га Турчин дочекао,

0064    А Видака напуштио близо,

0065    Па упали везену шишану,

0066    Те Видака погодио дивно,

0067    Уломи му ногу над кољеном,

0068    Паде Видак по зеленој трави.

0069    Теке двије пушке издушише,

0070    Докле друге двије запуцаше,

0071    Свадише се двије арамбаше:

0072    Од Котара Цмиљанић Илија,

0073    И његово тридест Котарана,

0074    Од Удбине лички Мустај-беже

0075    Су његово Удбињана тридест.

0076    Чета чету била припазила,

0077    А међу се кавгу заметнула.

0078    То зачуше два рањена друга,

0079    Ђе се бију и кликују Турци,

0080    А све вичу Омер-барјактара,

0081    А каури Цмиљанић-сердара,

0082    И сокола Вида барјактара.

0083    Нема Вида, а нема Омера,

0084    Но су оба ране допануле.

0085    Тада рече Виде барјактару:

0086    ”А Омере, куку твојој мајци!

0087    ”Сад што ћемо од живота свога,

0088    ”Поклаше се двије арамбаше,

0089    ”Но ко ти је чети арамбаша,

0090    ”Колик’ имаш у у дружину друга,

0091    ”Кажи право, тако био здраво!”

0092    Тада рече Омер барјактаре:

0093    ”Хоћу, Виде, амана ми мога,

0094    ”Чети ми је силан арамбаша

0095    ”Од Удбине лички Мустај-беже,

0096    ”За њим иде пуно тридест друга.

0097    ”Но видаче. Бога ти једнога,

0098    ”Ко је твојој чети арамбаша,

0099    ”Колик’ имаш у дружину друга,

0100    ”Кажи право, тако био здраво!”

0101    А вели му Виде барјактаре:

0102    ”Оћу богме, силан потурице,

0103    ”Чети ми је силан арамбаша

0104    ”Од Котара Цмиљанић Илија,

0105    ”И за њиме таман тридес друга.

0106    ”Но Омере, силан барјактаре,

0107    ”Сад ће једна чета погинути,

0108    ”А друга ће јадан задобити,

0109    ”Но одимо, вјеру уватимо,

0110    ”На Божју се вјеру састанути,

0111    ”Један другом вјеру одржати.

0112    ”Сад да дође Цмиљанића друштво,

0113    ”Нећу тебе главе упуштити,

0114    ”Но те опет у Удбину спремит’ :

0115    ”Сад да дођу Удбињани Турци,

0116    ”Немој мене њима упуштити,

0117    ”Да ми русу посијеку главу,

0118    ”Но ме опет у Котаре спреми.”

0119    То Омеру добро мило било,

0120    На Божју се вјеру састадоше,

0121    Па се оба упут побратише,

0122    Један другом ране завијаше.

0123    Док ево ти Цмиљанић-сердара,

0124    За њим иде таман двадес друга,

0125    А девет их бјеше погинуло,

0126    Носе добре главе од Турака,

0127    Таман глав мртвих пуно тридест,

0128    А једнога роба заробили,

0129    Добра роба гојена Алила,

0130    Мила брата буљубаше Муја.

0131    Кад виђоше Вида и Омера,

0132    Потегоше јатагане ноже,

0133    Да Турчину посијеку главу,

0134    Ал’ га не да Виде барјактару,

0135    Но им с прва до потоње каже.

0136    Ту Омеру живот поклонише.

0137    И пита га Омер барјактару:

0138    ”А за бога Цмиљанић-Илија ?

0139    ”Остаде ли ико од Турака”

0140    А вели му Цмиљанић Илија:

0141    ”А Бога ми Омер-барјактару,

0142    ”Кад ме питаш право ћу ту казат’,

0143    ”Ево тридест од Турака глава,

0144    ”А Алила уватисмо жива,

0145    ”А утече наш душманин стари

0146    ”На ђогину, пуст му остануо!

0147    ”И однесе седамнаест рана,

0148    ”Седам на се, десет на ђогина,

0149    ”Више нема богме ђавољега.”

0150    Па му даше коња дебелога,

0151    Добра коња Алова малина,

0152    Спремише га у Турску Удбину:

0153    ”Ајде с богом, Омер-барјактаре,

0154    ”И поздрави личког Мустај-бега,

0155    ”Како му је на састанку било

0156    ”Са ђидијом Цмиљанић-Илијом.

0157    ”А ти моли Бога праведнога,

0158    ”Све за здравље побратиму твоме,

0159    ”Који ти је живот одржао.

0160    ”Ми одосмо у наше Котаре,

0161    ”Одведосмо гојена Алила,

0162    ”Да нам жене од пашчади брани.”

0163    Омер оде своме завичају

0164    На малину гојена Алила,

0165    И одоше Срби у Котаре,

0166    Одведоше гојена Алила,

0167    Однијеше од Турака главе

0168    И њихово свијетло оружје,

0169    Даше Ала Цмиљанић-сердару,

0170    Те га баци у своју тавницу,

0171    Ту ће њему кости окапати,

0172    А све главе на бијелог града.

Литература

  • Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.
  • Пјесме јуначке најстарије и средњијех времена, књига шеста, Београд, 1899.

Cmiljanic Ilija i Mustaj-beg licki

цмиљанић_илија_и_мустај-бег_лички.txt · Последњи пут мењано: 2022/04/18 17:15