Шабан-агић Зуко и Гавран барјактар је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић. Објављене су у овом облику у дјелу Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.

Зуко Шабанагић се са турском четом креће од Удбине према Сењу. Близу Сења Зуко шаље писмо Гавран барјактару да му преда вранца и друго благо, или ће га убити. Пошто он није код куће, његова жена пошаље благо које Турци траже. Они затим шаљу писмо Иван капетану, који им исто пристане послати благо пошто му је војска одсутна. Након тога Турци даље размишљају да отму тридесет влашких дјевојака док буду у шетњи, а чува их само један „Звијер јунак“. Успијевају да га завежу на спавању, уз мање проблеме. Међутим, сењска чета која се враћала од Удбине наилази и открива турску чету. Праве им засједу, и долази до борбе. Сењани успијевају да побиједе и ослободе дјевојке, а након тога се враћају кући у Сењ са отетим плијеном.

Ова пјесма је из 16. или 17. вијека, док је Удбина у Лици била под турском управом.

0001    Још ни зоре ни бијела дана

0002    На Удбину пукоше љубарде,

0003    На граду се отворише врата,

0004    И изађе један чета мала,

0005    Пред четом је Шабан-агић Зуко,

0006    За Зуком је три стотин’ Турака,

0007    Иде Турчин уз Кунар-планину,

0008    Право иде Сењу бијеломе.

0009    Кад се близу Сењу примакоше

0010    До првога Сењанскога луга,

0011    Ту сједоше те се одморише,

0012    Ал’ не сједе Шабанагић Зуко,

0013    Но довати дивит и артију,

0014    Онда сједе, ситну књигу пише,

0015    Па је шаље Гаврановој кули,

0016    А у књигу овако говори:

0017    ”О Гавране, сенски барјактаре,

0018    ”Ја сам чуо и казију људи,

0019    ”Да ти имаш у потају вранца,

0020    ”Да на њему ни биљеге нема,

0021    ”А ретко га јашеш у години,

0022    ”На њему је ђузел-ћеисија,

0023    ”Па и седло од сама биљура,

0024    ”Пошаљи ми вранца од мејдана,

0025    ”И на вранцу седло од биљура,

0026    ”И уз вранца три хиљаде рушпа.

0027    ”Ако л’ ми га ти послати нећеш,

0028    ”Кунем ти се дином и аманом,

0029    ”Са мном има хиљада Турака,

0030    ”Б’јелу ћу ти кулу запалити,

0031    ”Твоју вјерну љубу заробити,

0032    ”Тебе, Влаше, жћива уватити,

0033    ”На муке ти живот извадити.”

0034    Књига дође кули Гаврановој,

0035    Ту Гаврана дома не бијаше,

0036    Само мајка и вјерена љуба,

0037    Женске главе па се препануле,

0038    Изведоше вранца Гавранова,

0039    И на њему седло од биљура,

0040    И сувише рушпа три иљаде,

0041    Па послаше Шабан-агић Зуку.

0042    Када шићар у лугове сиђе,

0043    Те стадоше дијелити Турци,

0044    Међу собом били бјеседили:

0045    ”Хвала Богу, ја добра шићара

0046    ”И без ране и без мртве главе!

0047    ”А какав је вранац од мејдана,

0048    ”Баш је бољи него ђогат Мујов.”

0049    Ал’ бесједи Шабан-агић Зуко:

0050    ”Још ја знадем и бољег шићара.”

0051    Па довати књигу и хартију,

0052    Ситну књигу по кољену пише,

0053    Па је шаље Иван-капетану:

0054    ”О Иване, силан капетане,

0055    ”Данас сам ти згоду ухватио,

0056    ”Кад Сењана у Сењу ти нема,

0057    ”Пошаљи ми дора од мејдана,

0058    ”О дорину ђузел-ћеисију,

0059    ”Покрај коња читав товар блага.

0060    ”Ако ли ми то послати нећеш,

0061    ”Кунем ти си вјеру ти дајем,

0062    ”Са мном има хиљаду Турака,

0063    ”Б’јелу ћу ти Сењу ударити,

0064    ”Тебе, Влаше, жива уфатити,

0065    ”На муке ти живот извадити,

0066    ”А бијелу кулу запалити,

0067    ”Бјерну твоју љубу заробити.”

0068    Тад се Иван у невољи нађе,

0069    Јер Сењана дома не бијаше,

0070    Па изведе дора од мегдана,

0071    Ођеде га и опусати га,

0072    Јошт им спреми читав товар блага.

0073    Кад тај шићар у лугове сиђе,

0074    Те стадоше дијелити Турци,

0075    Међу собом били бесједили:

0076    ”Мили Боже, да добра шићара!

0077    ”И без ране и без мртве главе.”

0078    А бесједи Шабан-агић Зуко:

0079    ”Јошт ја знадем и бољег шићара.

0080    ”Сутра јесте свијетла неђеља,

0081    ”Ја сам чуо да казују људи,

0082    ”Пораниће тридес ђевојака,

0083    ”Све сестара влашкије сердара,

0084    ”Иду младе по гори зеленој,

0085    ”Цв’јеће беру па се ките њиме,

0086    ”Пред њима је један добар јунак,

0087    ”По имену Звијер арамбаша,

0088    ”Јунака га у сво Сење нема.

0089    ”У Звијера гвоздена латинка,

0090    ”Ђе погледа, мора погодити,

0091    ”Ђе удари, мелем не требује.

0092    ”Да ли ам је њега преварити

0093    ”И његове савезати руке,

0094    ”Лако бисмо јагмили ђевојке.

