Ђорђе М. Ђорђевић (Неготин, 31. октобар 1863 — Београд, 12. новембар 1935), генерал Војске Краљевине Србије и командант коњичке дивизије у Првом светском рату. У Југословенској војсци имао је чин дивизијског генерала.

Рођен је 31. октобра 1863. године у Неготину. По свршетку Реалне гимназије у Београду, ступио је у Војну академију Краљевине Србије 1883. године,¹⁾ као питомац 16. класе Ниже и 2. класе Више школе Војне академије Краљевине Србије.

За пешадијског потпоручника произведен је 12. септембра 1885, пред сам српско-бугарски рат. У рату 1885. био је ордонанс официр у IV пешадијском пуку, командовао је четом и батаљоном.²⁾

Преведен је у коњицу 15. маја 1887. Унапређен је у чин коњичког поручника 22. фебруара 1890. а коњичког капетана друге класе 26. априла 1893. У периоду 1888—1890. био је на вишој школи Војне академије Краљевине Србије.³⁾ За коњичког капетана прве класе је именован 6. децембра 1895, коњичког мајора 20. маја 1898, а за коњичког потпуковника 22. фебруара 1903. године.

Командовао је коњичким водом, ескадроном, пуком и бригадом и командом краљеве гарде (1901—1903). Пензионисан је 25. маја 1904, а реактивиран 1912. године. Служио је годину и по дана⁴⁾ у руској коњици (I Московском Лајбдрагонском пуку у Тверу).

У балканским ратовима 1912. био је начелник штаба Тимочке војске чији је командант био пуковник Вукоман Арачић. Учествовао је у противнападу на Бугаре и у снажном налету са војском је дубоко продро у бугарску територију. Заузели су Кулу и Белграџик⁵⁾ и зауставили су се код самог града Видин, који су опсели.⁶⁾⁷⁾

Проглашен је за пуковника 31. октобра 1913. године током Другог балканског рата.⁸⁾

У Првом светском рату 1914—1918. командовао је:

• 1914. армијском коњицом Прве армије и здруженим Мачванским и Љубовијским одредом;
• 1915. здруженом Соколском бригадом и Струмичким одредом;
• 1916. био је командант српских трупа у Африци;
• 1918. командант је коњичке дивизије.

На крају рата је унапређен у чин генерала 25. септембра 1918. Поново је пензионисан 8. септембра 1921. Преведен је у резерву 5. марта 1923. са чином дивизијског генерала.

Преминуо је 12. новембра 1935. године у Београду. Сахрањен је на Новом гробљу у Београду.

Осим чланака, оригиналних и превода, у Витезу и Ратнику, написао је и штампао:

• „О даљном јахању“ (1900)⁹⁾
• „Улога 4. пешадиског пука, Успомене из српско-бугарског рата“ (1911)¹⁰⁾

• Први балкански рат
• Други балкански рат

• Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, Београд, 1928.
• Генерали и адмирали краљевине Југославије 1918-1941, Бјелајац С. Миле, Београд, ИНИС, 2005.

Djordje Djordjevic