0095    ”Браћо Турци, да се послушамо,

0096    ”Да идемо у врх од планине,

0097    ”Ту ја знадем једну воду ладну,

0098    ”И она се Чатрња позива,

0099    ”Као наша у нашу Удбину,

0100    ”Засједемо око воде тије,

0101    ”Да чекамо тридес ђевојака

0102    ”И Звијера силна каурина.”

0103    Одатле се Турци подигоше,

0104    И одоше ђе су наумили,

0105    Западоше око воде тије.

0106    Кад у јутру јутро освануло,

0107    Освануло и сунце грануло,

0108    А ево ти Звијер-арамбаше,

0109    Ђевојке се широм растуриле

0110    По планини цвијеће берући,

0111    Па дођоше на воду Чатрњу,

0112    Ђеца млада умивају лица,

0113    Звијер сједе под јелу зелену,

0114    Па уз јелу плећа прислонио.

0115    Ту јунаку лоша срећа била,

0116    Никад није тако учинио,

0117    Заспа Звијер уз јелу зелену.

0118    А то гледа Шабан-агић Зуко,

0119    Па се вуче од јеле до јеле,

0120    Докле дође Звијер-арамбаши.

0121    Опасује мукадем појасом,

0122    Док дугачку везу направише

0123    Па се ближе Зв’јеру примакоше,

0124    На грло му везу натурише,

0125    Натурише па је притегоше.

0126    Тад да ти је чуда погледати,

0127    Кад скочише Турци на Звијера.

0128    Док јунаку руке савезаше,

0129    Многе звијер ногам’ погазио,

0130    Четрнаест руку саломио.

0131    Пофаташе тридест ђевојака,

0132    Поведоше крвавој Удбини.

0133    Ђе је срећа, ту је и несрећа,

0134    Подиго се Гавран барјактаре

0135    Од честита Сења зенђилога,

0136    Покупио једну чету малу

0137    Од тридесет добрије јунака,

0138    Ђе гођ који био за мегдана,

0139    Па отишли до Турске Удбине,

0140    И не могли ништа задобити,

0141    Вратили се Сењу бијеломе.

0142    Кад се близу води примакоше,

0143    Онда вели Гавран барјактару:

0144    ”О Комнене, мили побратиме,

0145    ”Де се пењи јели у врове,

0146    ”Па погледај на воду Чатрњу,

0147    ”Ова вода није никад сама,

0148    ”Ал’ без вука, али без ајдука.”

0149    Онда Комнен отпаса оружје,

0150    Па се пење јели у врове.

0151    Гледа Комнен на воду Чатрњу,

0152    Виђе Комнен три стотин’ Турака,

0153    Међу њима тридес ђевојака

0154    И Звијера од Сења бијела.

0155    Како виђе, све позна Комнене,

0156    Па се хитро низ јелику врати,

0157    Све им каза што је и како је.

0158    Тад Сењани пушке докопаше,

0159    И у друма пута засједоше.

0160    Мало стало за дуго не било,

0161    А ето ти Шабан-агић-Зука,

0162    Јаше Турчин Гавранова вранца,

0163    А и сестру води гавранову

0164    А гледа га Гавран барјактаре

0165    Низ његову пушку џевердара,

0166    Па зекану даде ватру живу,

0167    Па погоди Шабан-агић-Зука,

0168    На прси му токе проломио,

0169    И на плећа пенџер отворио,

0170    Паде Турчин у зелену траву.

0171    На ма пуче тридес џевердара,

0172    Одма паде тридесет Турака.

0173    А да видиш од Сења Сењана,

0174    Потурише пушке џевердаре,

0175    Потегоше пламене анџаре,

0176    Па у Турке јуриш учинише,

0177    Од Турака млого јада граде,

0178    Седамдесет погубише глава,

0179    И отеше тридес ђевојака,

0180    Док дотрча Звијер арамбаша:

0181    ”Богом брате, Гавран барјактаре,

0182    ”Сијеци ми везе по рукама,

0183    ”Јер утече будалина Тале,

0184    ”На Ивану дору од мејдана,

0185    ”Однесе ми гвоздену латинку.”

0186    А Гавран му опростио руке,

0187    Кад да видиш Звијер-арамбаше,

0188    Трчи звијер пријекијем путем,

0189    Прије зађе пољу удбинскому,

0190    Ту засједе за камен студени.

0191    Ал’ ето ти будалине Тала,

0192    Тале јаше Ивова дорина,

0193    Сам у себи Турчин бесједио:

0194    ”Сад да видим кога од Сењана,

0195    ”Да му ломим кости на комаде.”

0196    А ти Звијер и гледа и слуша,

0197    Скочи Звијер, уфати дората,

0198    И Турчина за прси широке.

0199    С њиме удри о земљицу црну,

0200    Па му веже руке наопако,

0201    И свеза га дору за репину,

0202    Па посједе Ивова дорина,

0203    Иде јунак уз Кунар планину.

0204    Млоге турке срета у Кунари,

0205    Неки виче: куку њему, бабо,

0206    Звијер тјеши, а бије латинком,

0207    Док изађе на вр од Кунаре,

0208    Једанаест погубио глава.

0209    Кад Звијере до Чатрње дође,

0210    Ту одсједе дора од мејдана.

0211    Сви Сењани на ноге скочише,

0212    И Звијеру брату опростише,

0213    Што је заспо под јелу зелену.

0214    Шићарише, мејдан задобише,

0215    Отале се здраво подигоше,

0216    И одоше Сењу бијелому,

0217    Пјевајући и пушке мећући.

• Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.
• Пјесме јуначке најстарије и средњијех времена, књига шеста, Београд, 1899.

---

Saban-agic Zuko i Gavran barjaktar